СРБИ ПРОТЕРАНИ ИЗ ХРВАТСКЕ У НОВИМ НЕВОЉАМА: Жртве постале дужници џелата

Од Срба прогнаних из Хрватске захтева се да плате рашчишћавање кућа срушених почетком деведесетих. Душан Ђаковић: Зар је могуће да нам рачуне испостављају они који су минирали нашу имовину?

У Госпићу је на списку више од стотину током рата срушених српских кућа које подлежу спорном закону Фото Архива „Веритаса“

СРБИ прогнани из Хрватске суочени су с новим невољама. За миниране, спаљене и до темеља срушене српске куће почетком последњег рата, деведесетих година, надлежне хрватске власти од власника траже да плате рашчишћавање рушевина сопствених домова, иако их на те „радове“ нису ни упозорили, нити им је стигао било какав позив да их сами обаве, а за које им, данас, испостављају вртоглаве рачуне.

На удару су, ових дана, посебно Срби из Госпића. Хрватске власти терете их и до 15.000 евра, у шта су урачунати трошкови механизације, радне снаге која уклања „смеће“, па им, у зависности од тога колико је који од протераних Срба имао квадрата некадашње куће и ари плаца, и испостављају рачуне.

– Нисмо ми сами своје куће рушили, нисмо својевољно отишли, спасавали смо сопствене животе. Зашто бисмо, онда, плаћали за личну невољу? – каже, за „Новости“, Дујо Ђаковић, прогнаник из Госпића.

Закон хрватске државе је неумољив. Према овом акту који је грађевинској инспекцији дао одрешене руке да наложи уклањање српских разрушених домова о трошку њихових власника – у Госпићу је на списку више од стотину српских кућа које подлежу овом закону. Власницима није пружена прилика ни да се жале, нити да туже. Већина их је о овим потезима локалних, госпићких власти сазнала из медија, јер су сва обавештења била оглашавана искључиво на огласним таблама општине, тужилаштва, суда…

– Ово је последња фаза етничког чишћења, а жртве су постале дужници џелата – кажу Срби из Госпића који су на списку дужника државе. – Ми ћемо у овом поступку, у овој нечасној причи, затражити помоћ и реаговање државе Србије. Наше невоље нису од јуче, то је свима познато, а ова је превршила сваку меру.

Реаговало је и Удружење „Веритас“. Председник овог удружења Саво Штрбац каже да је и на овом примеру хрватска држава озаконила безакоње, како би наследници жртава имали терет доживотног дуга. Таквог дуга да и не помисле да се икада врате на породично огњиште.

– Упозоравао сам на ову невољу, бележио појединачне судбине, говорио и писао, али је све остало само слово на папиру – огорчен је Штрбац.

Хрватској држави, сагласни су Срби из Госпића, циљ је: нема Срба, нема проблема.

– Притискају нас са свих страна, само да се тамо не вратимо – кажу нам. – Трошкови које нам испостављају, тужбе и пресуде, претње су и притисци. У Госпићу кажу да наша имовина ружи град, да је легло гмизаваца, а најречитија порука је: или платите или се не враћајте. Ако се вратите, зна се где ћете завршити.

ГДЕ ТО НА СВЕТУ ИМА

– Кућа моје породице била је у Улици Наде Димић, у насељу Јасиковац – сведочи Миле Рајичевић. – Не само моја кућа, већ комплетна имовина Срба у овом делу Госпића, почетком јесени 1991. године, опљачкана је, запаљена, а потом и минирана. Остале су, до данас, хрпе цигала и шута. То сам наследио, а деца ће ми наследити дугове уклањања те хрпе цигала и шута. Где то још на свету има?

ПОВРАТАК БИ БИО УЖАС

СРБИ из Госпића, већина њих, немају где да се врате. Повратак би био ужас, кажу нам. Зато нису ни поднели захтеве за обнову кућа. Шта да обновимо, питају, сећања на страшне дане? Тамо да вратимо децу, унуке… Зато, говоре, нису ни тражили да им се куће обнове. Покушали су да се изборе за исплату разрушених домова за које знају ко их је порушио. Али одговора није било.

Извор: Новости