Хроника Слободан Антонић: Зашто је смењен ректор Приштинског универзитета у Косовској Митровици

 У уторак, 1. августа, Влада Србије, на предлог Министарства просвете, сменила је проф. др Срећка Милачића, ректора Приштинског универзитета с привременим седиштем у Косовској Митровици.

У вести се затим преноси изјава министра просвете Младена Шарчевића „да сменом ректора није нарушена аутономија универзитета, јер по Резолуцији 1244 Влада Србије има право да као оснивач постави систем високог образовања. Држава је испред аутономије универзитета и када је велики степен лоших ситуација држава мора да реагује. Ово је трећи случај (на Универзитету у КМ) да се оваква решења доносе, претходни ректор је на то место дошао на исти начин“, рекао је Шарчевић Танјугу.

На крају вести даје се простор и смењеном ректору да каже нешто у своју одбрану, али тај простор износи тачно три реченице и пет пута је мањи од дела вести у коме се износе оптужбе на његов рачун.

Има бар две необичне појединости у вези са овом сменом.

Аутономија универзитета – зајамчена законом – подразумева да универзитет сам бира и смењује своју управу, а не да то ради влада. Или то што је и раније влада два пута сменила и поставила ректора у КМ значи да је таква пракса постала јача од закона?

Министар се позива на Резолуцију 1244, али она не даје право влади да ради шта хоће на Универзитету у КМ, већ само да тамо „као оснивач постави систем високог образовања“. Или је Универзитет у КМ, овом одлуком Владе, стављен ван система високог образовања у Србији? Али то је у супротности са чланом 109 Закона о високом образовању (овде) који Универзитет у КМ изриком изједначава са осталим универзитетима у Србији.

Смењени ректор изабран је по уобичајеној универзитетској (законитој) процедури – њега није поставила влада, већ је изгласан на универзитетским телима – па је једино по тој процедури могао да буде законито смењен. Можда је Влада могла да смени ректора да је увела привремене мере на Универзитет у КМ (мада о томе не пише ништа у Закону о универзитету), али – привремене мере нису уведене. Који је, заправо, законски основ смене ректора?

У Решењу о разрешењу Ректора Влада се, осим на поменути чл. 109 Закона о високом образовању, позива и на ст. 2 чл. 43 Закона о влади, који гласи:  „Влада решењем одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима, у управним стварима и у другим питањима од појединачног значаја“. Нисам правник, али ми изгледа да Влада позивањем на овако безобално формулисане законе може да смени било кога – од ректора београдског Универзитета, до српског Патријарха.

Необично је и да се ректор смењује на основу петиције коју су потписали: „Милован Kривокапић, посланик у Скупштини Србије, одборник СО Северна Митровица у косовском систему и директор Завода за јавно здравље; Иван Тодосијевић, председник ПО општине Звечан и министар у техничкој косовској влади; Вучина Јанковић, градоначелник Звечана; Александар Спирић, председник ПО општине Kосовска Митровица; Горан Ракић, градоначелник Северне Митровице; Зоран Тодић, председник ПО општине Лепосавић и председник ове СО у косовском систему; Братислав Николић, градоначелник општине Штрпце; Далибор Јевтић, министар у косовској влади; Звонко Стевић, вишедеценијски високи покрајински званичник СПС, те још два народна посланика и три студентска лидера“ (овде).

Као што се види из овог списка, у изворној петицији уопште нема професора и студената, заступљени су само локални политичари и „три студентска лидера“. Не сумњам да су се, уочи смене, нашли и неки професор и студент Универзитета у КМ да потпише петицију, али било би лепо да чујемо колико је њих.

Уопште, шта има политичари да траже – а затим и да добију – смену ректора? Посебно политичари из „косоварског“ система? Зар то што припадају СНС-у или СПС-у њих чини ауторитетима и за универзитетска питања? Министарство није послало инспекцију да утврди тачност навода из петиције, већ је те наводе узело здраво за готово. Зашто?

Да видимо сада шта о свему каже смењени ректор.

„Сви наводи у захтеву за моје разрешење су нетачни. Мирне савести их демантујем. Марко Ђурић је креатор моје смене, као што је то пробао да учини у марту прошле године када је покушао да уруши Универзитет“ (овде).

Да подсетим, тада је Kанцеларија за KиМ предложила Министарству просвете да уведе модел „интегрисаног универзитета“ за Универзитет у KМ (овде). Тамошња опозиција је то протумачила као „први корак према коначном интегрисању у такозвано високошколско образовање такозване државе Kосово“ (овде), а цео Универзитет у КМ, предвођен сада већ смењеним ректором, то је једнодушно одбио (овде). После тога су се Канцеларија за КиМ и Министарство просвете повукли (овде).

Смењени ректор сада тврди да је последица тадашњег његовог отпора био нечувени притисак на њега и друге колеге: „Издржао сам до сада све могуће нападе: напао ме човек са фантомком на улици, прећено ми је телефоном, нападали на стан. Једном професору запаљен је аутомобил, другом је пуцано у ауто, трећем је пресечен кабл за кочнице, четвртог су претукли. То је била `показна вежба` за оне који неће да се `ухвате у коло` са таквим људима. Сурова је стварност да ми немамо проблема са Албанцима, већ са урушавањем Универзитета као институције од стране Марка Ђурића“ (овде; слично и овде).

Познајем више колега који предају на Универзитету у КМ и питао сам их о чему је реч. „Срећко (смењени ректор) свакако није цвећка, али се свакако поштено трудио да очува наш Универзитет као део српског система“, рекли су ми. „Али Београд очигледно хоће да за ректора доведе човека који ће нас све интегрисати у Републику Косово“.

Можда су у страху велике очи; а можда и моје колеге пажљиво читају новине. Тако се председник посланичке групе напредњачке „Српске листе“ у тзв. скупштини Косова похвалио да су спречили доношење закона по коме би оснивач Универзитета у КМ постала монструм-држава „Косово“, већ су се заложили да оснивач буде (будућа) Заједница српских општина (овде). Отуда толики утицај „интегрисаних“ напредњачких кадрова са Косова на именовање ректора тамошњег Универзитета – то им је тек предујам онога што им је из Београда обећано да ће ускоро да добију.

А сада замислите ту алтернативу – или ће српским универзитетом на Косову владати трговци људским органима из Приштине, или ће ректоре, декане и професоре постављати локални напредњачки кадрови. Никако држава Србија, и никако по цивилизованим законима који обезбеђују елементарну академску аутономију. Зар ће то бити универзитет?

Бојим се да је план јасан: у првом кораку направити „интегрисани универзитет“ – без факултетске аутономије и управе, у коме све одлуке доноси ректор; у другом кораку, онда, за ректора поставити „свог човека“, који ће или даље „интегрисати“ универзитет директно у косоварски систем, или га потчинити локалним „напредним“ баронима и њиховим „комбинацијама“.

Данас на Универзитету у КМ студира 12.000 младих, не само са Косова, већ и из целе Србије. Они у многоме чине Косовску Митровицу живим и динамичним градом. Колико ће од тих 12.000 остати у Митровици када њихов универзитет постане „косоварски“ или „локал-напредњачки“? И на шта ће Митровица и Север Косова да личе да када из њих оду студенти и професори?

Е, тако се убија Србија на Косову. Тако се крчми Србија.

*

Извор: НСПМ