О римокатоличкој заблуди – Свети Теофан Затворник

Туга због насртаја Запада зауставила ми је дах. Сада су их обновили, и то са још већом силом. Убрзо ћу Вам изрећи две, три мисли. На први поглед, између нас и римокатолика постоји много сличности: догме су скоро исте, осим оних нових које су они измислили у вези с исхођењем Светога Духа и оне недавне о непричасности Пресвете Богородице првородном греху. Код њих је и папино првенство – такође догма. Свете Тајне су исте, али су код њих готово све оне измењене у форми и по њој се разликују не само од Источне Цркве, него и од њихових древних чинопоследовања. Они имају и вечерњу, и јутрење, и Литургију и остале црквене молитвене службе, као што их имамо и ми. Међутим, уколико их размотримо, видећемо да је све то бездушно, па чак и бесмислено. Када се пак испитају појединости, онда свима бива јасно колико су они далеко од истине. Лукави пропагандисти збуњују општим прегледима, прикривајући разлике. Оне разлике које су исувише очигледне, они ублажавају погрешним тумачењима. Тако, на пример, чини Гагарин: „Код вас“, каже он, „није саборно дефинисано како веровати у исхођење Светога Духа; због тога је за вас веровање у исхођење Светога Духа и од Сина појединачно мишљење, које, када неко прихвати, нипошто не подлеже суду своје Цркве“. Увиђате ли софизам? Зар постојано веровање Цркве да Он не исходи од Сина није уједно и глас Цркве? Када њихова догма није прихваћена, зар онда цела Црква није рекла да њој не треба веровати? Зар сабор, који је одржан у време патријарха Фотија и папе Јована VIII није анатемисао оне који прихватају исхођење Светога Духа и од Сина? Зар сви потоњи богословски списи на Истоку и сви катихизиси значе нешто друго до изражавање учења Православне Цркве? Услед свега тога је веровање да Свети Дух исходи од Оца обавезујућа догма; веровати као Латини да Он исходи и од Сина значи удаљавање од Цркве и јерес. Утврдите се против овог софизма.
Кажу још и ово: „Шта вам смета да верујете да Дух Свети исходи и од Сина? То не поништава вашу догму, само јој додаје нову истину. Најзад, знати пет истина боље је него знати четири истине.“ Какве замке! Добро је ако се истини дода истина, али ако јој се дода лаж, онда она искривљује истину. Горчина, која се улије у мед, уништава мед. Записана је строга осуда онима који додају.
Таквим и сличним софизмима они ублажавају исувише оштре разлике. Сматрам да је довољан и обичан здрав разум па да се прозре њихово лукавство. Они то познаваоцу неће ни говорити, него насумце разбацују у ваздух мехуриће од сапунице, па можда ће се неко и загледати…
Одвојили су ме од теме… Заборавио сам, шта сам још хтео да кажем. Да! Ево шта: дух римокатолицизма је овоземаљски. Код њих је црква, према њиховом разумевању, политичка корпорација коју подржавају људске снаге и средства, као што су инквизиција и индулгенције, и имају видљивог старешину. Православна Црква је духовни савез свих у Исусу Христу а кроз Њега и узајамно међу собом. Црквом невидљиво руководи Господ и управља је ка свршетку. Код њих је води папа, и где је води? Довољно је за сада.
Господа ради, чувајте се ових ласкавих духова, а чувајте и друге. Потрудите се да прочитате „Истину васељенске Цркве“, ,, Слово Православног католичанства“ А. Ф. Муравјева и, на француском, ,,Question religieuse d’Orient et d’Occident“, Москва 1857. Тамо je све добро разјашњено.Нека Вас Господ сачува и све благослови сваким благословом.

Извор: Књ: СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК СПАСАВАЈТЕ СЕ!Писма о хришћанском животу