Почело је: Православна црква Порторика на челу са архимандритом Србином из Црне горе примљена у заједништво са католичком црквом

Православна Црква Светог Спиридона у Трухиљу, Порторико, на дан преласка у унијатство Фото: http://saeculorumvalue.blogspot.com.ar/2017/06/monasterio-ortodoxo-entra-en-comunion.html?m=

Порторико – Подељена православна црква Порторика примљена је у заједништво са Католичком црквом 10. јуна 2017. године. Према извору: holysynergy.wordpress.com, наставиће као Грчко-католичка византијска заједница, тј. „грко-католичка“ или нама позната као „Унијатска“ црква.

До сада група је следила цариградски патријархат, а сада су под вођством надбискупа Роберта Гонзалеза из Сан Хуана у Порторику.

Свечаност добродошлице, током које су се свештеници и верници заветовали вери, предводио је Сан Хуанов генерални викар Алберто Фигуероја Моралес, извештава католички портал на хрватском „gloria.tv“ [1] и шпанском језику [2].

Архимандрит Црне Горе, отац Андрија Вујисић началствује првој Литургију испред сада већ, грко-католичке заједнице.

Фото: https://holysynergy.wordpress.com/2017/07/11/breaking-news-the-orthodox-church-of-puerto-rico-enters-into-communion-with-the-catholic-church/

Православна црква саграђена је тридесетих година прошлог века у бившој колонији губаваца у Трухиљу Алто, Порторико. Православна мисионарска Браћа Св. Петра Цетињског организују мисију на карипском острву, стављајући је под јурисдикцију Васељенске патријаршије, односно, под њену митрополију у Мексику.

У мисији је заступљено више етничких заједница:

Архимандрит отац Андрија Вујисић, задужен за заједнице Србије и Црне Горе;

Отац Петар ДиЛео за албанску заједницу;

Тео Ладијас за грчку заједницу;

Лиса Ортега за порториканску заједницу;

Татијана Стојанова за руску и бугарску заједницу;

Спиридон Моров за америчку заједницу [3].

Иначе Архимандрит Андрија Вујисић постао познат српској јавности пошто је о њему још 2010 године, почела извештавати „Радио Светигора/Глобални хришћански радио“, о пола милиона покрштених Индијанаца у Гватемали, вест преузело сајт „Поуке.орг – Живе Речи Утехе“, на коме је поводом тога било мноштво коментара, а имуни нису били ни остали медији и форуми, од којих само неке наводимо испод:

1) Пола милиона ‘Индијанаца’ су сада православни хришћани „Форум Крстарице“ [4].

2) Пола милиона Индијанаца прешло у православље „Вести онлајн“ [5].

3) Српски калуђер крсти Индијанце у Гватемали „Новости“ [6].

4) Десетине хиљада људи превели у православље „Новости“ [7.]

Сада је дошао ред да и тог калуђера приме под папско окриље.

Међу лордовима у Лондону 28. и 29. јуна 2016 год. архимандрит о. Андрија Вујисић, сасвим лево и други с лева отац Петар ДиЛео
Фото: http://www.orthodoxtheologicalinstitute.org/news_160705_1.html

Након медијске кампање ове врсте 2010. године о наводном покрштавању Индијанаца по Централној Америци од стране нашег човека приступа се одлуком Светог архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 26. маја 2011 године формирању буеносаиреске и јужно-централноамеричке епархије, а на инсистирање црногорског митрополита Амфилохија. Али, као свештенослужитељ, мисионар, како у Аргентини (Буенос Ајресу) [8], тако касније и у Гватемали [9], могу одговорно потврдити да све баш и није тако. Сем што парохијана има колико и једно осредње село у Србији, то свештенослужитељ не може преживети, а још мање покренути једну колосалну акцију на тим просторима.

Чак и актуелни „епископ“ препоручен од м. Амфилохија данас се не налази на својој позицији „од Бога му поверене пастве“ у Аргентини и Буенос Ајресу, већ тамо „неђе пландује“ како ме обавештавају оно мало аргентинских верника.

Па добро, питате се ви, зашто је тада формирана та фантомска епархија на тлу Јужне и Централне Америке?

Два су разлога којим се црногорски м. Амфилохије руководио формирањем фиктивне епархије на јужно-централно-америчком тлу:

1) Идеја м. Амфилохија да се својим (митрополитским) ауторитетом наметне северно-америчким епископима од којих ће одмах затражити финасије на увид, под мотом: „да нова епархија Српске Православне Цркве у Јужној и Централној Америци, не може, за сада, сама да се издржава и да јој је неопходна помоћ епархијâ из САД и Канаде и осталих епархија наше Цркве“ [10], па дакле, вама стављам у задатак да је финансијски подржите, за почетак, касе на преклед, да проценимо ваше финансијске могућности за (мој) пројекат.

2) Каже се како митрополит Амфилохије има сујетну и властољубиву жељу да Православној Цркви у Црној Гори, насупрот вољи њеног верног народа и свештенства, намакну аутономни статус, као својеврсну омчу око врата. План им је и да створе свој црногорски аутономашки Свети Синод, о чему већ иду дугогодишње припреме у духовном, политичком, дипломатском и грађевинском смислу, да, и у грађевинском смислу. Све ово за Принцип открива један врло упућени извор из врха Патријаршије у Београду, који је због познатих разлога ипак желио да остане анониман [11]. У корист ове идеје (како би створили свој „Синод“) и новоформиране епархије попут ове у Јужној и Централној Америци.

Али, како све увек не иде по плану, ето и резултата, односно „плодова мисионарског рада“ м. Амфилохија на јужноамеричком тлу.

Митрополит Амфилохије и башкарење на Карибима…

Не… опростите, нисам се добро изразио, пробаћу опет: г. Амфилохије приликом свог мукотрпног мисионарског рада по Јужној Америци и Карибима, труди се да „оправослави“ тамошње вернике, а чије плодове рада убира папа и његова црква којој управо прилазе… Ма не, ни ово није добро испало, зато ништа више не бих да пишем, већ само предлажем да једноставно „уживате“ гледајући фотографије са Кариба и сетите се филма: „Пирати са Кариба: Проклетство Црног бисера“ или неког из сличне серије.

===

Референце:

1./. https://gloria.tv/article/qaKMvR1rJMDX1H311ZRUPKL3x

2./. https://gloria.tv/article/kPTSCBWbcDHw1gTj8i6mwS7nv

3./. http://saeculorumvalue.blogspot.com.ar/2017/06/monasterio-ortodoxo-entra-en-comunion.html?m=1

4./ https://forum.krstarica.com/showthread.php/383866-Pola-miliona-Indijanaca-su-sada-pravoslavni-hri%C5%A1%C4%87ani

5./. http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/60227/Pola-miliona-Indijanaca-preslo-u-pravoslavlje

6./ https://translate.google.rs/translate?sl=sr&tl=en&js=y&prev=_t&hl=sr&ie=UTF-8&u=http%3A%2F%2Fwww.novosti.rs%2F%25D0%25B2 

7./. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:570172-Desetine-hiljada-ljudi-preveli-u-pravoslavlje

8./. http://www.vaseljenska.com/misljenja/kako-sam-tragao-za-crnogorcem-koji-je-zaredio-papu-franciska/

9./. https://www.youtube.com/watch?v=_CnkRUaO54s

10./. http://www.spc.rs/sr/zasedao_episkopski_savet_spc_za_severnu_juzhnu_ameriku

11./. http://borbazaveru.info/content/view/8812/1/

Славиша Лекић, свештеник

Извор: Васељенска