РУМУНИЗАЦИЈА МОЛДАВИЈЕ – НЕКА СЕ СПРЕМИ СРБИЈА: Влада Молдавије предложила да званични језик у држави буде… румунски!

категорија Мишљења / дана 14/12/2017 у 13:24 часова /

Влада Молдавије је подржала законодавну иницијативу о измени члана 13 Устава којим је дефинисано да је државни језик «молдавски језик, а писмо латиница», те исти треба да гласи «румунски језик, а писмо латиница», саопштили је прес служба владе.

Тако би се после више векова у потпуности затрло словенство у Молдавији, као и сећање да је некада ово била српска покрајина којом су владали Бранковићи, као и да је била велики центар ћириличног православља у који су долазили богослови са свих страна да уче српско појање.

Коме одговара да се у Уставу Молдавије наведе да је званични језик румунски?

Свакако САД, Европској унији и НАТО-у, који желе да Румунија припоји Молдавију, те би се на тај начин проширили без референдума, пошто истраживања јавног мњења показују да становништво Молдавије не подржава улазак у НАТО.

Unirea-2018 (Уједињење 2018) је званични назив пројекта присаједињења Молдавије Румунији. «План за брисање Молдавије као државе постоји. Постоји за то већ издвојен буџет, обучени кадрови, а све то извршавају румунске колеге под руководством САД, наводи директор Института безбедности Молдавије и бивши заменик министра спољних послова, Валерија Осталепа. Молдавски председник, Игор Додон, је сагласан са Осталепом, али додаје да би реализација овог плана преобратила Молдавију у «крваво језеро», јер би се одмах подигли Гагаузи, Бугари и Руси са севера Молдавије, којих има око 500 000 душа. Такође у Придњестровљу има и 200 000 Руса и руска војска. За Брисел то би био кошмар, јер би се рат из Украјине проширио директно у Европску унију. Но, Букурешт се не осврће на ова упозорења. Да је тако посведочио је бивши румунски премијер Виктор Понта (2012 – 2015), који је још 2016. године као председнички кандидат Социјадемократске партије Румуније први најавио да ће се поводом 100 годишњице присаједињења Бесарабије Румунији догодити уједињење Румуније и Молдавије.

Главни «извођач радова» према пројекту Unirea-2018 треба да буде бивши румунски председник Трајан Басеску (у периоду од 2004 до 2014. године), који је због тога добио молдавско грађанство и формирао политичку партију, која на парламентарним изборима 2018. године, треба да победи и присаједини Републику Молдавију Румунији. Управо је овај политичар потврдио да је припајање Молдавије Румунији «национални пројекат», који има подршку Брисела, Вашигтона и НАТО-а у изјави порталу alfanews.md со, који активно популарише тезу «да данас постоје две Румуније које треба да се уједине».

«Уједињење са Молдавијом је трећи национални пројекат Румуније, док су први и други били улазак у НАТО и Европску унију», говоре у Букурешту, иако су свесни да је преко 70 посто становника Молдавије против ове идеје.Посебно је питање «цене уједињења», које према рачуну униониста износи најамње 20 милијарди евра. Против присаједиње Молдавије Румуније је не само становништво ове републике, него и неке политичке партије, које су у парламенту усвојиле деклерацију «која потврђује неутралност, јединство и недељивост државе». Такође, парламент је преко усвојене декларације позвао међународне институције и организације да чувају независност Републике Молдавије. Но, званични Букурешт се не обзире на ово.

«Припрема присаједињења Молдавији Румунији мора се завршити 2018. године», сматра посланик румунског парламента, Константин Кодријану, упоредо са парламентарним изборима у Молдавији. Идеја Букурешта и НАТО-а је, како тврди, Кодријану, да се на изборима у Молдавији кандидује биши румунски председник Трајан Басеску, који је раније добио молдавско држављанство и изабран за председника Партије националног јединства. По победи, ујединио би «две Румуније».

Но, у све се умешао председник Молдавије Игор Додон, који је указом одузео држављанство Басескуу због његовог антиуставног деловања. Међутим, Уставни суд Румуније (у којем се налазе грађани Румуније, пет од шест судија), указ је ставио ван снаге. Тренутно није јасно има ли или нема Басеску молдавско држављанство. Но, то њега не спречава да посећује универзитете и пропагира идеју уједињења. Формални повод за одређивање 2018. године, као године уједињења Румуније и Молдавије је тај, што се 27. марта 2018. године навршава 100 година од присаједињења Бесарабије Румунији, а после завршетка Првог светског рата, 1918. године.

У регистру који сведочи континуитет молдавске државе посебно место заузима политичко-правни акт донет 2. децембра 1917. године, којим је проглашена Модлавска Демократска република (Република Демократикэ Молдовеняскэ). Молдавска државност је утврђена 1359. године и прошла је сурова искушења и велике територијалне губитке, преживела је османску империју, власт фанариота, али је сачувала свој идентитет и обновила своју државност 1917. године, захваљјући сељацима и Русији.

После толико векова трајања, сада је идентитет становника нападнут од стране ново-старог агресора – Запада. Агресија се изводи на исти начин – социјалним инжењерингом – као и 1859. године када је од дела кнежевине Молдавије и кнежевине Влашке (чије становништво није било румунско) створена држава Румунија, која је најсуровијим методама асимиловала словенско становништво и претворила га у Румуне. Сада се та политика наставља нападом на Републику Молдавију и Исток Србије.

Логика каже, ако су први пут успели, зашто не би и други?