Подсећање: Делегација Савета безбедности УН у посети Косову и Метохији

ГЛАСНИК КиМ број 141, 19. децембар 2002. године

Грачаница, 14. децембар 2002.

У поподневним часовима у згради УНМИК-а одржан је заједнички састанак између делегације Савета Безбедности УН, која се налази у дводневној посети Покрајини, и представника Парламента Косова и Метохије. У току једночасовног разговора албански и српски посланици изнели су своја виђења решења косовског проблема и будућности Покрајине. Коалицију ПОВРАТАК представљали су Др. Рада Трајковић и Оливер Ивановић који су представницима Савета Безбедности указали на поразне чињенице тешког положаја у коме српски народ на Косову и Метохији живи већ три и по године након рата.

Албански представници су највећим делом тврдили да су постигнути добри резултати у изградњи институција. Посебно је наглашено да Резолуцију 1244 треба што пре заменити новом резолуцијом која би мисију УН или ЕУ на Косову дефинисала пре свега као посматрачку мисију са ограниченим могућностима мешања у извршну власт коју би требало у потпуности препустити институцијама Косова. Албански посланици су се такође заложили за останак мањег контингента НАТО снага у Покрајини. Готово једногласно је заступана идеја независног Косова и притом нису спомињане никакве обавезе према српском и неалбанском становништву. Албански посланици су у потпуности прећутали наставак насиља против српског народа.

Др. Рада Трајковић је у свом обраћању истакла потребу да Мисија УН на Косову и Метохији добије оштрија правила ангажовања и да нипошто не може да се сведе на посматрачку мисију. „За Србе је неприхватљива било каква промена Резолуције УН која би укинула суверенитет СРЈ и Србије на овим просторима“, изјавила је Рада Трајковић реагујући на предлоге албанских посланика. „Такође се не може толерисaти оно што је реалност на овом простору а то је да су, нажалост, албански екстремисти, уз присуство међународне заједнице, буквално компромитовали идеју мултиетничности, јер све што је овде било мултиетничко је сада постало моноетничко“ – рекла је Др. Рада Трајковић, напомињући да се то пре свега односи на градове на Косову и Метохији, тако да су Пећ, Ђаковица, Призрен, Качаник и Дечане, Гњилане и Приштина постали градови где сада живи само један народ и само једна нација.

Српски представници су посебно нагласили да су постигнути незадовољавајући резултати у повратку прогнаних Срба, да српски народ нема основну безбедност и слободу кретања, док су кршења људских права на свим нивоима општа појава. Српски посланици једногласно су потврдили да преверемено решавање статуса Косова и Метохије, посебно у правцу условне или потпуне независности не само да неће допринети повратку прогнаника и стабилизацији стања већ ће довести до потпуног исељавања свих Срба. „Нема Србина који би пристао да живи на независном Косову“, изјавила је Рада Трајковић представницима Савета Безбедности УН, нагласивши да се „српски народ никада неће одрећи косовско-метохијске земље“.

Представници Савета Безбедности поновили су чврст став да Уједињене нације инсистирају да се питање статуса Покрајине не може решавати док се не остваре потребни стандарди и квалитет живота за све заједнице. Они су посебно поновили предуслове које треба испунити како би се отворио процес за преговоре о будућности Косова. Чланови делегације УН су показали особито интересовање за положај Српске Православне Цркве и монаштва у Покрајини и са задовољством су примили писмено обраћање Делегацији СБ УН које је преко Раде Трајковић упутио Епископ рашко-призренски г. Артемије.

САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ВЕЋА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

АКТИВНОСТИ АМЕРИЧКОГ ИНСТИТУТА ЗА МИР И МЕЂУНАРОДНЕ КРИЗНЕ ГРУПЕ НЕ ВОДЕ КОНСТРУКТИВНОМ РЕШЕЊУ ПРОБЛЕМА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Отворено про-албанско лобирање од стране Института за мир у Вашингтону и МКГ одузима овим институцијама кредибилитет објективног посматрача који може да допринесе конструктивном решењу проблема на Косову и Метохији

Грачаница, 14. новембар 2002.  

На данашњој седници СНВ КИМ закључено је да најновије активности вашингтонског Института за мир и Међународне кризне групе не воде ка конструктивном разрешењу проблема на Косову и Метохији. Штавише све отворенијом про-албанском политиком ове међународне институције које претендују на положај непристрасног и објективног посматрача у балканским кризама сврставају се у ред албанских лобистичких кругова и у потпуности губе поверење косовско-метохијских Срба и добронамерних људи у свету.

Оно што повезује ове две, наизглед независне организације, које су у великој мери под снажним утицајем извесних Србима ненаклоњених политичких кругова, посебно из бивше Клинтонове администрације, активно раде на потпуном одвајању Косова и Метохије од Србије и СРЈ и праве притисак на међународне политичке кругове како би се што пре решио статус Косова и Метохије у албанску корист. Истовремено ради се на пренаглашавању проблема са којима се суочава нова демократска власт у Београду, па се неретко посеже и за неутемељеним чињеницама, као што је случај у извештају МГК о шверцу оружја у Ирак.

