Саборска посланица са петог Молитвеног црквено-народног сабора одржаног у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка 11. јуна 2017. године

Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву…

Ове речи из светог Символа вере православне сабрале су нас данас, благочестиви народе, на овај свети Црквено-народни, молитвени сабор да саборним исповедањем и одбраном вере православне сведочимо Цркву Символа вере, њену једност, јединство и саборност у вери православној и Христу Богочовеку.Саборност у вери православној је суштински израз саме Цркве. Бити у Цркви значи имати јединство вере и заједницу Духа Светога. Прво, дакле, једиснтво вере и јединство у вери православној, а тек онда заједница Духа Светога. Очување тог и таквог јединства у вери сједињује нас духовно и сабира на данашњем нашем Сабору, али и увек, свуда и на сваком месту.

Црква је једна, света, саборна и апостолска управо том непромењеном вером у Бога и Господа нашег Исуса Христа. Једном и јединственом вером Христовом, и Црква увек остаје једна и јединствена. Такву изузетност и јединство Цркве православне данас сабрани сведочимо, потврђујемо и чувамо. Још смо се окупили данас, у овим тешким временима, да се, по речима светог апостола Павла, утешимо том и таквом заједничком вером, вашом и нашом (Рим. 1, 12).

Вера православна јесте тај духовни пламен, духовно огњиште на коме грејемо своје душе; од којег зажижемо светиљке нашег ума, да вођени светлошћу истинског богопознања, садржаног у вери православној, пређемо све тмине и помрчине живота у овоме свету и достигнемо блаженство Царства Христовога. Бити на бранику вере православне данас значи на страшноме месту постојати. Подржавани благодаћу Божјом, на позицији одбране вере православне стојимо годинама, а посебно на овоме месту, светог православног саборовања у лозничкој Светониколајевској обитељи, ево већ пет година заредом. На овим саборима, као на каквој духовној стражи, са сваком пажњом пратећи дешавања у Цркви, често драматична, па и трагична, чинимо што смо дужни чинити, веру православну исповедајући бранимо, а јереси и лажна учења осуђујемо. Све што је у складу са вером отачком, и што доприноси њеном утврђењу и ширењу у славу Божју, похваљујемо, подржавамо и следимо, а све што је противно тој вери и што наноси штету Цркви Христовој, вођени светим Предањем разобличавамо, одбацујемо и предајемо осуди. У вери православној се утврђујемо, а јереси осуђујемо. Овде пре свега понављамо наш светоотчки и православни став према највећој пошасти и проклетству нашег времена – према јереси екуменизма, коју смо осудили и предали анатеми на првом овдашњем, саборовању 2013. године. Овом приликом на овакав наш поступак подсећамо и јерес екуменизма увек и на сваком месту проклињемо и одбацујемо, као лажно учење, које је директно противно Цркви православној и њеном саборном и светоотачком учењу и предању.

Сходно таквом ставу, сабрани данас под овим Божјим Небом, пред Богом, пред анђелима и Свима Светима Његовим, чији часни спомен данас празнујемо, са сваком хришћанском савешћу и дубоком православном свешћу осуђујемо Критско сабрање о Педесетници 2016. године, због јеретичких одлука усвојених на њему. На прошлогодишњем сабору, на овом истом месту, унапред смо најавили ужасан исход Критског окупљања, какав се и догодио, јер, као што се по јутру дан познаје, тако се и на основу припремних, једнако неправославних скупова, могло предвидети да ће на Криту, под образином лажне саборности, бити покушано да се Цркви наметне јерес екуменизма, што се на жалост и догодило. Подробније анализе овог јеретичког скупа и неправославних и штетних одлука донетих на њему, дате су како у прошлогодишњој Посланици са Лозничког сабрања, тако и у званичном ставу наше Епархије о Критском скупу.

На овом несрећном саборању на Криту учествовали су, предстојатељи помесних цркава, као и патријарх Иринеј, са покорним му епископима, те својим учешћем у окупљању на Криту тужно и трагично су запечатили своје јеретичко екуменистичко опредељење, антицрквено настројење и намеру да и даље газе веру светих Апостола и светих Отаца. Критским заседањем започето је остваривање најцрњих предвиђања светог оца Јустина Ћелијског, тог беспоштедног критичара хуманистичког, јеретичког покрета званог екуменизам. Зато можемо констатовати да је са Критског острва о Педесетници 2016. године, као из каквог епицентра покренут прави духовни земљторес, који је опасно уздрмао Цркву православну, са намером да пољуља и уруши њене догматске темеље. Нездрави екуменистички немир грозничаво се од Критског сусрета шири целом Црквом, а преостали духовно здрав, православни део словесног Христовог стада, сада у још већој мери, екуменизам осећа као страно тело, које покушава да се попут отровне жаоке, што дубље забоде у духовно ткиво мистичког Тела Цркве. Мноштво је душа међу православнима смућено, јер критско „саборно“ наметање јереси екуменизма Цркви православној, и нарушавање вере православне доводи до нарушавања црквеног мира, поретка, до гажења свег осталог предања Цркве, до ишчезнућа и обесмишљења јерархијског поретка и духовних ауторитета, услед њиховог пристајања на издају вере. Јер духовни ауторитет црквене јерархије извире из њене православности, када изгуби православност и верност светим догматима вере, црквена јерархија постаје антицрквена анархија, губи свој ауторитет и смисао постојања и деловања, те постаје узрок беспоретка, велике штете и хаоса у Цркви. Критско неправославно заседање је трагични пример и страшно сведочанство тога. Читава ситуација постаје све драматичнија уз реално очекивање да ће све наведено бити само почетак тог духовног и по Цркву разорног јеретичког таласа који је покренут на Критском заседању. 

Но, упркос таквим трагичним дешавањима, теше нас речи светог Апостола, које се у овим тешким данима испуњавају. Наиме, данас смо сведоци тога да, где се уможи грех (јереси) још већма изобилује благодат (Рим. 5, 20) исповедништва, те је здрав део клира и пастве, свештеног црквеног сословија у свим Православним Црквама, покренут својом православном свешћу и савешћу, устао у одрабну вере православне, а против јереси екуменизма и Критског екуменистичког псеудосабора. Мука коју свакој православној души критска и екуменистичка духовна грозница доноси, олакшава ово буђење мноштва православних који својом узвишеном, светом и светоотачком православном речју оштро и аргументовано осуђују јерес екуменизма. Но још више радује што се многи не задржавају само на речима, већ у складу са свештеним канонским предањем Цркве прекидају литрургијско и административно општење са предстојатељима и епископима који су преклонили колена пред екуменистичком јереси, тим ововременим Ваалом и пред Златним телетом савременог, антихристовог глобализма. Православни прекидају општење са неправоаславним лажним пастирима, јер су свесни да они који остају у духовној, литургијској и административној заједници са екуменистима, такође сносе одговорност за безбожно дело исповедања и ширења екуменистичке јереси.

Све православно стојеће, који осуђују екуменизам и прекидају општење са предстоајтељима, епископима и свештеницима екуменистима, притом не упадајући у екстремна, расколничка настројења, срдачно поздрављамо као праву браћу у Христу и саборце на бранику вере православне. Јерес екуменизма беспоштедно удара на сам темељ Цркве, а то је њено јединство, саборност, и то саборност у вери православној, неизмењеној. Зато са сваком пажњом и усрђем позивамо све правоверне на очување истинске православне саборности, стварањем јединсвеног фронта у исповедничком подвигу одбране вере наше. Уз дубоку свест пред каквом одговорношћу се данас налазе сви православни, треба да превазиђемо све ситнице и детаље у евентуалном међусобном неслагању које нису суштинског, односно догматског карактера, те да загледани у узвишени циљ одбране и очувања вере и Цркве православне, достигнемо, поред постојећег јединства вере, јединство и у борби за веру. Позивамо све православне да се ујединимо око узвишеног и светог циља очувања вере православне на темељима два основна принцпипа, а то су:

1) Јасна и недвосмислена осуда екуменистичке јереси;

2) Прекид литургијског и административног општења са лажним пастирима из редова црквене јерархије, који отворено или прећутно прихватају и проповедају јерес екуменизма, сходно 15. канону Прво-другог цариградског сабора.

