Споменик окупатору или немачка порука и српска одлука

категорија Мишљења / дана 08/06/2017 у 22:09 часова /

Аутор: Драган Милашиновић

Немци су, зна се, велики народ. Вебер је, дабоме, велики филозоф. Фрау Меркел, нема сумње, велики политичар. И од њих, не једном, говорио нам је наш нови председник, треба учити. Шта? Све, рекао је Вучић. И једнострано прогласио крај српске историје и почетак „практичног доба“ у односима са Немачком. Доба у коме ми „мали народ“, како вели Вучић, морамо учити од великих. И ја сам, зато, као аналитичар, почео да пратим шта ради та фрау Меркел, желећи да нешто научим и публици препоручим.

Прво што сам схватио јесте да се фрау Меркел не одриче историје свог народа, чак ни њених најсрамнијих периода. А било их је. Из онога што чини Меркелова, у економији, социологији, геополитици итд. нећете никада моћи закључити да је Хитлер био злочинац, већ практичар. Да су њихова три Рајха крваве творевине, саткане на крви и сузама других народа, већ природна тежња „великих“ за ширењем. И зато она, као политичар, води рачуна о својим „војницима“ без обзира да ли су пали газећи и убијајући друге државе и народе у својој Либерснаум идеји(1) или бранећи се од савезника који у у два светска рата газили њихова крвава царства.

Тако су чланови “Немачког савеза за бригу о ратним гробовима” боравили августа 2016. године у Крагујевцу и том приликом напоменули (пазите-само напоменули!) могућност да се на Старом војничком гробљу обележе гробови њихових војника из оба светска рата. Да немате дилему ради се о Шумарицама, месту где су ти нацистички војници 21.10.1941. стрељали на хиљаде српских ђака, желећи да убију слободарски дух српског народа.

Понављам, нису упутили никакав званичан захтев! Али, убрзо након изражавања њихове “жеље” извесни господин Марко Терзић, кустоса Спомен-музеја „21. октобар”, формирао је трочлану комисију која је недавно, после шест месеци рада, завршила истраживање у вези са Старим војничким гробљем и препоручила да се Немцима изађе у сусрет(2).

Ах, да, умало да заборавим. У међувремену, тај господин Терзић, боравио је новембра 2016. године у Бундестагу “где су му чланови Комисије за обележавање немачких војних гробаља у свету такође предложили да се гробови немачких војника из два светска у Крагујевцу обележе спомен-плочом”.(3)

Након тога нам је, преподобни, кустос одржао и слово “струке”: “Основну поруку крагујевачког спомен-парка не треба мењати, али га треба унапредити. Људи морају да знају ко све почива у Шумарицама(4), објаснио нам је господин Терзић, након повратка из Бундестага.

Да ће Старо војничко гробље бити обновљено потврдио је Миљан Бјелетић члан Градског већа за културу, који каже да ће тај посао бити завршен ове године и да су из буџета већ опредељена средства. Из нашег буџета! Паре мучених српских обвезника, Крагујевчана, чији су можда рођаци убијани руком тих немачких окупатора! А како се “Власи не би досетили” да та иницијатива има везе са немачким захтевом, он додаје: “Што се тиче немачког захтева, он је изречен усмено, а не у званичној форми. Уосталом, то питање подразумева и ангажман Владе Србије”(5). Али шта ће им влада, господо, када сте већ ви локалци решили да Немцима жељу испуните сами? Зашто да пишу захтев и дају своје паре када је довољно да Вам “шапну” и позову Вас у Бундестаг? Остало се подразумева, зар не?!

Не тиче ме се тај господин Терзић и остали. Пуна их је Србија. Наградно питање је из које су они странке? Ко их је довео на та места са којих могу окупаторе третирати као што нормални народи третирају савезнике?

Да се вратимо великим и малим народима. Наравно да овај пример говори зашто су Срби “мали” и зашто су Немци “велики” народ. Али, само делимично, јер и једно и друго има наставак.

Прво о “великом народу”. Немци не желе да земне остатке својих војника ексхумирају, однесу у домовину и сахране са свим почастима, иако то могу тражити по међународним узансама. Не! Они хоће обележје у месту где је њихова, окупаторска, нога крочила. То су недавно урадили у Војводини, то успевају у Крагујевцу, то траже у Краљеву…

Шта мислите зашто? ОНИ СЕ ЖЕЛЕ ВРАТИТИ!!! Овако или онако!

Ту где су некад дошли, било кад, ту где су им гробови, није важно зашто, ту су им и амбиције за границом.Тако креира политику крви и тла Вођа “великог народа”. Онај ко то не може да сагледа у поодмаклој фази не може никада бити Вођа, чак ни “малог народа”. Његови домети су да буде надзорник робова. Али, Срби нису народ робова!

И ту долазимо до оног другог о “великом народу”. И Срби би били бројчано велики народ да их баш ти Немци у два свeтска рада нису побили, протерали и похарали на милионе!

И зато, господо Терзићи, Вучићи и остали – чак и да заборавимо историју остаје нам поезија, као душа српског народа коме се чак и Немац Гете дивио:

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану…