Канцерогена вода и горко косметско сећање

Изјава италијанског војног лекара Ениа Летијерија, током саслушања пред италијанском парламентарном истражном комисијом која испитује последице употребе осиромашеног уранијума на контингент италијанских војника у саставу КФОР-а, да су војници у мисијама на Косову чак до 2016. године пили канцерогену воду(1), коју као сензацију преносе готово сви светски медији, оживела је у мени сећање на један догађај који указује на размере злочинакоје је НАТО вршио бомбардујући нашу земљу 1999, посебно у другом месецу својих злочиначких дејстава.

Будући да се ради о личном сећању желим да упознам читаоце да сам почетак НАТО агресије дочекао као финансијско-комерцијални директор “Фероникла” – Глоговац/Приштина, привредног гиганта од огромног стратешког, па и војног, значаја за регион и Србију, не само због производног процеса, опреме, тешких радних машина и рудног блага којима је располагао, већ и због уредног снабдевања водом и струјом, као и одржавања остале регионалне инфраструктуре у чему су техничке екипе Фероникла давале пуни допринос. Све време трајања НАТО агресије, заједно са осталим делом менаџмента и радницима спроводио сам активности од значаја за функционисање Фероникла у ратним условима, па сам од надлежних служби примао одређене информације везане за бомбардовање објеката од привредног значаја.

Иначе, буквално сваки НАТО пројектил био је педантно евидентиран од служби за то задужених, са тачним временом удара, кратким описом ефеката дејства и другим садржајима од значаја, а релативно брзо излазиле су и Комисије за процену директне материјалне штете. Индиректна штета је остављана за касније.

Једна од  многих информација које сам добио, која је за мене у првом тренутку била велико изненађење, односила се на избацивање уранијумских бомби у Грачаничко и Батлавско језеро, из којих се Приштина снабдевала водом. Ако се неколико пројектила палих у Грачаничко језеро може и сматрати грешком приликом бомбардовања неких положаја српских снага, преко десетак пројектила (мислим 15-16) у Батлавском језеру, током другог месеца бомбардовања, никако не могу бити случајност јер тада није било српских снага у близини, а ТВ репетитор на брду изнад језера уништен је првих дана агресије. 

Био сам запрепашћен! Ово је могло значити само једно – НАТО је на Космету намерно тровао изворе питке воде из којих се вршило снабдевање градских насеља! Воде коју су пили и Срби и Албанци. Толико о њиховој „хуманитарној мисији“ “Милосрдном анђелу”. 

Моје сећање свакако се надовезује на недавну изјаву поменутог италијанског војног лекара Летијерија, са којом смо и почели овај текст, а који каже: „Вода анализирана 2015, па све до 2016. године, садржи бромат, чија је канцерогеност класе 2Б, у износу од 65/97 микрограма по литру, у поређењу са границом од 10, која се толерише.(2) 

Иначе, италијански војници у Приштини били су смештени у тзв. “Филмском граду” делу насеља Драгодан, које се снабдева водом из Батлавског језера. То, можда и нема везе, али нека се зна. 

А о томе какви су односи између Американаца и остатка НАТО-а најбоље говори  дневник Ђанлуке Данизеа, командоса војног ваздухопловства, ветерана који је од рака преминуо децембра 2015. године и чија је исповест потресла не само Италију: 

„Виђали смо Американце и питали смо се зашто се кретали тако обучени – причао је Данизе. – Изгледали су као Марсовци. Изгледали су као ликови из филмова типа „Вирус“. Имали су опрему за руковање материјалима коју ми нисмо имали. Никада се нисмо запитали зашто су тако опремљени, мислили смо да претерују. После Косова, по повратку из друге мисије коју сам извршио у Еритреји, почео сам да читам новине и крв ми се заледила. То је било време када смо почели да причамо о осиромашеном уранијуму. Надао сам се да нећу бити један од несрећника. Али, 2010. године, то се десили и мени… (3) 

Ето, моје сећање није више само моје. Поделио сам га са Вама, пре свега што су сведочење потпуковника Летиерија, и изводи из дневника Ђанлуке Данизеа, пробудили у мени мисао да би свакако требало проверити колико сличних случајева “падања” пројектила у изворе питке воде је било у Србији?! И то не скривати од јавности. 

Да се зна да нису само убијали нашу децу, Марка, Милицу, Бојану…, већ су нам и воду и земљу тровали… као црни дар Анђела са Западног прозора(4), кога називаше “Милосрдним анђелом”… 

… Убице наше јучерашње, а “пријатељи” данашњи …

Аутор: Драган Милашиновић 

Извор: Цеопом истина