ОЖИВЕЛА ЈЕЗИВА ПРАКСА Тамнопути мушкарци стоје у мраку, рука белца спушта се на њих и креће лицитација за ПРОДАЈУ РОБОВА

Група тамнопутих афричких мушкараца стоји у мраку. Рука белца спушта се на раме једног од њих. Лице белца се не види, али се чује његов глас:

– Велики, снажни момци за рад у пољу – каже на арапском језику. Кажипрстом друге руке показује у правцу из кога долази понуда.

– 400.

Следи још неколико понуда:

– 700.

– 800.

На крају су сви продати за 1.200 либијски фунти, то јест 337 евра.

Ови мигранти су кренули у потрагу за бољим животом, а сада су робови.

Након што је америчка мрежа ЦНН добила снимак, забележен у Либији, новинарска екипа отпутовала је тамо и кришом снимила још једну аукцију робова.

Ово је први доказ који потврђује оно о чему сведоче афрички мигранти. На путу у Европу кријумчари их отимају, силују, или продају. Муче их док су на телефонској вези с њиховим породицама како би их уцењивали, а у појединим земљама, попут Либије или Мауританије, афричке црнце држе као робове. Поузданих података о томе нема.

У Либији мигранте држи више група. Влада је организовала 24 затвора како би спречила мигранте да наставе пут у Европу. Бројне затворе воде и милиције, од којих се неке баве и трговином људима.

Филм указује на проблематику такозване “екстернализације контроле граница ЕУ”. Европа већ сада плаћа афричким државама попут Нигера и Либије да задрже мигранте, али је то тешко реализовати: Северна Африка је огромна, а широка подручја захвата Сахара. У многим пустињским областима контрола је отежана, или је уопште нема. Ако је пут преко Нигера блокиран, мигранти иду преко Малија. У појединим областима трговина људима постала је најуноснији финансијски извор, испред трговине дрогом, пише Цајт.

Од када је Муамер ел Гадафи свргнут 2011, земља нема централну владу, влада у Триполију контролише само део земље, а безбројне милиције боре се за премоћ. Цео регион је преплављен оружјем из арсенала либијске армије, што је погодовало јачању исламиста, господара рата и криминалаца.

Пре 2011. бројне афричке мигранте привлачила је релативно богата Либија, где су радили у области пољопривреде, грађевинства и нафтне индустрије. Од када је Либија у хаосу, многи покушавају да оду даље, у Европу.

Ситуација је ужасна и у појединим џавним затворима у Триполију, али је још страшније што влада нема приступа бројним другим затворима.

– Не смемо ни да им приђемо, јер бисмо ризиковали живот – изјавио је министар информисања италијанској новинарки, коју је Уницеф послао у Либију. Он тврди да само у Триполију има 13 затвора које држе паравојне формације.

Екстернализација контроле прилива миграната значи и њихово предавање земљама у којима су препуштени на милост и немилост криминалцима.

Прошле недеље, на Самиту ЕУ и Африке у Обали Слоноваче, афрички и европски шефови влада договорили су се о акционом плану. Процењује се да се у Либији тренутно налази између 400.000 и 700.000 миграната из Потсахарске Африке. Прва фаза плана предвиђа евакуисање 3.800 ухапшених миграната из земље у најкраћем могућем року и, пре свега, њихово враћање у домовину. Европска унија ће ставити на располагање средства за прву помоћ и повратак. Двеста четрдесет Нигеријанаца већ је превезено авионом. Руанда је изразила спремност да прими 30.000 људи, а план такође предвиђа “конкретне војне и полицијске акције” за разбијање ланаца трговине људима, хапшење кријумчара, замрзавање њиховог богатства и финансијске санкције. Либија је најавила истрагу о аукцијама робова.

*

Извор: БЛИЦ