Најновија тврдња г. Даниела Сервера из Института за мир да Косовски заштитни корпус треба постепено трансформисати у одбрамбене оружане снаге које би укључивале и косовске Србе води ка стварању инструмената нове државе и противна је Резолуцији 1244. Исту идеју чврсто пропагира и шеф КЗК Агим Чеку. КЗК, посебно док њиме руководи Агим Чеку, за Србе не представља ништа друго до наставак екстремистичке ОВК која је директно одговорна за бројне ратне и поратне злочине у Покрајини. У овој инстистуцији се активно негује култ „хероја ОВК“ и антисрпске идеје, па је свако присуство Срба у овој организацији апсурдно. КЗК може да се ангажује у хуманитарним активностима али нипошто не сме да добије атрибуте оружаних снага јер би се тиме коначно легализовао терор ОВК и наградило насиље које је почињено над Србима након рата.

У свом најновијем извештају о повратку прогнаних Срба на Косово и Метохију Међународна кризна група наизглед даје прилично реалну слику постојећег стања, али сасвим тенденциозно поставља кључну премису да ће се повратак Срба убрзати и побољшати њихова безбедност само ако се што пре реши статус Косова. Притом је већ сасвим познат став МКГ и Института за мир да никакав повратак под било коју врсту суверенитета СРЈ не долази у обзир и да се та теза свуда истиче као непоколебљива догма. У вези са тим, важно је напоменути да би било каква независност Косова и Метохије, мењање граница као и наставак садашњег прогона и напада усмерених против преосталих Срба у Покрајини само још више обесхрабрили повратнике и погоршало безбедносну ситуацију. Сасвим је извесно да би и сви преостали Срби постепено напустили Покрајину уколико би она постала друга етничка албанска држава на Балкану. Није ни потребно говорити колико би такво решење дестабилизовало Србију и Црну Гору и ојачало старе политичке снаге које управо тврде да ће нова власт у Београду продати Косово и Метохију за лакши улазак у ЕУ. Такође, то ће значити и неуспех међународне мисије под чијим протекторатом ће Косово и Метохија постати етнички чиста територија. Ускоро би истим путем могле да пођу и друге регије које траже промене међународних граница.

Питање статуса Косова и Метохије мора се решавати у контексту комплексних постојећих државно-правних и историјских чињеница које су од виталног значаја за одржавање геополитичке равнотеже на Балкану. Лидери косовских Албанаца су до сада сасвим јасно показали да њихова визија није мултиетничко већ албанско друштво у коме ће и даље постојати снажни анимозитети против словенског становништва и православних хришћанских споменика. Зато решење треба тражити у преговорима и интеграцији региона у коме би се мењао начин размишљања, а не границе.

Нажалост све се чешће чују и апели да треба донети нову Резолуцију УН о Косову и Метохији. Резолуција 1244, а посебно њене тачке које се тичу суверенитета СРЈ и заштите културно-верског наслеђа, још нису остварене и сасвим је нереално тражити нову Резолуцију која би и формално одузела суверенитет државе и препустила косовске Србе неизвесној судбини и комбинацијама светских моћника. Заправо, једини начин да међународна заједница поврати свој пољуљани кредибилитет на Косову и Метохији јесте доследна примена Резолуције СБ УН 1244 и мењање досадашње стратегије дезинтеграције Балкана по етничким границама новом стратегијом регионалне интеграције и сарадње.

Српски представници са делегацијом УН

МИСИЈА УН НИЈЕ ДАЛА РЕЗУЛТАТЕ

Звечан, 16. децембра (Тањуг) 

Председници три српске општине Звечан, Зубин Поток и Лепосавић су у разговору са делегацијом Савета безбедности УН и шефом УНМИК-а Михаелом Штајнером оценили да је мисија УН на Косову и Метохији неуспешна, изјавио је данас за Тањуг председник Скупштине општине Звечан Драгиша Миловић.

Он је казао да су председници тих општина на састанку са делегацијом Савета безбедности у северној Митровици, коме су присуствовали и Штајнер и албански председници општина Вучитрн, Србица и јужна Митровица, јасно рекли да мисија УН није дала резултате, „јер ни после три и по године нема масовног повратка Срба, а сигурност и слобода кретања за преостало српско становништво у Покрајини не постоје“.

Према његовим речима, српски представници су јуче указали на неиспуњење одредаба Резолуције 1244, пре свега када се ради о слободи кретања, илуструјући то чињеницом да српски посланици у Приштину одлазе и даље у оклопним транспортерима, а у парламенту трпе увреде и понижавања на националној основи.

Српска делегација је нагласила да је „питање свих питања“ повратак више од 200.000 расељених Срба и решавање судбине несталих и киднапованих и апеловала на чланове Савета безбедности да се заузму да 2003. година буде година масовног повратка.

Албански представници су, супротно српским, изразили задовољство резултатима УНМИК-а и посебно хвалили Штајнера.

„Када је било говора о Митровици, рекли смо да стојимо иза тога да буде јединствена, али да треба да постоји општина на северу, а на Албанцима је да одлуче да ли ће на јужној страни имати једну или више општина“, додао је Миловић.

Он је навео да шесточлани савет, који би требало, према Штајнеровом предлогу, да се успостави на северу Митровице, још није конституисан, мада су имена дата.

„Ситуација после преузимања власти од стране УНМИК-а на северу је веома тешка, људи се осећају превареним и незадовољни су властима у Београду, али и локалним лидерима, у које су имали поверења да ће заступати њихове интересе“, упозорио је Миловић.

Како Тањуг сазнаје, српска страна је сачинила предлог да у савету буду три члана Српског националног већа северног Космета и по један из Демократске странке Србије, Демократске странке и Демократске алтернативе.

Штајнер, међутим, хоће да, у складу са мултиетничким саставом северне Митровице, у савету буду три српска представника и по један представник турске, ромске и бошњачке заједнице.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