Лифт до неба

Јапанска компанија „Обајаси“, специјализована за изградњу солитера, планира да до 2050. године сагради лифт до космоса. Он треба да замени теретне космичке бродове обезбедивши непрекидно допремање сателита, навигационих система, космичких апарата и терета у Земљину орбиту.

Принцип рада космичког лифта је прилично једноставан. Супер чврста сајла протеже се од Земље изнад геостационарне орбите, где се захваљујући центрифугалној сили одржава њена затегнутост. Овом сајлом ће се кретати теретна платформа брзином од око 200 км на сат. Односно, растојање до орбите ће савладати за недељу дана. Претпоставља се да ће сајла моћи да се направи било које дужине, на пример, до Месеца – 360 км.

Између осталог, први је идеју о космичком лифту још 1894. године изнео руски научник, отац космонаутике Константин Циолковски. На ово га је надахнула париска Ајфелова кула. У књизи „Снови о Земљи и небу“ он је предложио да ако се оваква кула сагради на висини већој за неколико хиљада километара уз помоћ ње ће човек моћи да се подигне у космос не користећи реактивно кретање.

1960. године млади научник Јуриј Арцутанов је објавио чланак под називом „У космос – електричним возом“ у којем је изложио идеју жичаре, која Земљу повезује с космосом. Прича се да је превод чланка био укључен у један од званичних меморандума НАСА средином 70-их, где се с њим упознао писац научне фантастике и популаризатор науке Артур Кларк. У свом роману „Фонтане раја“ он говори о изградњи таквог лифта.

Научни чланци на ову тему појављивали су се и у  Европи, и у САД. Односно, пројекат космичког лифта никад се није сматрао фантастичним, каже уредник часописа „Новости космонаутике“ Игор Лисов: „Јасно је зашто је све ово у принципу могуће. Ако имате сателит који виси на стационарној орбити изнад одређене Земљине тачке, наравно, могуће је провући с њега сајлу до Земље. Природно, она ће сметати и колебати се у кретању, али ако одозго окачите још и противтежу такав систем може бити мање-више стабилан. Захтеви у погледу чврстине материјала су врло велики и до недавно су све то била дубоко теоретска размишљања, али сад се појављују материјали који би могли да издрже таква оптерећења. Односно, с тачке гледишта физике и технике ту нема ничег немогућег,“ – сматра стручњак.

По пројекту јапанских научника сајла за космички лифт ће бити направљена од наноцевчица угљеника. Овај материјал је 20 пута чвршћи од челика. Може да држи контејнере с теретом и да не пукне под сопственом тежином. Осим тога, наноугљеничка сајла ће вити довољно лака и постојеће ракете ће без проблема моћи да је подигну у космос. Истина, засад најдужа наноцевчица није дужа од 1 метра. А за космички лифт биће потребна сајла дугачка најмање 80 хиљада километара.

Чврст материјал за сајлу није једини проблем који ће морати да реше изумитељи оваквог лифта. Механизму за подизање је потребна енергија: напајање треба вршити бежичним путем, на пример, ласером великог капацитета. међу другим потешкоћама пројекта космичког лифта су: радијација, муње, ветрови, метеори и космичка прашина.

Али уколико научници буду успели да реше ове проблеме, моћи ће да се приступи изградњи космичког лифта. Притом јапански градитељи тврде да ће космички лифт омогућити да се значајно смањи вредност испоруке терета у Земљину орбиту. Сад за 1 кг терета који ракете допремају у орбиту, наручиоци плаћају 10-15 хиљада долара, а подизање лифтом ће их коштати свега 100 долара.

„Није свака идеја која се на први поглед чини корисном и ефикасном таква и у пракси. Класичан пример је Спејс-Шатл, – каже дописни члан Руске академије за космонаутику „Циолковски“ Јуриј Караш. „Кад је прављен овај космоплан, претпостављало се да ће летети бар свке недеље. Међутим, како се испоставило, није било довољно клијената који би својим наруџбинама могли да обезбеде довољну фреквенцију летова овог свемирског брода. На крају је сваки његов старт коштао 500 милиона долара, што је много скупље него лет у космос уз помоћ обичног класичног носача за једнократну употребу. Нешто слично се може догодити и с космичким лифтом. То је врло лепа идеја, али треба све добро израчунати: колико ће коштати изградња, колико ће коштати експлоатација и техничко одржавање, и напокон – оно главно, да ли ће вити довољно клијената који ће моћи да плате експлоатацију овог космичког лифта,“ – истиче он.

По свему судећи, јапански научници нису претерано забринути због рентабилности пројекта. Сви су уверени да ће космички лифт представљати важан корак у освајању космичког простора. Јер, у космос ће човек моћи да се попне исто тако једноставно као и на највиши спрат солитера.