Где нестају сва та деца?!

Нестанак деце у свету и њихова даља судбина представљају најмрачнију страницу хумане историје, која остаје несазната захваљујући контроли свих полуга система од стране глобалног поретка који има задатак да прикрије његове размере као и главне учеснике – повлашћене „елитне“ педофиле и сатанисте као и оне који зарађују огроман новац на жртвенику дечије невиности.

Званичне статистике показују да у свету годишње нестане најмање 8 милиона деце. 800.000 деце нестаје у САД – око 2.000 дневно или на 40 секунди – по једно дете. У Британији у којој 13 милиона CCTV камера пратити сваки покрет, се на сваких 3 минута пријави нестанак једног детета. И док је популација ПИН-нумерисана, датабазирана, кредитно – оцењена, надгледана од суседа, фејсбука, твитера и е-маилова, ГПС, мобилних телефона, сателита, према званичним статистикама из 2012, у ЕУ годишње нестане око милион деце. У Србији годишње нестане 1.500 људи од чега 200 деце. Владимир Чичаревић, председник Удружења „Родитељи несталих беба Србије изнео је прошле године у „Куриру“ податак да се у Србији месечно украде више од 20 беба, као и да је у последњих 40 година нестало око 10.000 новорођенчади.

Где одлазе и каква је судбина нестале деце?

У строго контролисаном медијском дискурсу у Србији који обавља задатак форматизације и логистике перцепције српске популације, у контексту нестанка деце, никада се не открива позадина застрашујућих размера злочина над децом – отмице, продајни ланци, ритуална педофилија и ритуална жртвовања деце – који врхуне у „цивилизованој Европи“ и САД – на Западу који успоставља сатанистичку агенду као доминантну, владајућу и свеодређујућу у глобалном поретку. Тако је у време заглушујуће медијске халабуке у којој је пласиран крајње сумњив наратив поводом нестанка и „убиства“ девојчице Тијане Јурић, у медијима потпуно изостала анализа глобалног феномена какав је трговина децом, у чијој реализацији учествује читав естаблишмент Запада, владе, црква, крунисане главе, елита, судови, полиција, војска и медији чока је агенда обавезујућа и за земље под њиховом контролом.

Кевин Анет је, поред Дејвида Ајка који је разоткрио педофилски ланац у Британији анализирајући карике које су омогућиле да „многи од милиона деце која нестану сваке године, заврше на сатанистичким жртвеницима богатих и славних, док је цео свет под контролом тајних друштава и Илумината претворен у ноћну мору која сеје ужас и страх“, најзаслужнији за разоткривање праве позадине и размера овог стравичног злочина који се некажњено одвија стотинама година. Кевин Анет, кандидат за Нобелову награду за мир 2013, иницирао је и помогао у успостављању институционалног правног основа за процесуирање најодговорнијих у овом мрачном послу – мреже ITCCS судова, састављене тренутно од представника из 21 земље који су предузели опсежну истрагу о глобалној трговини децом и њеним жртвама, како би се кривично гонили и казнили најодговорнији.

Господине Анет када сте започели своју активност разобличавања најодговорнијих у ланцу трговине и ритуалних жртвовања деце?

Све је почело 1992. када сам као протестантски свештеник добио намештење на Западној обали Канаде у Уједињеној Цркви „St. Andrew’s United Church“, у Порт Албернију. Тада је отпочео мој рад са урођеничким народом у мојој заједници, и тада сам почео да добијам информације и директно сагледавам шта је прави узрок високог процента зависности од дроге, високе стопе самоубиства и насиља у породици међу урођеничком популацијом, откривши да је то директна последица живота у црквеним школским интернатима за Индијанце у које су деца одвођена након отимања од родитеља.

О злочинима према индијанској популацији у Канади сведочи моја књига: „Више није скривен: Геноцид у Канади, прошлост и садашњост“ (Hidden No Longer: Genocide in Canada, Past and Present) као и мој филм „Непокајници“, снимљен 2006. у коме индијански урођеници сведоче о годишњој стопи смртности од 50% деце која су похађала католичке и англиканске школе за Индијанце, као и организованом нестанку, тортури, експлоатацији и убиствима жена и деце на западној обали Канаде. Ради се о обимној документацији која говори застрашујућим језиком чињеница о силовањима, содомизацији, дављењу, изгладњивањима до смрти, закопавањима тек рођених живих беба које су биле резултат силовања, медицинским експериментима, смрти електрошоковима, смрскавањима лобања, заражавањем бацилом туберкулозе… од чега је страдало преко 50000 деце у школама St. Michael’s Indian School у заливу Алберт (Alert Bay, British Columbia), Купер (Kuper Island Indian School), Ахоусат (Ahousat Indian School).

