Протосинђел Кирило: Наша Србска гробља

Хришћанска, православна гробља су најмногољуднија света места – градови и села. Гробља су света места једнога Православног народа. Црква Православна рачуна све крштене и у правој вери преминуле, умрле људе у своје чланове, исто онако као и оне који су сада живи  на земљи. Сви ти људи су фамилија Божија, родбина Христова. Поштовање гробова израз је поштовање предака од стране потомака. Гробља су најмногољуднији градови и села чији број износи када се број становника села или града помножи са бројем 50, тако да када се например град од 20.000 хиљада становника помножи са бројем 50, тај град има 1.000.000. гробова. Гробље је заиста посејана њива Божија из које ће да никне дивни усев, сходно речима  Апостола: Сеје се у слабости, а устаје у сили. Сви ће васкрснусти једнога дана у сили и слави и обућиће се у сили. Јер, ако верујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће Бог и оне који су уснули у Исусу довести са Њим (1 сол.4,14). А Господ Исус каже: Заиста, заиста вам кажем ко одржи ријеч моју неће видети смрти вавјек (Јн. 8,51). Заповест Божија „љуби ближњега својега као самога себе“ односи се и на преминуле претке наше, као на живе, јер су и они ближњи наши у оном другом животу. Ми се молимо за њих и они се моле за нас. Ми смо обавезни да се са поштовањем и љубављу односимо према њима, јер Бог њихов је и наш Бог. У Богу су сви људи живи, јер је Господ Исус на Крсту уништио смрт и васкрснувши нама даровао живот вечни. У дан општег васкрсења Бог ће васкрснути наше претке и нас да све заједно уведе у живот вечни.

Ми Срби, имамо јединствена света гробља, које нема ниједан Хришћански народ на свету. Ми имамо свето гробље на Косову, на Газиместану, где је читаво поље засејано Светим гробовима, где су сви Срби ратници на челу са Светим великомечеником Царем Лазарем положили своје животе за један дан за Крст Часни и Слободу златну, за Истину и Правду Божију, за Веру Православну.

Ми Срби, имамо јединствено гробље ,,Ћеле Кулу“   у Нишу где су сви војници бранитељи своје отаџбине, свога народа, своје вере и своје земље на челу са војводом Стеваном Синђелићем положили своје животе за један дан.

Ми Срби, имамо јединствено свето гробље ,,Плаву Гробницу“ на Крфу у Грчкој на дну Јонског мора где је сахрањено неколико хиљада војника ратника који су се борили за Крст Часни и Слободу златну и одбрану своје вере, свога народа и своје отаџбине.

Ми Срби, имамо јединствено свето гробље ,,Логор Јасеновац“ где су неколико стотина хиљада Срба стрељани, заклани, маљем убијени, пресудом преког суда – без суда, убијени од фашиста Хрвата.

Ми Срби, имамо јединствена света гробља у јамама: Пребиловаца и другим јамама у Херцеговини, Хрватској и Словенији у којима су живели Срби, само зато што су Срби без суда су бацани у јаме, чији број износи стотине хиљада, убијених од хрватских фашиста и југословенских комуниста.

Ми Срби, имамо јединствена света гробља без гробних хумки у многим градовима Србије који су стрељани током другог светског рата и после рата од стране комуниста: у Београду, Крагујевцу, Нишу, Крушевцу, Краљеву, Чачку, Ужицу, Пожаревцу, Зајечару, Лесковцу, Прокупљу, Врању, Пироту, Шапцу, Новом Саду, Приштини, Кос. Митровици, Призрену, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и другим градовима и селима Србије.

Сва напред описана српска гробља су света места српскога народа на земљи из који су душе пострадалих Срба у Царству небеском у небеској Србији. А небеска Србија која постоји преко хиљаду и пет стотина година сада је највећа и најјача држава на свету од неколико милијарди светитеља  који нас бране да не будемо уништени као Православни народ. Зато сви планови наших непријатеља у протеклом временском периоду нису успели да нас униште.

Ми Срби, имамо гробља на нашу жалост, срамоту и проклетсво која су почела да се оснивају после другог светског рата која су сами Срби себи основали. Та гробља су убијене и  нерођене деце, која су сами родитељи Православни Срби  убили абортусом. Према статистичким подацима од преко 70 година број убијене нерођене деце износи преко 10.000.000. Овај злочин су сами Срби учинили од кад су почели да одступају од Бога и преступају Божији Закон у коме шеста заповест гласи : Не убиј.  Овај злочин су Срби учинили  угледајући се на јеретике запада који су још пре више од 1.000 година прогласили Божији морални Закон неважећим, а донели су и увели своје хедонистичке законе у којима поред осталог, абортус – убијање нерођене деце није злочин. Православни Срби угледајући се на јеретике Запада и сами су донели и усвојили закон по коме, абортус  – убијање нерођене деце, није злочин и није кажњиво, иако је супротно Божијем Закону у коме стоји заповест : Не убиј.

Иако су Православни Срби одбацили Божији Закон и увели свој закон у ком абортус – убијање нерођене деце није злочин, они тим чином нису могли да укину Божији морални Закон и да укину Страшни Суд Божији, на који сваки човек мора да изађе у свој дан и да буде осуђен за свој злочин по правди Божијој.

О Господе праведни, страшни и Многомилостиви помози нам да се опаметимо и схватимо свој злочин и да престанемо да га убудуће чинимо. Помози нам да се покајемо за свој највећи злочин и грех.

А ти Господе опрости нам и помилуј нас као Многомилостив Спаситељ наш. Теби Господе Исусе Христе Боже наш, слава и хвала вавек. Амин.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