Невина крв оца Стефана грдно куне све оне који сједе под иконом усташко-ватиканског пастирства

И док су се властодржни „оци српске цркве“ и њихова служанчад свим снагама упрегли да изгурају проклета Степинчева кола из јасеновачког вира живе српске крви, истински, нововремени, православни српски свеци и мученици труну у нашим новим јамама, метохијским и косовским.

На Косову и Метохији су 1999. године мученичком смрћу су страдала два монаха – отац Харитон и отац Стефан

Већ су Косово и Метохију и званично продали и предали никоговићи и југословенски полутани који оцигањену србијанштину носе као своје прво насљеђе.

Жути, црвени, плави, напредни, либерални, ови са дверима и они без олтара, сво то отпадништво окупило се око жидовско-трилатералне сребрењачке кесе која до Свете Трилатерале Господње вапије за праведним гњевом и огњем истине над истргнутим српским срцима што се нуде на глобалним тезгама хуманих биоресурса.

Екуменисти, паписти, Степинчеви викари и Алојзијеви блаженици – још нису из јаме ни извађене свете мошти монаха Стефана из манастира Будисавци у Метохији, а ви сте имали храбрости и образа да перете руке главном жрецу ватиканске Изидине Ложе!

Заседање мешовите комисије о Степинцу под Степинчевом „иконом“

Ово духовно јагње пастира Исуса Назарећанина, јединог који је живио у заиста тешком историјском раздобљу (све послије Васкрсења било је лако), на данашњи дан 19. јула 1999. српске армагедонске године, ухватиле су шиптарске римо-католичке звијери, које штују „светог оца“ са гримизног ватиканског пријестоља.

Већинско становништво у Клини и околини манастира Будисавци су Шиптари римо-католици, који су по истом науку као и јасеновачке усташе мучили, клали и бацали у јаме.

Jeромонаха Стефана су одвели у Клину и данима га мучили, јавно развлачили међу шиптарском масом по улицама и трговима, да би га на крају заклали и бацали у бунар једног угледног српског свештеника, такође са затртим огњиштем.*

Јеромонах Стефан Пуљић 1964 – 1999

Данас се у средишту Клине уздижу ватикански звоници, а у Високим Дечанима се причешћују римокатолици (очима сам свједочио).

Са мучеништвом монаха Харитона из Призрена, невина крв јеромонаха Стефана грдно куне све оне који сједе под иконом усташко-ватиканског пастирства и мирбоже се са рукама које приносе калеж православне крви на олтар Ада.

На страшном и завјетном пољу Косову, међу многострадалним знаним и незнаним народом српским, принешена је и крв два српска духовна јагњета, за гријехе тешке наше.

Господе, Господе, ти који си Аврама одвратио од заклања јединог сина, опрости народу српском зарад светаца и мученика његових и врати нас на жртвеник косовски, освећен и обливен из грла Св. Харитона и Св. Стефана, мученичких чокота зарад нове причести наше!

_________

* Све се то дешавало у присуству шпанских и португалских војника и њиховног војног свештеника. Оца Стефана су тукли до смрти, а затим, по причању, бацили у бунар проте Андрије Поповића, мученика из II светског рата са још неколико Срба. Његово тело још увек није пронађено.

 

 

Извор: ФБ Репортер