Давид у јамама голијата

Казивање Бранка Цетине, jединог преживелог из jедне од jама у Јадовну

У свету је мало позната чињеница да су Србе и Јевреје у Југославији, за време Независне Државе Хрватске, хрватске усташе убијале и мучиле, бестијално се иживљавајући на начине који прелазе моћ људске имагинације. Повезане Јевреје заједно, или са Србима, у реду од шест до осам људи и жена, доводили би до јама, а затим би прву двојицу или тројицу у низу ударали пијуцима, гвозденим полугама и маљевима. Кад би ови клонули, повукли би и остале повезане у бездане усташког пакла.
„Убити без метка“ – била је одлука хрватских усташа још пре Другог светског рата. Они су имали своје полигоне у Мађарској, а касније у Италији, где су се са знањем тих држава, припремали за будуће злочине. На челу ове фашистичке групе од око 350 усташа налазио се тада др Анте Павелић, кога су још 1935. године судови Краљевине Југославије и Француске, осудили на смрт због међународног бандитизма и тероризма. Његова девиза била је: „Србе, Јевреје и Цигане, истребити одмах по преузимању власти у НДХ.“

Према хрватскоj и италиjанскоj евиденциjи, jаме Јадовна прогутале су између 62.000 и 68.000 људи. Међу њима у jамама Јадовна на наjзверскиjи начин убиjено jе између 2.500 и 2.800 Јевреjа. Преостали су нестали у Јасеновцу, Јастребарском, Сиску, Цапрагу, а наjвећи део у Немачкоj, у Дахауу. Погрешно jе мишљење да jе Јадовно jедна jама. Јадовно jе систем од 16 jама, коjи се налази у близини села Јадовно (тада, па и данас, jедно од наjусташкиjих села).

Прва смакнућа Срба и Јевреjа у Јадовну почела су 20. априла 1941. године

У подножjу Велебита, у Јадовну, дешавали су се наjмонструозниjи злочини, какви нису забележени у историjи човечанства. Срби и Јевреjи са целе териториjе НДХ, похватани су углавном на превару, тобож да их само попишу. До Госпића су довожени у сточним вагонима. У композициjи jе било између 30 и 35 вагона. У сваком вагону између 75 и 90 људи. У сабиралишта Јадовна из Госпића стизале су пешице свакодневно, почев од 18. априла 1941, велике групе Срба и Јевреjа. Ту, на простору сабиралишта Јадовна, коjе ниjе било веће од 120 квадратних метара, чекали су ред за смакнуће. У почетку су довођени наjвиђениjи и наjимућниjи Срби и Јевреjи.
Јама Безданка, у непосредноj близини сабиралишта Јадовна, била jе врло брзо напуњена. Преживели сведок испричао ми jе у камеру да су прво бацали Жидове, како су их називале усташе, а затим Србе. Јаме Јадовна биле су од 35 до 160 метара дубоке, неке и дубље. Већина жртава бачене живе. Данима су се могли чути крици преживелих из jама. Усташе су ноћу на њих, кад би се огласили, бацали бомбе.

У „Шаранову jаму“ Јадовна, дубине 43 метра, бачено jе од 9.000 до 11.000 људи (из усташке евиденциjе). У њоj се налази 5,30 метара људских костиjу. Међу њима су и посмртни остаци 80 православних свештеника, и владике Петра Зимонића.

Бранко Цетина преживео jе страхоте Јадовна. Ево шта ми jе рекао у камеру:

Када сам се спасио и побегао из Јадовна, отишао сам у партизане.
Имам споменицу и, борећи се пре свега против усташа, добио сам чин пуковника. После рата стицаjем околности, радио сам у Политичкоj управи у Немањиноj улици у Београду. Са мном jе радио у истом одељењу и Фрањо Туђман. Имао сам задатак да га пратим, и утврдио сам да сарађуjе са усташком емиграциjом. Било jе то у време маспока у Хрватскоj, краjем шездесетих година. О буђењу усташтва у Хрватскоj у то време много jе у „Борби“ писао Милош Жанко, високи партиjски функционер и члан Председништва СФРЈ.
Трагаjући више од две децениjе за злочинима у jамама Јадовна, нисам ни слутио са каквим ћу се злочинима и сведоцима злочина срести
О сарадњи Фрање Туђмана са усташама обавестио сам у више наврата Данета Ћуjића, генерал-пуковника и народног хероjа Југославиjе. Позвао ме jе на разговор и рекао: „Ти мрзиш Хрвате“.

Иако сам тада био jош релативно млад, наjурили су ме у пензиjу. Међутим, страхоте Јадовна никада нећу заборавити.

И данас ноћу сањам крике Жидова, коjи су долазили из „Безданке“, jаме коjа jе била поред сабиралишта. У њу су усташе у почетку бацали само Жидове, како су их усташе звали.
Вапаjи ме често пробуде, а у ушима ми одjекуjе: „Адонаj, адонаj“, „ело хим, ело хим“, „Боже спаси ме, Боже помози ми“. Те вапаjе сам тада чуо, али нисам знао шта значе, тек касниjе су ми их протумачили неки моjи приjатељи Јевреjи.
Био сам, у Јадовну седамдесетих година. Одржао говор окупљенима испред „Шаранове jаме“ Јадовна, jедне од наjозлоглашениjих. Било jе ту више стотина људи и родбине чиjи су наjближи нестали у jамама Јадовна. Палили су свеће. Али, што ме jе запрепастило, нико од Јевреjа ниjе био, нити из Јевреjске општине, да положи цвет, да каже реч, иако су били позвани. То jе за мене до дан-данас остала таjна. Па ми смо браћа по страдању. Међутим, зашто Јевреjи ћуте о Јадовну, када се зна да Ђуро Затезало, бивши директор Историjског архива у Карловцу има списак од око 2.080 Јевреjа коjи су нестали у jамама Јадовна, од тога 860 поименце. Ђуро Затезало, директор Архива, из Карловца истраживао jе jаме „Јадовна“ 30 година. О своjим истраживањима обавестио jе и Јевреjску општину у Загребу и Београду, и Српску академиjу наука у Београду.

Наша браћа Јевреjи подижу споменике и полажу цвеће где их jе од фашиста побиjено неколико стотина, а ћуте о оним Јевреjима коjе су усташе на свиреп начин побиле у Јадовну. То им њихов Бог никад неће опростити., завршио jе Цетина.

Уочи рата 1989. године аутор ових редова посетио jе у два наврата Симона Визентала, познатог ловца на ратне злочинце, чиjа jе канцелариjа тада била у Бечу.

О jамама Јадовна jавност би морала знати jош и ово:
Када сам га упознао са оним што сам открио у Јадовну, ћутао jе као заливен. Сутрадан сам га детаљниjе упознао са страдањем Јевреjа у Јадовну. „Знам, све знам“,рекао ми jе и на краjу додао: „Ја сам писао више пута наjвишем руководству и jугословенскоj влади изнео чињенице о Драгановићу, и свему ономе што jе речено у филму Би-би-си „Тунел пацова“, али одговор нисам добио. Југославиjа jе скривала злочине усташа, и зато jа никад нећу доћи у Југославиjу, ви Срби сте исувише наивни, и никад се нећете дозвати памети.“
Тада jе и званично господин Визентал позван на симпозиjум коjи се у то време, 1990. године, одржавао у Српскоj академиjи наука. Тема jе била: „Ратни злочини и злочини геноцида“, али Симон Визентал ниjе дошао. Одржао jе реч. Када сам прошле године последњи пут са њим разговарао телефоном, рекао ми jе: „Па код вас се ништа ниjе изменило“.
По завршетку Другог светског рата било jе на териториjи тадашње НДХ обележно 1.227 jама. Нова власт jе по налогу и договору Јосипа Броза са Иваном Гошњаком, Едвардом Кардељем, Бакарићем и Стевом Краjачићем забетонирала 350 jама. Таj мучни посао обављали су углавном Срби од 1956 до 1962. године, и то на таj начин што су добиjали позиве од воjних одсека на териториjи где су се налазиле jаме, под видом воjне вежбе. Јаме су забетониране о трошку буyета ЈНА. Прва jама коjа jе о трошку родбине одбетонирана 1990. године jе Тучић jама. Извађено jе око 1.150 жртава, са њима и два костура паса, коjи се налазе у Институту за судску медицину у Београду, на испитивању. И у Шурмановачкоj jами нађени су костури паса, као и у другим jамама коjе су одбетониране.
Раде Бероња jе jедан од „jамара“. Рекао ми jе у камеру: „Пошто смо сви бачени у jаму, на мртве, и мене преживелог, усташе су бациле псе, коjи су почели да тргаjу месо са лешева, да лочу крв. Ја сам се тога страшно уплашио, потргао двоструку жицу коjом сам био везан за мог комшиjу коjи jе био мртав, и преко тих лешева, коjи су пали преко мене и паса, успузао се из jаме и тако се спасао.“
Њихова специjалност да убиjаjу Србе без испаљеног метка поновила се и 1991. године када jе нестало без трага више од 220 Срба из Госпића
Усташе Фрање Туђмана су и 1991. одвеле у Јадовно око 160 виђениjих Срба из Госпића.Њихова специjалност да убиjаjу Србе без проливања крви поново jе постала актуелна. Штеде усташе метке, и сандуке. Само 28 Срба побиjених у Госпићу, идентификовао jе др Зоран Станковић, познати патолог са ВМА.

А шта jе са осталима? Нестало jе без трага преко 220 госпићких Срба.

Териториjа госпићке општине и велебитске jаме Јадовна су jе сада у рукама Фрање Туђмана и његових боjовника.
Посмртни остаци Срба у jамама Јадовна jош увек су свежи, jер су Срби тамо бачени краjем 1991. Тако кажу сведоци и тако су писале Личне новине.