КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ТИКВЕ

Ако је судити по информацијама и статистикама које нам се свакодневно сервирају, у Србији све расте: број страних инвестиција, број радних места, производња, извоз, кредитни рејтинг, бруто домаћи производ, национални доходак по становнику, куповна моћ грађана, плате, пензије… једном речју све „цвета“.
Мени се чини да једино што у Србији тренутно цвета јесу тикве, са тенденцијом константног и сигурног раста. Стара народна каже „глуп ко тиква“, а како ја нисам довољно стручан да говорим о интелигенцији биљака, навешћу поређење које је својевремено употребио Старац Пајсије Светогорац.

Наиме, он је тикву упоредио са лубеницом рекавши „Ако се поред лубенице сади тиква, десиће се следеће: тиква ће узети сву сладост од лубенице и лубеница ће постати неукусна и неслатка. А тиква, колико год да има сладости, остаје тиква. И зато, ако желимо да имамо слатке и укусне лубенице, треба да их садимо даље од тикве“.
Могуће да је јак ветар случајно нанео семенке тикве, што је проузроковало њихов нагли и неконтролисани раст по читавој Србији… шта ћеш, дешава се. А можда је на делу ипак нешто друго, неки подмукли социјални експеримент, неки тајни, пажљиво осмишљени план, са циљем да Србијом потпуно овладају тикве, а слатке и укусне лубенице потпуно нестану из екосистема.
Као неко ко не верује у случајности, ја сам присталица ове друге тезе коју могу да поткрепим и конкретним чињеницама (узмимо за пример Ноћ Вештица). Ови први би рекли па како један весео празник, намењен првенствено деци може да буде лош (деца се друже, лепо се проводе, имају прилику да се маскирају у своје хероје, још добију и слаткише), али заборављају да је симбол овог паганског празника бундева, а шта је бундева него врста тикве и ето само једног примера како се на суптилан начин ради на општој тикванизацији Србије.
Ако сам ја у праву, а јесам, поставља се питање ко је то довољно лукав и способан да спроведе овај, назовимо га „Пројецт Пумпкин“. Профајлери би вероватно закључили да је у питању белац, старије животне доби, одрастао у конзервативној средини, који поседује потребан политички или други утицај, као и знање и искуство из области пољопривреде и земљорадње. Знам шта сте одмах помислили, мора да је Марјан Ристичевић. Али дотични пре делује као изворна тиква или што би епидемиолози рекли „Патиент зеро“.
Пројекат оваквих размера захтева много више моћи, новца и утицаја, потпуно одсуство људских, моралних и духовних вредности и као сви други монструозни експерименти, попут ХААРП-а или Цхемтраилс-а, по свему носи потпис протагониста Новог светског поретка, на челу са фамилијом Ротшилд.
Циљ је, дакле, потикванити Србију, а како кројачи судбине целог света ништа не препуштају случају, тикве којима полако али сигурно прекривају Србију не могу и не смеју бити било какве (јер природна тиква има и добрих страна), већ генетски модификоване. Ту на сцену ступа „Монсанто“ и њихово ГМО семе, за које и врапци на грани знају да, када се једном засеје, земљиште загађује и прилагођава својим накарадним биљкама и ту више ништа друго не може да расте и рађа.
Генетски модификовани организми настају укрштањем гена различитих биљака или животиња или и једних и других, зависно од потребе. Да би тикве, којима је посвећен овај текст, биле подобне, потребно је да поседују одређене особине и управо на основу тих особина можемо претпоставити чији гени су придодати овим тиквама, које у неким нормалним околностима не би представљале такву опасност.
Један од циљева јесте уништити природне, тзв. гајене биљке, што се постиже додавањем гена корова, по могућству кукоља који културним биљкама одузима простор, воду, минерале и светлост, а поред тога је веома жилав и отпоран, па чак може бити и смртоносан због отрова који садржи.
Ове тикве морају да поседују способност прелетања, што већих удаљености за што краће време, па се укрштају са птичијим генима (вероватно је у питању сврака јер их привлаче сјајни објекти), затим способност да се уклопе у сваку околину, што им дају гени камелеона, да пливају у мутном и свим врстама вода, због чега се укрштају са генима више риба (сом је по дифолту), да буду лукави/препредени (лисица), љигави (пуж) и на крају додати једну жличицу вегете.
Иако је процес тикванизације захватио огромну већину друштва, иако епидемија прети да прерасте у пандемију, ја као вечити оптимиста верујем да још увек има наде и да ће на крају лудаје (један од назива за тикву) завршити тамо где је лудајама и место.

Марко Вукотић

Извор: Балканин