- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

О надбискупу Х. и трговини живим душама на западном Балкану

ekipa na okupu [1]Недавно рече надбискуп Х. да треба Срби и Хрвати да се погоде и договоре колико је жртава у Јасеновцу заиста било. По његовим речима – то је услов да отац римокатолика и господар владара земаљских – папа римски дође у Србију. Изјава је типично језуитска, наизглед помало резигнирана и вишеслојна. Погледајмо детаљније шта она садржи.

Надбискуп једноставно покушава другачијом тактиком да смири нас Србе – „шизматике“. Уместо убијања и брутално испољене мржње, подухвата се дипломатије, надајући се бољим резултатима. Усташе и НАТО-бомбе су до сада у великој мери створиле контра-ефекат. Уместо да нас уплаше и натерају да се приволимо (макар из страха) Ватикану и Западу, оне су нас од њих још више одбијале. Зато се надбискуп нада да ће пре уродити плодом: снага новца, лагано економско и војно дављење, (тиха или агресивна) језуитска пропаганда и превођење већег броја српских владика у језуитску унију. Ватикан и Запад су доста постигли и до сада: добили су Европску Унију, суд у Хагу, ослобађање хрватских генерала одговорних за злочине над  Србима током „Олује“, проглашење „надбискупа геноцида“ Алојзија Степинца за свеца, коме се чак и папа поклонио. Надбискуп Х. сматра да римокатолици Хрвати могу још повећати Туђманову бројку од тридесет хиљада убијених Срба у јасеновачким логорима на педесет до шездесет хиљада па да се тиме Срби задовоље. Дакле, римокатолици се са упокојеним погађају као са мртвом материјом. Ови наши упокојени за њих и не постоје, али за нас итекако постоје и не смемо их се одрећи ни по коју цену. За Србе ценкања не сме бити. У супротном, боље би било да и нас нема. Но, Х. сматра ако Хрвати у томе успеју, папа ће их још више волети.

Још се Х. нада да ће Срби послушати оне српске владике који су „толерантнији“ и спремнији да се папи поклоне и приме унију. Нада се да је Србима доста трпљења санкција, бомбардовања, уништења економије и војске, прогона из Српске Крајине, Славоније, са Косова и Метохије, понижавања од свих и свакога почев од шаке Албанаца у Прешевској долини и свих, малих и великих, којима се прохте­. Сматра Х. да су Руси далеко, па могу неометано да нас, као што и раде последњих двадесет година,  једном гвозденом руком око врата стежу, а другом да нас истовремено милују по принципу штапа и шаргарепе. Притом се нашим „толерантним“ и на унију спремним владикама смеше. Нада се Х. да ће Срби оставити Светог Саву и своје побијене мученике. За паписте су то само мртве душе. На ову га наду побуђује додатно и један наш „мудри“ владика и „храбри“ падобранац, који је број усташких жртава у НДХ спустио чак на осамдесет хиљада. А стручна комисија сачињена од Срба и Хрвата је непосредно после другог светског рата  утврдила број од најмање седамсто хиљада Срба убијених у НДХ.  Нажалост, са „падобранцем“ се слаже и један број владика који уче српске ученике и студенте теологије да римокатолици имају благодат, па ће се, по њима, у рају  загрлити усташе са њиховим жртвама. Многи су се полакомили на понуђена земаљска добра. Надају се да ће када приме унију у њима још обилније уживати. По Х. Срби би само требало да оставе своју „шизматичку лудост“ и пригрле „папску милост“.

Тако говори надбискуп! Зашто му нико не одговара? Наше владике-паписти не говоре јер је ова изјава оверена из Рима. Остале владике, благочестиви али збуњени, вероватно мисле да још има много времена за одговоре и све остало. Владика Артемије, монаси и свештеници катакомбних светиња српских не одговарају јер неће да прљају уста расправљајући са јеретицима. Остадох ја, недостојан и последњи. Овакав и треба да одговара уместо њих – светих слуга Господа нашег Исуса Христа.