Будући да се околности и ситуација на православном фронту разликује међу нашим светим Помесним црквама, потребно је све детаље о начину спровођења ова два наведена начела и смернице у борби за православље, препустити пастирској и хришћанској савести свих клирика и верника који наведено следе. Зато не треба остављати простора неприајтељима вере те трошити снагу и време на међусобно препирање око детаља недогматског карактера, већ са позиције нашег јединства у вери православној треба саборно усмерити све потенцијале на изградњу и очување јединства у нашој заједничкој борби за веру и Цркву, односно држати се јединства у двама наведеним начелима: осуди екуменистичке јереси и прекида општења са лажним духовним пастирима – екуменистима, притом увек остајући унутар Цркве и њених догматских и канонских ограда. То је порука коју са овог свештеног Сабрања упућујемо свима православнима, који се држе отачке вере.

Ми, православни Срби, поред одбране вере, као најсветију дужност своју на својој православној савести осећамо очување и одбрану наше најсветије Косовске и Метохијске земље. Зато и овом приликом, као и раније осуђујемо несрећну издају наше Свете земље, почев далеко пре од антиуставног и велеиздајничког Бриселског споразума па и надаље. Осуђујемо и сваки режим, прошли, садашњи и, не дај Боже, будући, који такву издају потписује и спровди. Са великом тугом закључујемо да се у Београдској патријаршији издаје вера православна, а у београдском режиму издаје се Косово и Метохија, те да су се црквена и државна власт ујединили у једној свеопштој издаји најдрагоценијих духовних и земаљских добара нешег народа, односно у издаји наше Цркве и наше Отаџбине. Зато данас српски народ доживљава највећи срамоту и трагедију, јер пред нашим очима видимо да се на издаји вере православне и издаји Косова и Метохије и целе Србије, темељи тренутни болесни, антихиршћански и антисрпски „мир, јединство и сарадња“ Београдске патријаршије и владајућег режима у Београду. Глобалистички, прозападни режими у Београду се смењују и сваки следећи доноси још већу издају Србије и наших националних интереса, док Београдска патријаршија ћутећи све то „благосиља“, и за то бива награђена са „тридесет сребрника“ и то режимских и глобалистичких. Страховита је та двоједна издаја највећих светиња овога народа, наше свете вере и нашег светог Косова, но ми, данас овде сабрани, немамо начина и снаге да носиоце те издаје приведемо правди Божјој. Бог приводи Својој правди, зато се она и назива Божјом правдом. Подсећамо да нам је духовни отац нашег народа, свети Сава, оставио у наслеђе свету и непромењену веру православну, те да су његови непосреди прејемници, свети српски архиепископи, поставили седиште Српске православне цркве на Косову и Метохији. Због свега тога издјанике вере и отаџбине, како оне у мантијама, тако и оне на власти, који без страха, стида и зазора растачу духовно и земљско благо светога Саве, пред Богом, пред нашим светим прецима и пред нашом светлом историјом, позивамо на одговорност. Овом приликом им упућујући исте оне речи које је свети владика Николај Српски упутио негдашњим потписницима издајничког конкордата са Ватиканом из ондашње, такође „проевропске“, власти, а које гласе: тешка је рука Немањића Саве.

Остајући у молитвеном јединству Ваши у Господу

Предстојатељ Молитвеног црквенонародног сабора у Лозници код Чачка

+ Епископ рашко-призренски у егзилу Артемије

и

+ Хорепископ старорашки и лознички Николај

+ Хорепископ новобрдски и панонски Максим

+ Хорепископ хвостански и барајевски Наум

Дана 11. 06. 2017. године милости Господње.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