Филмска поруга Цара Великомученика

            Текући постхладноратовски период историје карактерише значајно проширење садржаја појма рата, иначе темељно редефинисаног током 20. столећа. Схваћен изван конвенционалих узуса хуманиратних научних дисциплина, рат је, по моделу галопирајућег тумора, запосео готово све регије друштвеног живота, уврстивши у свој арсенал сва расположива оружја друштвеног утицаја са, до танчина разрађеним постојећим, и осмишљеним новим стратегијама вођења.

У области културе, односно духовних и друштвених вредности, феномен рата пројављује се као посебно суров. У њему протагонисти глобализма несумњиво показују да им је циљ да противника до краја понизе и да, без остатка, униште његове вредности и норме. Визуелне уметности, са филмом као најподеснијим видом стваралаштва за утицај на све социјалне структуре и слојеве, пружају готово безобално подручје за деструктивно деловање на најдубље елементе идентитета традиционалних заједница. Исправност таквог увида убедљиво доказује једно остварење великог деструктивног потенцијала, које се недавно појавило у светској филмској понуди: руски (тачније, антируски) филм „Матилда“, у режији Александра Учитеља. Оцену његових уметничких вредности остављамо филмским критичарима, а ми сматрамо да, као србски светосавски родољуби, треба да изнесемо свој став о идејно-вредносном оквиру унутар којег је он сачињен и културним, друштвеним и (у крајњој инстанци) политичким импликацијама његове дистрибуције на рускојезичком, а потом и српском и сваком другом културном простору.

Већ површан увид у његову тему, сиже и редитељски приступ открива шта је главна мета овог филма. Несумњиво, то је личност Светог Великомученика Цара Николаја II, његова улога у свеукупној руској историли и традицији, његова блажена успомена у христољубивом Руском Народу, одавно потврђена чином канонизације, његове и целе Царске Породице. Овде се ради о перфидном удару на, по речима једног од савремених руских духовника, „свети симбол Русије“. Богобојажљиви владар, о чијој личној побожности и оданости породици постоје бројна сведочанства његових савременика, у филму се приказује као човек подложан блудним страстима и прељубочинству, услед чега му је и расуђивање о државним питањима помућено. Царица Александра, у животу и мучеништву верна Царева сапутница, приказана је као вештица. Већ то је довољно да се и ми придружимо браћи Русима, благочестивим верницима и припадницима бројних духовних заједница и патриотских организација које су дигле свој глас против јавног приказивања овог богохулног, антируског и антицивилизацијског филма.

Није тешко проникнути у разлоге његовог настанка. Њих има више, али сигурно се два разлога могу препознати као превасходни. Први је јачање Руске Федерације у свим аспектима функционисања државе (од елемената унутрашњег правног поретка, преко привреде, финансија, трговине, културе и др. до војно-безбедносног сегмента) и њене улоге на међународној сцени, посебно изражено последњих година. Она представља највећу препреку суманутом походу глобалистичког Запада ка неограниченом господарењу светом, и највећу узданицу поклоника здравог, породичног и традиционалног, система вредности, националне самосвојности и државне суверености из целог света. Други разлог представља феномен хришћанског, православног монархизма, централног слоја руске духовне и цивилизацијске вертикале, и његовог мистичног смисла. Монархијска државна власт са Божјим благословом има дубоке духовно-религиозне корене и високе циљеве, несагледљиве секуларизованој државотворно-правној свести. Нико као Русија (Света Русија) није свету подарио толико богато историјско искуство и наслеђе хришћанског монархизма. А Свети Цар Николај II је један од најсјајнијих бисера у ниски благоверних владара целокупне Руске историје. И не само то; по мерилима православне историософије, он представља један од најзначајнијих међаша светске историје. Година његовог уклањања са Царског Трона и мученичког пострадања представља завршетак „Константиновске епохе“ – крштене историје људског рода (хришћанске историје), која је почела са Светим Царем Константином, његовим крштењем и крштењем/христијанизацијом Римског Царства. Размишљајући консеквентно у овом правцу, што захтева знатан простор за излагање, и што остављамо за неку другу прилику, неминовно долазимо до закључка да аутори богохулног филма „Матилда“ заправо бескрупулозно ударају не само на пребогату духовно-културну и државотворну баштину Русије и Руског света и руско национално самоосећање, него и на духовне основе свеколиког наслеђе Хришћанског Истока, на Цркву од Истока као светодуховску надахнитељку и одгајатељку тог наслеђа.

            СНО „Срби на окуп“ придружује се захтевима за забрану пуштања филма „Матилда“ у јавну филмску дистрибутивну мрежу Србије и не сматра их нападом на слободу уметничког изражавања и стваралаштва. Дела људског ума и руку која претендују на звање уметничких не би смела да повређују најдубља религиозна и национално-патриотска осећања великог дела јавности којој се обраћају. Осим солидарности са браћом у Русији, из разлога многовековне и пребогате традиције братских односа Руског и Србског Народа, Србски Народ има један посебан разлог да се његов глас противљења овим поводом чује. То је, јединствено у историји, жртвовање владара једне велике државе, неспремне за катаклизмични светски рат који је претио великом делу човечанства, за одбрану једне мале земље и братског народа, измученог серијом ратова и егзистенцијално угроженог од моћних суседних империја. Жртвујући не само државни разлог, него и сопствени живот и живот својих најближих, Царске Породице, он је своју заштитничку царску десницу безрезервно управио ка Србији и њеном многонапаћеном народу. Свети владика Николај је жртву цара Николаја, што је у светски рат ушао да спасе Србе, упоредио са Косовском жртвом цара Лазара. У једном свом тексту из 1932. године он каже: „Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? … Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јеванђељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да разумеју“.

Због свега наведеног,, позивамо саборце, србске светосавске родољубе и сав верни народ на умножење молитава да се сви учесници срамног филмског пројекта „Матилда“, као и њихови подржаваоци и помагачи, призову покајању и да Господ просветли ум и срца оних који одлучују да ли ће богохулни филм постати лако доступна саблазан Србском Светосавском Народу. Одлучно поручимо назнавеним или богоборним филмаџијама: „Не дирајте у Помазаника … (упор. Псал. 105: 15, 1. Мој. 12:17, 1. Мој. 35:5) који је крвљу својом и своје породице засведочио Јеванђеље“.

Како радили, тако нам Бог помогао!
Уз Божју помоћ догодине у Призрену! 

Дана 26.07.2016/08.08.2017. лето Господње

Свесрпска народна организација
“СРБИ НА ОКУП“
МО Шабац – Мачва