Фармаколоби не сме на дебату, зато прогони оне које другачије мисле

“Највећа брига ће ми бити здравље мог болесника.
И под претњом нећу попустити да се искористе
моја медицинска знања, супротна законима хуманости.“[1]

Наведени цитат је део заклетве коју изговара сваки лекар када обуче бели мантил и почне да врши једну од најхуманијих професија, лечење људи. Данас смо, на жалост и срамоту, сведоци да је за огромну већину лекара та заклетва мртво слово на папиру. Уместо да им на првом месту буде здравље болесника, њихова највећа брига је како испунити захтеве фармацеустких компанија и тако себи обезбедити материјалну корист.

Због тога је покренута невиђена медијска хајка, која је на граници линча, против људи који само траже да се поштују Уставом загарантована права и слободе, односно право избора у погледу лечења њихове деце. Смишљено се ствара атмосфера инквизиције, тако да се свака слобода сурово гуши, а онај ко се дрзне да пружи отпор медијски се сатанизује. На немилосрдном удару евроунијатских медија нашла се савесна и храбра жена, мајка троје деце и пре свега велики борац за нашу децу и породице, мајка храброст др Јована Стојковић. Не бирају се речи у циљу њеног компромитовања, само зато што одлучно и аргументовано брани основно људско право слободу избора. Притом, она нема могућности да одговори на измишљене и злонамерне оптужбе фармаколобија, да изнесе своје аргументоване ставове у медијима, осим преко интернета (што она неуморно ради). Она је данас симбол отпора наметању Западног тоталитаризма. С друге стране, фармаколоби у недостатку оправданих разлога за присилну вакцинацију, иако користи могућност да без ограничења своје мишљење износи на главним медијима своју аргументацију своди на шаблонске приче о вакцинацији као недодирљивом достигнућу медицине и о угроженом опстанку нације због невакцинисане деце; у крајњем исходу, на плашење родитеља болестима и казнама ако им деца не буду вакцинисана.

Др Јована Стојковић – мајка храброст, симбол отпора Западном тоталитаризму! 

Фармаколоби, да има имало искрености у својим наступима, помогао би родитељима да реше дилему  да ли вакцинисање треба да буде обавезно или не, организовањем отворених дебата о вакцинама, као што је предложено свим медијима од стране удружења родитеља “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“[2]. Уместо тога, настављено је злонамерно вакцинашко једноумље, без права на другачије мишљење, а људи који заступају слободу избора принуђени су да траже разне алтернативне могућности за изношење свог мишљења.

Тако је у Шапцу 8.12. у Културном центру одржана трибина, једна у низу које се организују по Србији, под називом: “Отворена дебата о (не)обавезној вакцинацији“[3]. На њој су јасно и убедљиво говорили људи који бране основно људско право на слободу избора и то: др Мира Совиљ, др Јована Стојковић, др Марко Марјановић, Снежана Терзић и Драгана Баша која је водила програм. На жалост, они који тако ватрено заступају став о обавезном вакцинисању нису смели да се појаве због недостатка правих аргумената, иако је директор Опште болнице Шабац обећао да ће послати представнике на дебату. Фармаколобисти су такође покушали да изврше притисак на управу Кутурног центра Шабац да не дозволи одржавање трибине.

Србске мајке не виде да им убијају децу и то са осмехом!

Све ово предходно поменуто убедљиво потврђује следеће чињенице везане за фармаколоби и стање у друштву:

1. Неискреност – Фармаколоби је склон свим врстама лажи, само да оправда нешто што се не може оправдати, у конкретном случају присилно вакцинисање. Ако су тако забринути за ширење заразних болести, зашто прво не вакцинишу лажне мигранте, који су главни носиоци заразних болести. Исти случај је и са ромском популацијом, која се у већини и не позива на вакцинисање, нити се кажњава ако то не учини!
2. Страх – Због недостатка правих аргумената, представници фармаколобија не смеју да учествују и не дозвољавају отворене дебате, односно сучељавање мишљења за и против присилног вакцинисања. Иако дође до неке дебате на медијима, учесници нису равноправни, јер буду позвани један представник за слободу избора и неколико представника фармаколобија[4].
3. Лицемерство – Све више лекара не даје својој деци или унучићима вакцине, али не желе јавно да заступају слободу избора. Вешто користе колегијалност да их не би прекршајно гонили, за разлику од других родитеља који плаћају огромне новчане казне. Понашање за сваку осуду, јер свесни последица које изазивају вакцине они ћуте, своју децу штите, а за друге не маре! Због тога што они ћуте, када не смеју да ћуте, страдају њихове колеге које износе истину и боре се за слободу избора!
4. Злочин без казне – Док се родитељи који одбијају да вакцинишу своју децу прекршајно гоне и новчано кажњавају, држава, произвођачи вакцина и лекари који нас убеђују да вакцинишемо своју децу, ослобођени су биле какве одговорности за последице које исте изазивају.
5. Равнодушност – Родитеље је обузела невиђена апатија и лажно умиривање савести, затварање очију пред проблемима. Уместо да се  боре и решавају проблеме, они их игноришу или очекују да их неко други реши, и тако својим пасивним посматрањем постају помагачи фармаколобију у злочину над сопственом децом.

Да би победили, потребна нам је вера, слога и одлучан отпор!

У овом медијском мраку и пузајућем тоталитаризму, у којем фармаколоби не бира начин и средства да оствари свој крајњи циљ – увећање профита и смањење људске популације, трачак светлости представљају часни, поштени, породични људи широм Србије, који поседују знање и пре свега храброст да се боре за слободу и правду, коју нам и сам Устав гарантује. Део њих били су гости на поменутој трибини у Шапцу. Жалосно је да родитељи које је обузела равнодушност, нису препознали да се ти часни и храбри људи боре и за њихову децу и породице. Да би та борба успела, неопходно је да их отворено подржимо и придружимо се отпору завођења тоталитарног терора, како информативног, тако и законодавног. Само вером, слогом и одлучним отпором можемо одбранити своју децу и своје породице од оних који прете да нас униште.

Драги родитељи, ако вам је стало до опстанка ваших породица, ако вам је стало да вашој деци оставите будућност са надом:

Учинимо што стоји до нас, остало ће дати Господ!

Дана 13.12.2017. Лета Господњег.
Забринути родитељи из Шапца (који су организовали наведену трибину)
чланови удружења “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“

[1] Део лекарске заклетве које је усвојена 1946. у Женеви.

[2] http://srbinaokup.info/?p=89058

[3] https://www.youtube.com/watch?v=NXB47ZMExv0

[4] https://www.youtube.com/watch?v=uvvKyAXuoDU