Милош Симић: Како је могуће да се подржи улазак Српске листе у Владу једног злочинца?

 насловима на порталима пропагандних листова и телевизијских станица нема кључне реченице, а то је да је Вучић изјавио како је Харадинај злочинац, пренето је само да подржава Српску листу

Извор: Бета

Вучићеви спинови у обраћању нацији

У синоћњем обраћању нацији председник, председник и председник Александар Вучић искористио је на очиглед (вероватно) великог аудиторијума класичан школски спин по дефиницији.

Приповедање о различитим догађајима који су се муњевитом брзином смењивали пред очима и ушима слабовидог и наглувог народа имало је за сврху једино да се сакрије апсурд, за обраћање, релевантних изјава.

Највећи апсурд ћемо открити на крају, иако то и није нешто важно (мада је то била централна тема због које је организовано обраћање) нити је нешто што се већ не зна.

Апсурд који би по својој природи морао да одјекне у либералном (слободном) и демократском друштву јесте свакако начин на који се квалификују медији. Критеријуми, иако не непосредно откривени пред камерама и диктафонима Вучићеве пропагандне машинерије (част изузецима), су јасно показани.

Сугестивна питања, очински и благонаклони однос председника, председника и председника, преданост у одговорима наведеног су само неки од критеријума показаних за одређивање погодних медија на такозваном обраћању нацији.

“Ви сте Н1? Ви сте она америчка телевизија? Само да знате да вас се не плашим!

Само нека буде кратко, уморан сам.”

(Ето и он је показао да је човек, мада га већ одавно и они најразумнији у земљи не сматрају људским бићем.)

Ови наводи изречени од новог “српског тројства” (председник, председник и председик) су показани критеријуми за одређивање непогодних медија.

Одговарајући на новинарска питања Вучић је рекао да очекује сусрет са америчким председником Доналдом Трампом, а веома често је гост/домаћин члановима америчке администрације. Да подсетимо, та администрација је у Србији дочекана са овацијама због наводно могућег развоја косовског питања у корист српске стране. Међутим, како се мачкин реп поред факултетских диплома кити и пропалим надама, тако је и сан са златокосим америчким месијом брзо окачен мачку о реп.

Ето, док Вучић очекује Трампов долазак, овде пред својим бирачима и ботовима-сендвичарима оштро напада новинаре телевизије Н1 користећи придев “америчка” у видно негативном контексту.

Да се не заваравамо заваравањем са Трампом, Срби не воле САД и свако спомињање Америке асоцира их на бомбардовање, отимање Косова, убијање недужних, шпијунажу, рад против наше земље и др. Многе популарне стереотипе употребљавао је управо господин који се осилио, иако веома уморан, на новинаре Н1 телевизије, бранећи свесрдно фабрику глупости и Министарство пропаганде у својој Влади.

Не смемо занемарити чињеницу да у опису посла председника државе, није посао вођења политике земље, то је посао Владе, односно премијера. Шта се тада збивало са премијерком наше земље? Па, ту је бачен још један спин како би се одвратила пажња непажљивој јавности. Наиме, само неколико минута пре директног укључења у пренос проповеди, на интернету се појавила вест да ће премијерка Србије Ана Брнабић учествовати на овогодишњем прајду, тако да су радознали имали прилику лепо да коментаришу и износе своје подржавајуће или хомофобне ставове док се догађа велики спин и тиме га пропусте.

А како је познато да је наслов суштина текста, онда просечан упијач нешто измењених (ма, не много) информација само наслов и чита. У насловима на порталима пропагандних листова и телевизијских станица нема кључне реченице, а то је да је Вучић изјавио како је Харадинај злочинац, пренето је само да подржава Српску листу.

Како је могуће да се подржи улазак Српске листе у Владу једног злочинца? Под изговором да су тиме сачували мир и српску децу? Како Влада једног злочинца може да очува мир? Зар учешће у Влади једног злочинца није помагање злочину?

Остаје само за објаснити због чега је наглашено на почетку текста да је овај највећи спин, али да и није толико битан. Просто зато што се зна да и са унутрашњим дијалогом и без њега реалност остаје иста, већ одавно позната свима.

Аутор је студент новинарства на Факултету политичких наука у Београду

Наслов и опрема: Стање ствари

*

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