СВЕТ БЕЗ ВЕТА: Америци одрешене руке за насиље, Русија и Кина блокиране, а Србија…

Америчко бомбардовање (Фото: Sputnik/REUTERS/ Ford Williams/Courtesy)

Ограничавање права вета битно би сузило права сталних чланова СБ УН на ужи круг питања која нису од виталне важности за САД и водеће земље НАТО-а, док би им са друге стране дала одрешене руке за акције по низу других питања без могућности да их Русија и Кина у томе ометају.

Заседање Генералне скупштине УН у Њујорку поново је актуелизовало питање укидања, односно ограничавања права вета сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација.

Наиме, води се интензивна кампања којом се чланице најзначајније светске организације позивају да не гласају против резолуција које би могле да спрече масовне злочине, а према речима министарке иностраних послова Лихтенштајна Аурелије Фрик, у овом тренутку 114 држава подржава идеју ограничавања права вета које има пет сталних чланица СБ УН — Русија, Кина, САД, Велика Британија и Француска.

Владислав Јовановић, бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама, за Спутњик објашњава колико је право вета значајно и како би изгледали односи снага у свету ако би се то право ограничило.

„Ограничавање права вета сталним чланицама Савета безбедности иде у корист свих оних који имају мање права од њих. Све земље које су на неки начин мање једнаке од носилаца права вета, имају природну потребу да изједначе своја права са тим монополисаним правом које је Повеља дала победницима Другог светског рата, савезничким силама, као неку врсту награде, а са друге стране као осигурање да ће послератно уређење света бити такво да неће задирати у битне интересе савезника — победника. То је став који је остао и налази се у основи односа снага у данашњем свету“, објашњава Јовановић.

Интереси САД и НАТО-а у првом плану

Према његовим речима, укидање права вета је стална тенденција, али она никада није била прихваћена, нити је озбиљно узета у разматрање, а шансе да се то постигне су мале, готово никакве.

„Међутим, пошто се сада не тражи лишавање тог права, већ његово ограничавање или помножавање увођењем представника других континената у тај бенефицирани круг великих сила, онда ово може да буде назнака политике Америке да се Русија и Кина, које су у СБ УН главне препреке за спровођење офанзивне и насилне политике које САД спроводе према неким земљама, ограниче у својим могућностима да то зауставе. Дакле, могуће је да се ова акција спроводи јер би то одговарало Америци. Са једне стране, ограничавање права вета битно би сузило права сталних чланова СБ УН на један ужи круг питања која нису од виталне важности за САД и водеће земље НАТО-а, док би им са друге стране дала одрешене руке за акције по низу других питања без могућности да их Русија и Кина у томе ометају“, категоричан је Јовановић.

Како каже, сматра се да би ограничавање права вета било лакше постићи него потпуно лишавање тог права или проширивање круга сталних чланица СБ УН, што би било јако тешко урадити јер би задирало у стечена победничка права великих сила после Другог светског рата.

Америци слобода да интервенише широм света

„Идеја је да се право вета ограничи у одређеним стварима, дакле, било би задржано код неких кључних питања, али би за нека друга западне силе, пре свега Америка, имале одрешене руке. Међутим, ова иницијатива нема шансу јер Кина и Русија добро знају да је то право које имају апсолутно и само док је такво може у потпуности да штити њих и њихове интересе од евентуалних једностраних и насилних акција које би Америка могла да спроводи широм света“, указује искусни дипломата.

На питање да ли је број од 114 држава које подржавају ову иницијативу забрињавајући, Јовановић каже да су то земље које се разликују по величини и броју становника, а чија је подршка могла бити обезбеђена од стране Америке која на њих има одређени утицај.

„Међутим, колико год да је велики број земаља које су за ограничавање права вета, па чак и да их је 180, остаје чињеница да то апсолутно савезничко право из Другог светског рата остаје недодирљиво. Да би се то изменило потребно је да се много штошта уреди у односима између великих сила како би оне биле сигурне да би свет и без њиховог права вета био подједнако безбедан и сигуран за све њихове интересе. То је тешко предвидљиво и тешко оствариво јер ће међу њима увек бити подозрења да онај други нешто смера или покушава да сужава простор њихових геополитичких интереса“, напомиње Јовановић.

Србија и вето

Наш саговорник подсећа да је право вета које имају сталне чланице СБ УН, а пре свега Русија и Кина, било значајно и за Србију у неколико наврата, мада није увек било и коришћено. Како каже, Савет безбедности не би дозволио агресију НАТО-а на Југославију, па је та акција и изведена мимо Уједињених нација.

„Србија је после 5. октобра избегавала да улази у директне сукобе са западним силама, осим када оне врше непримерене антисрпске акције, попут оне британске резолуције о Сребреници. Тада су Русија и Кина зауставиле ту акцију према нама, што је за нас била велика услуга, а рекао бих и за здраве међународне односе и мир у свету, јер жигосање једне земље као геноцидне је нешто што до сада није учињено ни према једној земљи. То је био један врло подао покушај да се Србија потпуно изолује како у будућности не би могла ни на који начин да штити своје интересе“, закључује Јовановић за Спутњик.

Подсећања ради, иницијативу за ограничавање права вета не подржава Руска федерација и снажно противи свакој идеји која води ка одузимању прерогатива садашњих сталних представника СБ. Право вета, како наводе руски званичници, стимулише чланове Савета да трагају за избалансираним одлукама.

*

Извор: ИСКРА