Црна Гора добила међународни код за језик -„монтенегриан“

Црна Гора је добила међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда. То су у понедељак саопштили у националној библиотеци „Ђурђе Црнојевић“ са Цетиња, истичући да су обавештени да је ИСО 639 Уједињени саветодавни комитет, одобрио њихов захтев за кодификацију језика.

Директор Библиотеке Богић Ракочевић саопштио је да ће ознака за црногорски језик бити ЦНР, а називи на енглеском и француском „монтенегрин“ (разлика је само у акценту), а у оригиналу „црногорски језик“ на латиници и ћирилици.

– Ово је важна ствар за заокруживање црногорског идентитета, јер овим чином Комитет из Вашингтона не само што је признао постојање црногорског језика, већ је потврдио да црногорски језик није варијанта српског језика, како је то донедавно спочитавано. Дакле, он има лингвистичку препознатљивост.

Ракочевић каже да је још од 2008. године Библиотека покушавала да увери Комитет да црногорски језик није „варијанта српског језика који се говори у Црној Гори“ и да се труд после девет година исплатио. Из Америке су стизале поруке да их још нико из Црне Горе није убедио да црногорски није варијанта српског. Притисак да се докаже да „црногорски језик има своју лингвистичку препознатљивост и засебан историјски развој“ годинама није пролазио, упркос лобирању црногорске амабасаде у Вашингтону и подршци појединих земаља региона.

Црногорски језик, иако мањински, усвајањем Устава Црне Горе 19. октобра 2007. постао је њен службени језик, а српски, хрватски и босански као језици у службеној употреби. У међувремену су уведена два нова слова, са 30 „старих“, Вукових, која су поделила лингвисте, политичаре, па чак и децу!

Шта је са америчким језиком?

Ништа нас не чуди оваква одлука јер смо у Црној Гори, земљи чуда, на њих огуглали. Питао бих Американце како то да подржавају црногорски језик, када у Црној Гори већина њених грађана говори српским језиком – каже за „Новости“ универзитетски професор др Драган Копривица.

– У истој тој Америци имали смо чак три покушаја кодификације америчког језика, али без успеха – додаје Копривица.

Аутор: В. Кадић

*

Извор: МАГАЦИН