Пресуда србском народу

Седмица на искрају донела је још један ударац србском народу, његовом слободарском духу и самосвести. Огуглао од понижења којима је, готово свакодневно, обасипан од чиновника нижег ранга глобалистичких бриселско – вашингтонских структура и, посебно, припадника домаће компрадорске политичке и академске класе, и ово последње примио је са слабашним гласом протеста. Светосавска родољубива Србија као да „сном мртвијем спава“.

            Својом последњом првостепеном пресудом Хашки трибунал, је, по ко зна који пут, показао да немилосрдно гази елементарна начела и критеријуме права и правде. Као пројектовано финале његовог двоиподеценијског рада, драконско кажњавање генерала Ратка Младића има посебну сврху: да копље неправде са образином правде остане заривено у срцу србског државотворног самоосећања и саморазумевања. Јер, часни србски војсковођа, свом народу безгранично одан и од њега вољен и поштован, у најтежим искушењима србског полома 90-их година прошлог века одважан и непоколебљив, представља симбол србског отпора Новом светском поретку. Представљао је то у време када су се одвијали догађаји чији је учесник био, и док су га, по налогу западних моћника безуспешно хапсиле домаће владајуће евроунијатске гарнитуре, и док је био изложен правној и здравственој тортури у хашком казамату. Представља и сада, (привидно) осрамоћен срамотном пресудом, и представљаће и убудуће, сваком трезвеномислећем родољубу. Током крвавог распада бивше СФРЈ, када је србски народ нашао на суровој ветрометини историје, лишен савезника на међународној сцени (чак и јединог историјски неупитног и искреног, Русије), са владајућом номенклатуром у Београду недораслом искушењима тога времена и оптерећеног титокомунистичким наслеђем, најмаркантнија фигура србског државотворног напора био је генерал Младић. По мишљењу многих србски мислећих и говорећих интелектуалаца, једина србска победа у 20. столећу – Република Српска, не би исклијала из семена србског страдања, ни расла заливана крвљу србских ратника и сузама србских мајки, нити се одржала у данима највећих опасности, да њеном војком није командовао војник-официр најплеменитијег кова, баштиник наслеђа најславнијих витезова србске историје, од бесмртног Обилића, преко славних војсковођа устаничких формација из времена отоманске окупације врхуњених Карађорђем, до нашег времена. Сурово насрнути на лик Ратка Младића значи насрнути на државотворност као једно од основних својстава србског националног бића. Тиме се, последично, насрће и на правно-политичку заједницу са најважнијим елементима државности, кадром да опстане као самостална и суверена држава када се за то стекну геополитички услови – Републику Српску. У  процесима дугог трајања, током којих имунитет србског државног организма, има тенденцију слабљења (на жалост, искуство последњих много година), на директном удару ће се наћи сваки облик србског државног организовања. Већ одавно, јасно могу да се препознају кризна подручја на територији Србије ван Косова и Метохије: Рашка област, Пчињски округ, АП Војводина …

СНО „Срби на окуп“ позива све доказане прегаоце на пољу националног рада да снажно, одлучно и устрајно говоре и пишу против последње од срамних хашких пресуда. Да бране лик генерала Ратка Младића од неправедног унижења. Да удруже своје напоре, повежу се, умреже и пронађу начин да надвладају медијску блокаду, како би истина о србској праведној борби за нацонално и државно самоодржање добила своје „место под Сунцем (Правде)“.

Како радили, тако нам Бог помогао!
Уз Божју помоћ догодине у Призрену! 

Дана 12/25. 11. 2017. лето Господње
Свесрпска народна организација
“СРБИ НА ОКУП“