Став Хришћанске цркве о абортусу

Ако се абортус (и у медецини) сматра и прихвата као неважан поступак после кога се жена врло брзо враћа у нормално стање, зашто онда студије сугеришу могућу везу између абортуса и угрожене плодности, перфорације трбуха, рака дојке, самоубиства, постнаталне депресије, злоупотребе супстанци, поремећаја у исхрани, клиничке депресије и других фактора… Колико ће времена бити потребно да се схвати да абортус није ништа друго до убијање јединственог створеног бића“. Тако говори савремена медицина.

А какав је став Хришћанске цркве? Абортус је, у ствари, антитеза свих Божјих дарова. Он одриче и Бога и све Његове дарове. Абортус је кршење завета који је Бог успоставио са човеком. Са абортусом, дар Господа Бога и Ствараоца живота, жестоко је одбачен. Бог је, стварајући човека, мушко и женско, задао им да рађају и да се множе, да овладају светом, а не да убијају оно што из међусобне љубави стварају. И сада, када жена схвати да је то велики грех, хвата је паника: шта ће бити с њом, хоће ли Бог опростити тај велики грех. Уствари, многе жене, нису биле свесне да разним прекидима трудноће врше убиство. Биле су у уверењу да је дете у њиховој утроби живо, тек када осете његове покрете. Зато су, често без узнемиравања савести, прекидале трудноћу пре тога времена. А што је још трагичније, нико их у томе није поучавао, ни лекар, а можда ни свештеник, коме нису та дела исповедале, јер нису биле свесне тежине тога греха. А један од црквених отаца (Тертулијан) , пише: „А што се нас тиче, будући да нам је убиство једном за свагда забрањено, није нам допуштено да уништавамо фетус у мајчиној утроби, када људско биће још увек (од мајке) црпи крв да би опстало.

Спречавање рођења је испланирано убиство. Суштински, нема никакве разлике између разарања већ рођене душе и уништавања оне која ће се тек родити. Јер је већ човек оно што ће постати човек, као што је у семену већ садржан цео плод“. Код једног другог Светог Оца читамо: „Ниједна жена да не узима напитке за изазивање побачаја јер ће се, у супротном, несумњиво наћи на Страшном суду Христовом са свима онима које је усмртила, било да су већ рођени, било да су били само зачети“. Твој грех је стално пред Тобом и за њега ћеш се кајати целог живота. Милост Божја и љубав Његова превазилазе сваки грех човека, за који се он искрено покаје, згади се над њим и настоји да га више никад не понови. И ти ћеш, временом, после искреног покајања, осетити умирење савести, осетићеш да Ти Бог прашта грехе младости и незнања. Свакако да ћеш рађањем деце и њиховим хришћанским одгојем, ублажити грех за који се кајеш. Нема разлога да мрзиш себе. Мрзи само грех који си учинила, као што и ми, уопште, не мрзимо и не осуђујемо грешника, већ осуђујемо и мрзимо грех који он чини. И немој бити строжија у праштању од Бога. Бог опрашта сваки грех који човек искрено окаје, па тако и ти, немаш разлога да себи не опростиш, разуме се, после искреног кајања, после исповести, свештеникове поуке, разрешне молитве и умирења твоје савести. Моли се непрестано Богу, исповедај пред собом и пред духовником свој грех и настој да у браку надокнадиш оно што си у младости спречила. Нека благослов Божји буде на теби, нека ти подари сузе покајања и опроштај греха, учињеног у младости и незнању.