Докази које сте представили свету изазвали су покретање жестоке кампање дезинформација и ваше дискредитације, нарочито раширене на Интернету.

Током 1996. сам почео да објављујем доказе о убиствима индијанске деце у школским интернатима који су указали на геноцидални програм који се над овом децом примењивао, као и на стерилизацију Индијанаца када нису желели да иду у цркву или да канадским властима предају своју земљу. Канадска влада је одмах покренула кампању дискредитација и ширења дезинформација против мене. Све то траје скоро 20 година. Но, они не успевају, јер је исувише доказа изашло на видело. Сасвим је јасно због чега су покренули опсежну кампању дискредитације. Ја сам први указао на геноцид који се спроводио према индијанској популацији са циљем да Индијанцима отму земљу и униште њихову културу и будућност.

Ваш филм „Непокајници“, добио је 2006. награду за најбољег редитеља на Независном филмском и видео фестивалу у Њујорку, и награду за најбољи документарни филм на Независном филмском фестивалу у Лос Анђелесу.

Да, мој филм је добио бројне награде но, црква ми је одмах уручила отказ, породица ми се распала, изгубио сам брак и право да виђам своју децу. Одузето ми је право да наставим рад на докторату који је за тему имао геноцид над урођеничком популацијом у Канади. Но, у ствари то је помогло да објавим истраживања у својој првој књизи: „Скривени од историје- Канадски холокауст“. Читаоци могу сва моја истраживања пронаћи на страници hiddennolonger.com. Сва моја истраживања су већ годинама на Интернету тако да нису успели да спрече да истина незадрживо почне да продире.

Истраживање злочина над урођеницима у Канади и организована завера ћутања и прогона оних који се баве истраживањем ових застрашујућих показатеља природе западне цивилизације, захтевало је проналажење правног основа који би институционализовао вапај за правдом. Захваљујући вашим напорима, широм Запада се успоставља мрежа Међународних трибунала за злочине Цркве и државе (ITCCS). Где је успостављен први суд ове врсте и на којим правним основама почивају ови судови?

Први Трибунал за злочине Цркве и државе (ITCCS) успостављен је у Ирској 2010. Две године касније овај суд је окупио велики број пензионисаних судија и адвоката у Европи како би се формирао Међународни суд правде заснован на природном праву (The International Common Law Court of Justice (ICLCJ). Оснивачка Повеља Међународног суда правде заснованог на општем (обичајном) праву, усвојена 1.септембра 2012. указује да је (ICLCJ) први суд у историји основан како би донео пресуде против институција Ватикана и Енглеске Круне. По природном праву грађани имају право да оснивају своје судове и воде истражне поступке, уколико постојећи судови то не раде или уколико саучествују у прикривању злочина – какав је случај са заташкавањем ових злочина над децом. Оснивачка Сврха ITCCS јесте да обједини преживеле у геноциду и мучењима деце, и да формира снажан политички, духовни и правни покрет за укидање Ватикана и влада одговорних за историјске и текуће злочине против деце и човечности.

Оригинална ITCCS федерација састављена је од судова из Ирске, Енглеске, САД, Канаде и Италије, укључујући и организације: „Заборављене жртве (Антрим, Ирска), „Пријатељи и рођаци несталих“ (Канада), и „Уједињени против црквеног Терора“ (САД). До септембра 2013, ITCCS се проширио на двадесет шест земаља и преко педесет повезаних група. Целокупан рад суда преводи се на тринаест језика. Филијале суда укључују и организације преживелих у ритуалним жртвовањима и породичним злоупотребама: „SMART“ из САД, и Rete L’Abuso из Савоне, Италија.

Прво суђење Међународног суда правде заснованог на природном праву (ICLCJ) које је почело у Бриселу 6. новембра 2012, бавило се геноцидом над урођеничком децом у Канади од стране Ватикана, Енглеске Круне и других странака. Како је гласила пресуда и како је текао судски процес?

Радило се о оптужници за злочине геноцида подигнутој против канадске владе, уједињене католичке и англиканске цркве у Канади, цркве у Риму и Лондонске цркве. Коначном пресудом од 25. фебруара 2013, која једногласно донета, Суд и његових педесет и осам грађана поротника под заклетвом, осудили су тридесет оптужених за извршење или прикривање овог геноцида. Међу оптуженима су били тадашњи папа Бенедикт, Јозеф Рацингер; бивши кардинал Тарцисио Бертоне, Елизабета II од Виндзора (Краљица Британије), и канадски премијер Стивен Харпер.

