АУСТРОУГАРСКИ ЧИНОВНИК ИМА ПРЕДНОСТ НАД МРТВИМ СРПСКИМ КРАЉЕМ

Пошто је дуго био у коми, 29. јануара 1901. године краљ Милан је издахнуо у Бечу.

И тад почињу политичке интриге око мртвог краља. Фрања Јосиф са аверзијом према Србији коју ће тринест година касније војнички напасти, желео је да понизи српски двор тиме што неће дозволити да се краљ Милан сахрани у својој земљи.

Краљ Александар (његов син) је навео у писменом обраћању да би била највећа увреда за Србију да се краљ Милан сахрани на територији која је тада припадала Аустроугарској у манастиру Крушедол.

Политичка интрига се наставила и приликом преноса краљевих посмртних остатака у Сремске Карловце, на путу за манастир Крушедол.

Специјални дворски воз у коме је био смештен ковчег, према сведочењу савременика, био је задржан у Новом Саду да би пропустио воз у коме се тада налазио свемоћни хрватски бан Куен Хедервари, одређен за царевог изасланика на сахрани.

Овим је требало показати да један аустроугарски чиновник има предност над српским краљем.

У Крушедолу је мртвог краља чекало још једно изненађење- по наредби аустроугарских власти, никоме из Србије није било дозвољено да присуствује сахрани.

Коришћена литература – Небојше Богуновића, Коекуде Србијо, Српске историјске теме   1804 -1918.

Приредио Ђорђе Бојанић

*

Извор: Српскаисторија