Хашки трибунал првостепено осудио Ратка Младића на доживотну казну затвора, осуђен је по 10 од 11 тачака оптужнице; У пресуди се спомиње „удружени злочиначки подухват“, међу именима нема никога из Србије

Хашки трибунал осудио је некадашњег команданта Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића на доживотну казну затвора. Ово је првостепена пресуда на коју постоји право жалбе. Младић је осуђен за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева и отимање “плавих шлемова“ и низ злочина, а није крив по тачки један у којој се говори о геноциду у седам општина БиХ. Током изрицања пресуде Младићу је позлило, а затим је и избачен из суднице након што је викао да је „све лаж“.

Тачке по којима је осуђен Младић:

● по тачки 2 за геноцид у Сребреници,

● по тачки 3 за злочин против човечности,

● по тачки 4 за истребљење и злочин против цивилног становништва,

● по тачки 5 због убистава и злочин против цивилног становништва,

● по тачки 6 због убистава и кршења закона и обичаја ратовања,

● по тачки 7 због депоратција и злочин против цивилног становништва,

● по тачки 8 због нехуманог премештања и злочина против цивилног становништва,

● по тачки 9 осуђен је због терорисања, кршења закона и обичаја ратовања,

● по тачки 10 осуђен је због противправних напада на цивиле и кршење зкаона и обичаја ратвоања, и

● по тачки 11 због узимања талаца – особља УН и кршења закона и обичаја ратовања.

12:02 – Хашки трибунал је овом пресудом завршио рад. 

11.59 – Младић није крив за геноцид, по тачки 1, осуђен по 10 тачака оптужнице.

Судско веће утврдило је да је Младић крив за учешће у геноциду у Сребреници, прогон, истребљење, убиство, депортацију становништва, присилно премештање становништва, терорисање становништва, противправне нападе на цивиле и узимање талаца.

11.59 – Изрицање пресуде.

11.58 – Наводи да је Младић наређивао заточење талаца Унпрофора и њиховог постављања на стратешким војних локацијама, како би се НАТО спречио да делује. Његов допринос у узимању талаца био је од кључног значаја за остварење циља УЗП (удруженог злочиначког подухватима).

11.50 – У вези са удруженим злочиначким подухватом у Сребреници, Веће је констатовало да је оптужени значајно допринео томе и свим делима са циљем геноцида, прогона, истребљења, нехуманог премештања муслиманског становништва… Оптужени је имао за циљ удружени злочиначки подухват почињењем кривичног дела геноцида у Сребреници, наводи председавајући.

11.40 – Веће је констатовало удружени злочиначки подухват у Сарајеву од маја 1992. до новембра 1995. године. Учесници удруженог злочина су били Радован Караџић, Станислав Галић, Драгомир Милошевић, Момчило Крајишник, Биљана Плавшић, Никола Кољевић.

Све злочине починиле су јединице Сарајевско-романијског корпуса. Оптужени Младић је учествовао у оснивању овог корпуса, и командовао јединицама у разним акцијама, наређивао модификоване авионске бомбе које су бацане на Сарајево, учествовао у ширењу пропаганде против Хрвата и муслимана и представницима међународне заједнице давао обмањујуће информације, навео је председавајући.

Додао је да је оптужени лично 28. маја 1992. командовао гранатирањем Сарајева, да је касније било других акција, као и да приликом њих није вођено рачуна о цивилима.

11.31 – Веће удаљило Младића из суднице, јер је протестовао што суд није уважио захтев да се изрицање пресуде скрати или одложи због његовог здравља.

Спроведен је у просторију где постоји кауч, и одакле ће моћи да прати изрицање пресуде, навео је председавајући судија.

11.28 – Младићу три пута измерен притисак током паузе, саопштила је одбрана. Тражимо од вас да прекинете са заседањем или да прочитате резиме и изнесете пресуду, рекла је одбрана, наводећи да је ситуација са притиском опасна по Младићево здравље. Председавајући судија је рекао да је судско веће добило од лекара информације које су га навеле да не одустане од читања пресуде.

11.05 – Како Н1 репортери незванично сазнају, Младић има здравствених проблема, и у току је преглед. Зато се одужила пауза, која је одређена на пет минута.

10:56 – Иако је пауза требало да траје само пет минута, одужило се на више од 15. Младић замолио да оде у тоалет, Ори је одобрио и дао паузу од пет минута. 

10.46 – Интересантно је да веће, износећи своје закључке, није спомуло никога из Србије. Нису поменути ни Слободан Милошевић, ни Војислав Шешељ, ни Јовица Станишић, ни Франко Симатовић ни Жељко Ражнатовић Аркан, што је стајало у оптужници. Нису споменуте ни јединице из Србије.

Утврдили су да је постојао удружени злочиначки подухват, за њега су означили Радована Караџића, Биљану Плавшић, Момчила Крајишника, Николу Кољевића, Момчила Мандића и Мишу Станишића.

10.45 – За разлику од Сребренице, Веће није утврдило за шест општина да је било геноцида. Судско веће, уз изузетак судије Орија, није нашло да је било геноцидне намере у Фочи, Кључу, Котор-вароши, Приједору, Санском Мосту и Власеници, које су у оптужници наведене.

Веће је констатовало да је на подручју Сребренице било злочина геноцида, прогона, и нехуманог деловања присилног премештања. За неколико инцидената утврђено је истребљавање и нехумано дело присилног 

10.30 – Младић је уочи изрицања пресуде рекао да је невин и да му „душу не могу узети“. „Знам да сам невин. Са мном могу да раде шта хоће, али ми душу не могу узети“, преносе Вечерње новости Младићеве речи, позивајући се на његову породицу која га је јуче посетила у притвору.