Након исцрпне презентације доказа злочина цркве и државе у Канади, као и одбијања од стране оптужених да одговоре или оповргну доказе, што има велику правну тежину, сви оптужени су проглашени кривим за кривично удруживање и геноцид, и осуђени су у одсуству на 25 година затвора и конфискацију целокупног богатстава и имовине, поседа и институција. Грађани су издали налоге за хапшење, а 4. августа 2013, Ватикан и Енглеска Круна проглашени су за транснационалне криминалне институције према међународном праву, и по закону дерогирани. Сви докази су представљени на сајту iclcj.com и доступни јавности.

Оптужени су осуђени, дакле, по два основа: За извршење или прикривање злочина против човечности и учествовање у криминалној завери за његово спровођење. Енглеска краљица je осуђена не само због њене водеће позиције над црквом и канадском владом, који су починили ове ужасне злочине, већ је она, по сведочењу два сведока, лично киднаповала десеторо деце из Mohawk Institute – интернатске школе у Канади, током посете овој школи 1964. Повела их је на пикник на језеро и нико их никада више није видео. William Coombes, сведок овог догађаја убијен је у фебруару 2011, али Трибунал располаже видео записом његовог сведочења. Mohawk Institute је основала Англиканска Црква Енглеске 1832. како би затворила и уништила генерације деце Мохавк народа. Ова прва индијанска интернатска школа у Канади трајала је до 1970, и, као и у већини интернатских школа, више од половине позатваране деце никада се није вратило кућама. Многа од њих сахрањена су у близини школе.

Током овог судског процеса папа Бенедикт је поднео оставку. Водећи кардинал Тарцисио Бертоне је такође поднео оставку и још двојица процесуираних ватиканских званичника су урадила то исто. Овим чином, они су признали своју кривицу.

Процеси којима се суд сада бави у вези су са „Деветим кругом ритуалног жртвовања“. Шта је „Девети круг“, када је овај култ установљен и ко чини мрежу „Деветог круга“? Шта повезује убиства деце у Енглеској, Ирској и Белгији? Шта се дешава током ритуала и колико је сведока сведочило до сада на Трибуналу по овом питању?

Жртвени култ „Девети круг“, стар је најмање две стотине година. Суд је покренуо историјски процес за злочине трговине децом и култних ритуалних убистава. Поведена су два судска поступка против садашњег папе Франциса. Током другог заседања Суда (ICLCJ) у Бриселу, одржаном 17.августа 2014. пет судија и 27 чланова пороте из шест земаља укључујући САД, разматрали су доказе о нестанку преко 50.000 деце у Канади, САД, Аргентини и Европи која су била жртве Деветог круга ритуалног жртвовања деце. Током заседања, главни тужилац Трибунала представио је документ Католичког језуитског реда под називом “Magisterial Privilege” датиран на 25. децембар 1967. у коме се каже да је сваки нови Папа дужан да учествује у Деветом кругу сатанских ритуалних жртвовања живорођене деце, укључујући и пијење њихове крви. Документ је написан на латинском језику, прибављен је из тајних ватиканских архива и јасно указује на то да су језуити вековима имали утврђен план да ритуално убијају киднаповану новорођенчад и потом пију њихову крв. План потиче од идеје о стицању спиритуалних моћи испијањем крви невиних, што је требало да осигура политичку стабилност папства у Риму. Почевши од 1773, овај план се спроводи од стране Римокатоличке цркве, језуита, сваког папе и кандидата за папу који, да би постао папа, мора да буде део ових жртвених ритуалних права, која укључују силовања, тортуру и убиство новорођене деце и адолесцената. Имамо сада пет сведока, једног американца и четири европљанина који су били део ових сатанских ритуалних жртвовања – који су као деца одгајани у католичким, сатанистичким породицама. Девети круг се редовно одржава свакога месеца, обично за време пуног Месеца. Ритуали се обављају у земљама у којима уживају велику заштиту и у којима католичка црква има велику моћ какве су Холандија, Белгија и Ирска. У Канади се одржавају у подземним одајама највеће католичке катедрале Мари Рејндумон (Marie-Reine-du-Monde) у Монтреалу.

