Вожде Карађорђе опрости нам, опет смо те издали

            Пре двеста година (13/26.07.1817. г.) одиграо се догађај који представља велику мрљу у историји нашег народа, убиство Вожда Карађорђа Петровића. А ових дана догодила се велика срамота, Срби су заборавили оног ко им је донео слободу после три и по века ропства. Уместо да догађај великог историјског значаја буде достојно обележен, он је предат у заборав. Није се могло ни очекивати да евроунијатски режим, који се одриче своје земље, традиције, културе и историје, достојно обележи сећање на мученичку кончину једног од највећих србских синова, јер су његови носиоци духовни потомци његових убица, који гледају само личну корист. Они су све учинили  да србску јавност лише подсећања на дан велике издаје, подлости, кукавичлука и других чинова доховно-моралне и државотворне палости, бојећи се да равнодушни народ поново не обузме устанички дух Вожда Карађорђа. Није то учинила ни Београдска Патријаршија, која се понаша исто као фанариоти за време Вожда. Некада су фанариоти радили у корист турске царевине, а на штету Православне вере и србског народа, а данас екуменисти из Београдске Патријаршије раде у корист Ватикана и Брисела, а на унијаћењу народа србког.  Поводом овог јубилеја није се огласила ни једна институција културе, почевши од САНУ, јер ваљда имају пречих задатака, а то је како Србе прилагодити антикултури ЕУ и убедити их да је историја само далека прошлост за којом се посеже у складу са дневно-политичким потребама. На жалост, ни мноштво такозваних патриотских организација и странака није се удостојило да бар помене овај јубилеј, што јасно одсликава њихов “патриотизам“.

Богу хвала, било је оних Срба који су јубилеј обележили како доликује. У свим храмовима Епархије рашко призренске служен је парастос Вожду, са почетком у 12 часова. Свесрбска народна организација “СРБИ НА ОКУП“, тим поводом је организовала академију у Кулурном центру у Шапцу, посвећену делу и жртви Вожда Карађорђа. Скроман, али достојанствен и пун емотивног набоја програм, састављен од реферата, песме, гусала и стихова, публику није оставио равнодушним. Међутим, и та академија је показала колико смо ми Срби пали као народ. Док су кафићи испред Културног центра били пуни, у сали је било око 50 људи.

Овај велики јубилеј, који  би требало обележити на највишем нивоу и најсвечаније, показује куда иде брод србског народа. Док други народи измишљају своје јунаке или им преувеличавају историјски значај и дела, ми Срби, чија историја је као мало којег другог народа у свету, пуна великих људи, јунака, показујемо небригу и незаинтересованост за њихово наслеђе. Како се односимо према прошлости, таква нам је садашњост и будућност, суморна и страшна. И, на крају, завршићу речима које су изговорене на поменутој академији у Шапцу: “Народ који је подигао устанак са Вождом на челу, одликовала је вера у Бога и спремност на жртву ради општег добра, а данашење Србе обузела је маловерност из које се рађа малодушност, плашљивост, кукавичлук и себичност. Данас су Срби дезоријентисани, духовно и материјално осиромашени, равнодушни и безвољни да се супротставе злу које прети да их потпуно уништи, заборављајући речи Св.кнеза Лазара: “Није питање хоћемо ли или нећемо да се боримо, већ хоћемо ли или нећемо да постојимо“. Због велике вере у Бога, наши часни преци су у најтежим временима успевали да опстану и остану, а ми њихови потомци због нашег маловерја и безверја, данас страдамо, пропадамо и нестајемо.“

Речи хорепископа новобрдског и панонског Максима најубедљивије одсликавају стање народа србског: “Откуда данас међу људима, на жалост и међу хришћанима православним, толико кукавичлука, толико дефетизма, толико малодушности, неборбености? Од маловерја нашег.“[1]

Господе, опрости народу србском на маловерју и равнодушности и помози да у нама поново заживи устанички дух Вождових Срба, да будемо достојни потомци часних предака!

“Учинимо што до нас, остало ће дати Господ“

Дана 15/28.07.2017. Лета Господњег

Грешни раб Божији
Горан Живковић

[1] Беседа у Кули,  Недеља 6 по Духовима