ХЕРОЈ СА КОШАРА НЕЋЕ СЕ ЗИМУС СМРЗАВАТИ: На планини Голији Хидо Муратовић и добри људи направили кућу Милошу Јовановићу

Хидо Муратовић из Новог Пазара одржао је реч дату летос Милошу Јовановићу, српском хероју са Кошара! Од пре неколико дана, Милош, његова сестра Марина и мајка Роса имају кров над главом, нову кућу коју им је уз помоћ добрих људи из Новог Пазара, Београда, читаве Србије, дијаспоре, подигао Хидо.

– Ево, седим у сред моје нове куће, гледам све ово и још не могу да поверујем! Све је ово много лепо да би било истина, а истина је. Хвала Хиду и свом добрим људима. Колико је само Хидо летос и јесенас трчао око наше куће, колико су трудио – причао је јуче Милош, гледајући свој нови дом.

У новој кући Јовановића изграђеној тик поред старе, која само што није пала, и у којој су Милош, Марина и Роса стрепели од сваког ветра, кише или снега, јуче су се окупили Јовановићи, дошли и комшије, дошао и Хидо из Новог Пазара, Авдо Адровић мајстор који је својим рукама изидао кућу… Срећа на лицима свих после месеци напора, неизвесности, намицања динара на динар…
– Тешко је било… Било је тренутака кад смо мислили да нећемо успети, да ће Милош и његови морати да зимују у старој кући… И сваки пут, кад бисмо остајали без динара, сам бог би на помогао, сваки пут јавио би се неко, да помогне, да уплати новац… Последњи пут, пре месец и по остали смо без динара, зима на прагу, и кад смо мислили да нећемо успети јавио се добар човек из Београда, фирма на чијем је челу уплатила је 300.000 и од тог новца завршили смо кућу – причао је јуче Хидо.

Милошева сестра Марина и мајка Роса уз сузе су јуче дочекале усељење у нови дом.

– Тежак смо живот имали, Милош и ја одраслли без детињства, мајка нас подгила берући и продајући печурке… Ово нам је најсрећнији дан у животу, најсрећнији период живота, верујте нам. Да и ми мало живимо као људи. Први пут имаћемо купатило, каду, машину за веш, нећу више морати да перем напољу, на кориту, имаћемо воду у кући, први пут нећемо стрепти од сваке кише, од ветра да нам не сруши кућицу од блата и прућа у којој смо живели – причала је јуче Марина.

Милош је јуче грлио Хида, грлио мајстора Авда. Њих двојица, Милош и Авдо заједно су летос плакали када је почело зидање куће. Милош плакао од среће, а Авдо гледајући његове сузе.

– Милош и ја смо сада као побратими. А ова кућа доказ да у овим вучјим временима још има доброте у људима. Радујем се срећи Милоша, Марине и Росе као да је ово моја кућа – каже Хидо Муратовић.

Помогли су…

Фирма из Београда уплатила је пре месец дана 300.000 динара за кућу Јовановића, фирма „Пионир Мур“ поклонила је ПВЦ столарију, Милош Несторовић четворо врата, Драган Вуловић и удружење које окупља резервне војне старешине школоване у Билећи урадили су електро-инсталације, фирма „Мујен“ дала је комплет санитарије и плочице за купатило, плочице за кухињу и ходник, Синиша Недељковић и Горан Јовановић из Звечана дали су по 100 евра… Олга Несторовић из Новог Пазара 100 евра. Хашимовићи из Новог Пазара поклонили су ламинат, Екстра сан и Ема комерц из Новог Пазара делове намештаја, Војска Србије и Град Нови Пазар поправили су пут до куће Јовановића… Помогло је још много добрих људи…

Пакао Кошара

Милош Јовановић преживео је пакао Кошара, и дан данас сања своје мртве другове, бомбе, крв, ужас… Кућица у селу Троштица у којој је до јуче живео са мајком и сестром није њихова. Од последица рата Милош је тешко оболео, потребно му је лечење од психичких, хормонских, метаболичких поремећаја. Њих троје у Троштици живе од 14.000 мајчине пензије.

Извор: Искра