Крајем прошле недеље на сајту ITCCS постављено је сведочење Ан Мари Ван Блијенбур, која сведочи о начину на који се ритуална пракса жртвовања деце спроводи у чему учествују и европске краљевске породице и друге „елите“ укључујући Џорџа Сороша.

Супруг Ан Мари Ван Блијенбург је члан Дранђете (Ndrangheta), италијанске мафије која снабдева децом и адолесцентима чланове култа „Деветог круга ритуалних жртвовања“ које укључују и забаве лова на децу у којима учествују богати: чланови краљевских породица, политичари, и водећи католички кардинали и папе. Ан Мари је двадесет година провела у браку са Кисом ван Корларом (Kees van Korlaar) који је заједно са тројицом своје браће формирао криминалну организацију познату као „Octopus Syndicate“ – што је заправо холандски сленг за Дранђету – италијанску мафију, једног од највећих трговаца оружјем у свету, која се бави и трговином деце и људима, за коју су радили од 1960. до данас, и према сведочењу Ан Мари, чији транскрипт можете у целини прочитати на нашем сајту, по наређењу холандске краљице Беатрикс, „Octopus Syndicate“ је организовао убиства, тортуру, силовања и убијања деце. Назив: „Октопод“ сугерише да су његови пипци свуда: у влади, војсци, полицији, правосуђу.

Према сведочењу Ан Мари, правнице по професији, деца се за ове ритуале у највећем броју прибављају из поправних домова за малолетнике у Холандији, дрогирају и постављају на олтар. Сви учесници култа у обавези су да злостављају и силују децу што укључује и одсецање делова њихових тела. Након тога се деца убијају, најчешће неким од ритуалних ножева за жртвовање. Тело се сече на комаде и у неким ситуацијама конзумира. Дакле, канибализам је део ових ритуала као и испијање крви деце. Чланови ритуала који не желе да учествују у томе, убијају се на лицу места, тако да култ служи и као тест провере лојалности чланова култа и како не би причали о овим стварима. Дранђента доводи и политичаре и остале високе званичнике како би их потом уцењивали. На овај начин Дранђета обезбеђује контролу политичара и богатих људи у Европи.

Ан Мари је током јуна дала четири независна сведочења пред Судом. Она је неколико пута била присутна на локацијама на којима су се ова убиства одигравала, два пута у кући у холандском граду Зволе, као и у шуми у околини Брисела. Међу личностима које је Ан Мари препознала као учеснике у овим ритуалима су Принц Јохан Фриско (Johann Frisco), његова супруга Мејбел Вејс Смит (Mabel Wisse Smit), његов психијатар Димон (Guus Pareau Dumont), белгијски краљ Алберт, мултимилајрдер Џорџ Сорош, Хер Донер (Herr Donner) бивши министар правосуђа, Ернест Хирш Бејлин (Ernst Hirsch Ballin) бивши Министар правде, министар унутрашњих послова, члан парламента и Сената, професор права на Амстердамском универзитету и универзитету Тибург; Ван Ден Емстер који је годинама био шеф свим судијама у Холандији, Дик Берлијн (Dick Berlijn) бивши начелник одбране холандске армије, Карла Ерадус председница Амстердамског суда (The Amsterdam court); Марк Рут холандски премијер… Њено мишљење је да ови ритуали служе за уцењивање привучених учесника као и како би се окупила педофилска „елита“ Европе која регуларно учествује у ритуалним силовањима и убијањима деце.

Регуларно се приређују и забаве лова у којима се деца скидају гола и одводе у шуме у околини Брисела. Ан Мари у свом сведочењу каже да је била очевидац да су „уловљеним дечацима“ одсецани пениси као ловачки трофеји. То су ствари које се перманентно одигравају у нашем времену у коме водимо овај интервју. Сведочење Ан Мари показује да су ове активности веома добро организоване. У време када су деца ловљена и убијана у шумама у околини Брисела, шума је била окружена белгијском војском, што потврђује да су влада и белгијска краљевска породица директно укључени у овај злочин.

Да ли Џорџ Сорош кога називају и „краљем Источне Европе“, регуларно учествује у овим ритуалима?

Немамо податке о томе. Према сведочењу Ан Мари, Сорош је пријатељ Мејбел, супруге другог сина краљице Беатрикс, принца Јохана Фрижоа, која га је довела на овај сатанистички пир. Принц Јохан Фрижо умро је у болници прошле године и ми верујемо да је био убијен, како би га спречили да говори о овим стварима које су почеле да излазе на видело. Фрижо је по сведочењу Ан Мари, био ментално поремећени ноторни педофил, чија је потребе плаћала његова мајка, краљица Беатрикс.
Према сведочењу Ан Мари и осталих сведока, Малтешки витезови, чланови тајног католичког реда коме припадају сви водећи политичари у Европи, део су култа „Деветог круга“ жртвовања. Међу осталим личностима које је Ан Мари споменула као регуларне учеснике је и принц Бернхард, оснивач групе Билдерберг.