Мислим следеће:

  1. Изјава је садукејска јер не верује да су душе умрлих живе.  А Господ рече: ЈА САМ БОГ ЖИВИХ А НЕ МРТВИХ. И те заклане и грозно намучене свете душе не само да су живе већ у белим хаљинама вапију под  жртвеником Престола Божјег (Откривење 6): „Докле ћеш, Господару Свети и Истинити, одлагати да судиш и осветиш  крв нашу на онима што живе на зељи?
  2. Претпоставимо да се бискупи, наши несрећни владике и падобранци и договоре о броју жртава. Погледајте ту ужасну трговину – можда најтежу од Постања до данас. Зашто је тако? Па зато што је вредност само једне душе већа од космоса а овде се ради о стотинама хиљада душа. Које од ових закланих душа изоставити са списка и како? Нека о томе помисле патријарх који чезне за папом, чланови синода СПЦ, остали архијереји СПЦ и наши представници у овој трговини – сутра ће доћи и узети им душу онај страшни који не оклева. Шта ће тада одговорити само једном изостављеном са списка?
  3. Ароганција и цинизам питача је очигледна и она показује како ниско је пала званична СПЦ у очима римске курије. Ту нема више простора за много ласкања и дошло је време презира као и увијених или директних претњи.
  4. Из ове изјаве и провирује крајња претња римске курије: ако се, пре или касније, не договоре хрватски бискупи са православним „шизматицима“, а овај договор би отворио велика врата за унијаћење Срба, следује поновљено уништавање свега српског и ужасни кошмар. Бирајте: Христа или „оца“ папу. Ваши дедови изабраше Православну Хришћанску Народну Заједницу (богомољачки покрет) и добише НДХ чак и у Срему. Сетите се тога!

 

Тако, браћо Срби, црно нам се пише. Дат нам је избор: унија или србосек (чија је модерна верзија чупање органа из живих људи). Вера за вечеру или физичко истребљење ратом чија се матрица види у Либији или Сирији. Но, овде аутор горње изјаве заборави да се не пита његов папа већ Господ наш Исус Христос. Ако будемо бар мало достојни Његове милости, све ове претње римокатоличке „цркве“  ће бити дим који ћемо растерати молитвом: ДА  ВОСКРЕСНЕТ  БОГ  И  РАСТОЧАТСЈА ВРАЗИ  ЈЕГО…  којом се демони изгоне. А ако будемо притом морали за истиниту веру да страдамо, Господ ће нас укрепити и на крају као Милостиви Отац помиловати. Тако и пише у пророчкој  песми Светог Владике Николаја Српског званој: Небеска литургија.

 

Милан Мићуновић, Крагујевац

О Савиндану 2013

 

ПС Док сам чекао мишљење и примедбе неких високодостојних свештенослужитеља о овом тексту десише се два потресна догађаја у СПЦ.

  1. Један од – може се већ рећи бивши – епископ СПЦ изјави да је бискуп и тиме, рекао бих, изврши своје духовно самоубиство.  Свакако, ако га Бог уразуми те се јавно покаје, неће ово бити тачно. Но, како се ствари одвијају то би било равно чуду покретања планине молитвом.
  2. Званични патријарх СПЦ пишући своју трагичну јеретичку честитку новоизабраном папи-језуити (архијеретику на квадрат) рече да је овога црног папу Свети Дух у то звање призвао признајући му тиме све што је овоме црноме потребно. Ево нове невоље (ово већ личи на Откривење по Јовану – као да нам је мало досадашњих невоља) јер ако овај црни папа дође у Србију увешће га врховни званичници СПЦ право у олтар храма Светог Саве. Шта нам ваља чинити? Свети Саво, Свети Николаје Српски, Свети Авво Јустине помагајте и молите Бога да се смилује овом грешном и скоро удављеном народу Српском!