10.17 – У заточеништвима није било довољно хране и воде, санитарни услови су били лоши, заточеници су премлаћивани понекад и гвозденим боксевима, приморавани су да једну друге силују и да међусобно врше, под присилом, друге полне радње, наводи се у закључку већа. Како су истакли, многе муслиманске су силоване, од којих су неке имале тек 12 година.

10.15 – Веће је констатовало да је у више општина почињена депортација и присилно пресељење (Бањалука, Бијељина, Фоча, Илиџа, Нови Град, Пале, Приједор, Рогатица, Сански Мост, Соколац, Власеница).

10.10 – Веће је констатовало да је било злочина против човечности и масовних погубљења босанских муслимана, да је показивано мало или нимало хуманости и нечовечна поступања.

10:07 – Судија Алфонс Ори чита сажетак и закључке из процеса, који не представљају део пресуде. 

10:05 – Младић је у судници. 

10:02 – Почиње изрицање пресуде, одбрана је затражила да јавно прочита свој захтев да Младић не присуствује изрицању, али је судија то одбио, рекавши да је тај захтев одбијен и да се налази у јавној документацији. 

09:59 – Како преноси репортер Н1, изрицање пресуде ће трајати најмање сат и по времена, али ће због Младићевог стања одбрана тражити паузе.

ХАГ – Хашки трибунал објавиће данас првостепену пресуду некадашњем врховном комаданту Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу по оптужници која га терети за геноцид над муслиманима и друге ратне злочине.

Након три и по године суђења и још годину дана већања, првостепену пресуду донело је судско веће на челу са судијом Алфонсом Оријеом.

Оријеово веће је одбило захтев Младићевих бранилаца да разматра његову процесну способност (способност да учествује у поступку) као и да одложи изрицање пресуде, јер сматра да ти захтеви нису основани.

Главни лекар притворске јединице Пол Фалке је забранио посете лекара Младићу до изрицања пресуде, „јер то може да нашкоди његовом здрављу“.

Са друге стране Младићева одбрана свакодневно инсистира на посети и прегледу српских лекара, који су увидом у његову медицинску документацију дали мишљење да је Младић животно угрожен.

Трибунал, иначе, престаје да ради 30. новембра, након 24 година од формирања, а поступке по жалбама, ревизије и извршење казни у његово име убудуће ће вршити Механизам за кривичне судове са седиштем у Хагу.

Хашко тужилаштво је у завршној речи у децембру 2016. године затражило од судског већа да Младића осуди на доживотни затвор, уз образложење да би краћа казна била „увреда за žжртве, žживе и мртве и увреда за правду“, док је одбрана тражила ослобађајућу пресуду.

Суђење генералу ВРС почело је у мају 2012. године, а окончано 15. децембра 2016. године.

Младић је ухапшен мају 2011. године, након 12 година скривања у околини Лазаревца и изручен Хагу.

Влада Србије недавно је на захтев његових бранилаца и породичне дала гаранције за Младићево пуштање на привремену слободу из притвора Хашког трибунала ради лечења, а одговор Хага се и даље чека.

Хашко тужилаштво је 25. јула 1995. године Трибуналу поднело прву оптужницу против Ратка Младића на којој је био заједно са првим председником Републике Српске Радованом Караџићем.

Оптужница је више пута проширивана, а коначно је прецизирана 2002. године. Будући да су у размаку од три године ухапшени да им је суђење почело у различитим периодима оптужнице против су њих раздвојене и судило им се у одвојеним поступцима.

Караџић у марту 2016. године првостепено осуђен на 40 година затвора и чека правоснажну одлуку Трибунала у притворској јединици у Шевенингену.

Као врховни командант српских снага у Босни и Херцеговини Младић је оптужен за планирање, подстицање и наређивање свих злочина које су његови потчињени извршили.

Према хашкој оптужници од 8. новембра 2002. године, Младић се терети за геноцид, прогоне, истребљење и убиства, депортације и нечовечно поступање, наводно терорисање цивила, окрутно поступање, нападе на цивиле, узимање талаца из редова особља мировне мисије УН-а.

Под његовом командом, како се тврди у оптужници, убијено је око 7.000 муслиманских заробљеника на подручју Сребренице.

Младића терете и за гранатирање Сарајева, као и за логоре „Омарска“, „Кератерм“, „Мањаца“ и „Трнопоље“.

Младић је оптужен за један случај геноцида, седам случајева саучесништва у геноциду и šшест случајева кршења закона и обичаја рата, укључујући убиства, спровођење терора над цивилима и узимања талаца.

У делу оптужнице који се односи на злочине у општинама које су босански Срби сматрали својом територијом остаје исти број општина – шест је пре две године уклоњено из оптужнице (Бихаћ-Рипац, Босанска Градишка, Добој, Гацко, Невесиње и Теслић), а шест нових додато (Хаџићи, Илиџа, Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново).

Иако је задржала исти број општина, измењена оптужница ослања се на већ раније пресудене случајеве процесуиране у Хашком трибуналу.

Малдић је током суђења негирао кривицу а са тимом својих бранилаца покушао да оспори наводе тужилаштва и исказе сведока.

Будући да је лошег здравственог стања, његова породица и браниоци су тражили да му се омогући лечење на слободи, али Хашки трибунал те захтеве до данас није усвојио.

(Агенције)

*

Извор: НСПМ