Пред Судом у Бриселу покренут је и процес против садашњег Папе Франциса за злочине трговине децом и учествовања у ритуалним убиствима Деветог круга жртвовања.

Вођена су два процеса против Хорхе Бергаглиоа, садашњег Папе Франциса; Џастина Велбија, Кантерберијског надбискупа који се налази, заједно са краљицом на челу Енглеске цркве, и Адолфа Пешона, главнокомандујећг генерала у реду Језуита. Сва тројица су проглашена кривим по овим тачкама оптужнице на основу докумената и сведочења људи који су их идентификовали као учеснике у овим ритуалима. Докази представљени суду, показују и да је холандска краљевска породица која се током Другог светског рата налазила у Канади у условима окупације Холандије од стране нациста, учествовала у ритуалним убиствима и силовањима у склопу „Деветог круга жртвовања“ који су се одржавали у Интернатској индијанској школи Mohawk Institute.

ITCCS и његови судови организовали су истрагу поводом покушаја кардинала Шона Брејдија да заташка масовно ритуално жртвовање новорођених беба у католичком дому у Чуаму у Ирској. Остаци тела преко 800 беба откривени су пре неколико месеци у цистерни повезаној са католичким домом. До каквих је закључака Суд дошао?

Случај у Чуаму у Ирској, доспео је у медије током последња три месеца, откако су пронађене кости 800 новорођених беба у цистерни, повезаној са католичким сиротиштем. Католичка црква у Ирској има дугу традицију смештања неудатих девојака које би остајале у другом стању у специјалне домове – заправо фабрике у којима су радиле до краја живота. Одмах по рођењу одузимали би им децу и продавали их на црном тржишту за велике своте новца. Ова деца су продавана и за потребе ритуалних жртвовања, Један је наш извор информација, припадник полиције у Даблину, омогућио нам је да сазнамо да су костури беба подвргнути форензичкој анализи која је показала да су тела била раскомадана и обезглављена, као и да су на њима присутни и остали знаци који говоре да се радило у ритуалним убиствима. Кардинал Шон Брејди, који је поднео оставку 9.септембра, учествовао је у заташкавању доказа: подмићивао је политичаре и вршио притисак на полицију да не истражује овај случај. Докази до којих је дошао ITCCS у Ирској показују да је Шон Брејди 1970-тих, приморавао малолетне жртве силовања од стране католичких свештеника да потписују изјаве у којима су порицали да се та ствар одиграла.

Какво је званично објашњење овог случаја?

Званичници кажу да је нејасно шта се догодило, да истражују и да ће деци подићи споменик. Исто то су урадили и у Канади. Никада нису коментарисали своје злочине, већ су само радили на томе да их заташкају.

Треба ли да било кога изненади изјава католичког надбискупа Роберта Карлсона, оптуженог за саучесништво у трговини децом које су спроводили свештеници у његовој дијацези у Минеаполису почевши од 1980-их, који је пре неколико месеци рекао на суду да „није био свестан да је силовање злочин“?

Карлсонова изјава да није знао да је силовање деце злочин не би требало да никога изненади. Политика католичке цркве карактерише силовање – не као злочин већ као грех за који се може добити опроштај и тако га можете изнова понављати. Ради се о менталитету ових људи који верују да није злочин повређивати децу. Не ради се ни о каквом изузетку, већ о начину на који ови људи мисле. Први католички свештеник који је пре две године осуђен на затворску казну и затворен, био је филаделфијски бискуп Вилијам Лин – оптужен да је штитио и прикривао силоватеље деце. Но, он је пуштен након шест месеци и суд је одбио да именује Папу као неког ко одобрава овакву политику. Влада САД је заштитила Ватикан, но Судови општег права су доказали да су они најодговорнији за ове злочине.

На Суду је 15.септембра почела истрага активности и улоге великих корпорација у трговини децом и обављању сатанистичких обредних ритуала у њиховим седиштима. Које корпорације су до сада оптужене? Да ли су и оне чланице култа „Девети круг жртвовања“?

