Срећом по Србију, приликом своје посете Вашингтону, Александар Вучић није имао прилике да се види са републиканским сенатором из Аризоне Џоном Мекејном, који је због уклањања мањег тромба у глави морао да се подвргне хируршком захвату.
Вучић му је, очекивано, пожелео „брз опоравак и да се што пре сретну у Београду или на неком другом месту“.
За разлику од Вучића, једна функционерка Републиканске партије из Неваде, иначе верни присталица Трампа, је навукла на себе гнев мејнстрим јавности и осталих креатура вашингтонске мочваре зато што је свом партијском колеги јавно пожелела управо супротно. Наиме, Дајана Орок је преко свог Твитер налога подржала текст насловљен „Молим те већ једном ј.б.но умри“, који је написала позната америчка левичарска новинарка Кејтлин Џонстон.
Уместо објашњавања, најбоље је цитирати неке делове чланка око ког су заједнички језик нашле две Американке које формално припадају супротстављеним политичким таборима:
„Једна студија коју је објавио Журнал за безбедност пацијената каже да између 210.000 и 440.000 пацијената умре сваке године услед медицинских грешки. Да има Бога, убилачки ратнохушкачки неокон Џон Мекејн би био међу њима…
Не желим му болну смрт, не желим му спору смрт, не желим му неприродну или насилну смрт; само желим да постане неспособан да омогућава додатно немилосрдно убијање људских бића…
Овај зли човек је подржао свако америчко војно крвопролиће у свом непристојно дугом животу, и активно је учествовао у промовисању и прибављању подршке за сваки одвратни акт у режији војске током читаве своје каријере. Чланак у часопису Mother Jones из 2013… под насловом „Мапа: све земље које је Џон Мекејн хтео да нападне“, описује како се Мекејн свесрдно залагао за војне ескалације чак и у земљама које нису биле на мети незасите америчке војне машинерије.
cdn-images-1.medium.com/max/1600/1*TibhDmw7NR0iIKig_JUAIA.png
Осамдесет година је дуго времена. Џон Мекејн је имао добар, дуг живот, добио много унучади, омогућио да великом броју људи касетне бомбе разнесу утробе. Сад може да се опусти… Може да умре као поносан, срећан човек. И треба. Још колико јуче…
Као што и сви неокони чине откако је неоконзерватизма, Мекејн промовише једну изразито јастребску, анти-детантовску политику према Русији, коју као добри мали јахач апокалипсе гура сваком приликом – од Сирије до санкција и НАТО провокација. И управо је то разлог што је, надајмо се у сутон свог живота, изненада постао миљеник Демократске партије, која, у свом бесомучном настојању да учини све осим да се помери улево, покушава да лов на црвене вештице и макартизам учини поново актуелним…
Ово померање неоконзервативне идеологије назад у правцу Демократске партије, где је и рођена, представља један од најзначајнијих политичких догађаја деценије, мада скоро нико о томе не прича. Руска хистерија која је запосела америчке мозгове се користи као средство приморавања Демократа на прихватање многих спољнополитичких ставова које неокони попут Џона Мекејна већ годинама заступају…
И сада смо на ивици светског рата са нуклеарном суперсилом и њеним савезницима, зато што су се ови демократски и републикански неокони удружили у савез ради промовисања онога што је Пол Крег Робертс назвао „најопаснијом идеологијом која је икад постојала“. Ови ужасни људи су ово наметнули нашој врсти, и могли би лако да нам, у блиској будућности, донесу и коначно изумирање.
cdn-images-1.medium.com/max/1600/1*F-Aac7h0YgiaJJiA6VCm9A.png
Тако да, ако би Џон Мекејн могао да изволи и умре пре него касније, то би било сјајно. Или да се пензионише, ако би могао да се излечи од своје зависности од људске крви; и то би било у реду. Шта год би његове ужасне унутрашње демоне што више удаљило од управљања Америком.“
Нажалост, како то често бива, Дајана Орок је морала да се убрзо огради од својих речи, сигурно услед партијског и ко зна још каквог притиска. Тако је CNN-у објаснила да, мада заправо буквално не прижељкује Мекејнову смрт, ипак дели мишљење Џонстонове о Мекејновој спољној политици. У понедељак вече (17. јула) је преко Твитер налога упутила и извињење Мекејну.
Но, јасно је шта искрено мисле и она и ауторка „спорног“ текста. И да су на истој таласној дужини, иако на супротним странама сада већ застарелог политичког лево-десног спектра. Ова анегдота говори више од многих елабората о новој политичкој реалности Америке. И да суштинска политичка подела, не само у Америци, иде дуж неких других линија, попут глобалисти/антиглобалисти, националисти/интернационалисти, људи/нељуди.
Ни Србија ту није изузетак. А одговор на питање шта желите Мекејну – оно што му жели Вучић или оно што му желе ове две Американке – указује на то с које стране линије стојите, и ком бисте се царству приволели.
Лично, дајем предност дамама.
Пише: Александар Павић
*
Извор: ФСК