Суд ће истраживати деловање и улогу корпорација Каргил, Синклер, (Sinclair Oil), HSBC, Cameco Uranium као и криминалну групу познату као Ndrangheta. Сан Вели у Ајдахоу током одржавања великог годишњег филмског фестивала збирно је место за трговце децом из читавог света и ту се реализују главни „пословни“ договори око овог, једног од најуноснијих „бизниса“ на чијем тржишту се тек рођена беба продаје по цени од 20.000 евра. Наши извори, посебно из САД који су одгајани у породицама сатаниста сведоче да се у седиштима ових корпорација редовно практикују сатанистички ритуали. Један од наших извора, жена која живи у Њујорку сведочила је да је била одведена у Каргил, највећу компанију за производњу хране у САД и једну од највећих компанија у свету, где је присуствовала ритуалним обредима силовања и жртвовања деце у подземним просторијама корпоративног седишта у близини Минеаполиса у Минесоти у којима су учествовали највише позиционирани службеници корпорације. Она је такође сведочила да неке од највећих банака, попут ЈП Моргана, HSBC, Банке Америке перу новац за Драђенту и картеле који се баве трговином дрогом широм света. Половина новца од трговине дрогом улаже се у трговину људима тако да трговина дрогом и људима „иду руку под руку“ при чему постоји директна веза између ових корпорација и „Деветог круга жртвовања“.

Тимови ITCCS судова за директну акцију веома успешно су спречили одржавање ритуала „Деветог круга жртвовања“ планираног за 15.септембар у католичким црквама у Монтералу.

Радило се о операцији коју смо предузели ујутру, 15.августа. Група од шест тренираних, специјално обучених припадника службе обезбеђења из Европе, мотрила је на кућу у Утремонту, богаташком кварту у Монтреалу, у којој је у поноћ било предвиђено одржавање овог ритуала. Они су ухапсили двоје људи: старију жену која је признала да је планирано одржавање ритуала и одвела их је у просторију испод подрума у којој се налазио олтар на коме су биле мрље од крви чије су узорке узели за анализу, дечија одећа, порнографски материјали и различита средства која се користе за тортуру и убијање. Тим је радио у сарадњи са одређеним елементима полиције у Монтреалу, који су омогућили да се акција изведе. Сви докази– крв, делови одеће и снимљене изјаве учесника култа Деветог круга жртвовања – послати су у ITCCS као доказни материјал за следеће заседање Сталне комисије Суда која ће се бавити злочинима трговине децом и ритуалног жртвовања.

Истраживања ITCCS који отвара центре широм света и сада броји преко 800 људи, унели су панику у редовима „елите“ свесне да се коцкице полако склапају у мозаик у чијем је центру Круна Енглеске, што је представљало главни разлог за забрану вашег уласка у Ирску како би учествовали у истрази Трибунала о ритуалном убиству 800 беба у Чуаму.

Британска Круна издала је средином прошлог месеца Влади Ирске налог за моје хапшење и транспорт у „специјални административни затвор“ чим пређем границу, тако да сам био принуђен да избегнем сва путовања у Ирску и сваку земљу под такозваном „круном Енглеске“ као и да предузмем додатне безбедносне мере које је наложило бриселско седиште Трибунала за опште право.

Наравно, они нас не остављају на миру. Централна команда ITCCS у Бриселу издала је 15.септембра специјално саопштење да се истурени играчи Суда чији је идентитет познат, суочавају са новим претњама и нападима након објављивања сведочења Ан Мари ван Блијенбург, које је говорило о жртвеној ритуалној пракси краљевских породица и „елите“. Два истраживача у Белгији су одведена у полицију без налога и задржани два дана како би открили идентитет службеника суда. 13.септембра умало нисам погинуо у свом аутомобилу на аутопуту у Британској Колумбији, након што су отказале кочнице. Но, ови напади су најбољи доказ успеха које постижемо разоткривајући убице деце који се налазе на највишим позицијама. Надам се да ћу средином октобра бити у прилици да посетим и Србију у којој бих одржао предавање и приказао филм „Непокајници“ и покренуо иницијативу за оснивање огранка ITCCS суда. Има неколико битних разлога за оснивање огранка овог суда у Србији. Један од најбитнијих је процесуирање одговорних за усташке злочине почињене на територији НДХ. Други разлог је разоткривање најодговорнијих за нестанак деце у Србији. Трећи процесуирање одговорних за промену свести, пропаганду и контролу ума која се, како сте ми рекли, континуирано и неометано спроводи над вашим народом.

Разговор водила – Биљана Ђоровић

*

Извор: ЦАРСА