Скандалозно: Црногорци и Ђукановићев режим до 13. јуна прославиће и обиљежити погром над Србима!

Након 98 година, споменик војводи Мирку Петровићу, поново ће бити у центру Подгорице. Према плану градских власти, спомен обиљежје оцу краља Николе, последњег цетињског суверена, требало би да буде постављено до 13. јуна.
По идејном решењу аутора споменика Димитрија Поповића, то ће бити издужени обелиск, са урезаном златном линијом као симболом слободе и напретка.
Обнови споменика војводи Мирку Петровићу српски народ у Црној Гори противи се цијеле двије године од када је у градском парламенту и донијета таква одлука. Повод за отпор је Прва и Друга похара Куча, када је војвода Мирко са црногорском војском починио злочине над становништвом тог краја.

Интересантно је и да се питање обнављања споменика потеже годину дана уочи локалних избора у Главном граду што значи да се припрема кампања са набојем, те да ће највјероватније Демократска партија социјалиста опет проигравати неког стратешког сателита налик Демократском фронту, а “партнер“ одговарати “у празно“, у мјери у којој то буде доносило гласове.
Споменик војводи Мирку Петровићу, који је подигнут 1886. године, стајао је на данашњем Тргу независности све до 1919. године, када су га срушили бјелаши, односно заговорници безусловног уједињења са Србијом који су испунили вјековни сан Срба са ових простора да живе у једној држави ,,од Дунава до мора сињега“.

Прва и Друга похара Куча иначе је један од најмрачнијих периода црногорске историје, из времена владавине књаза Данила Петровића.

Ипак, скинута је прашина са оног мање познатог лица „катунске Црне Горе“, у којем је свијетло оружје било окупано братском крвљу. Црногорци одавно заобилазе причу о трагичној судбини једног племена, које се храбро супротставило тиранији Зека манитога, како се у народу звао тадашњи господар Црне Горе.
Према казивању савременика тих трагичних догађаја, војводе Марка Миљанова, посјечене су 243 племенске главе, од чега 17 војничких, док су преостале биле стараца, жена и дјеце.

„Главе љуђи и дјеце, које су посјечене, скупљене су на уљаник попа Луке и пободене на розге око уљаника, како би их војвода Мирко мога’ гледат и видјет колико их је“, записао је Миљанов.

У српском народу се и данас препричава књажева наредба, коју је доследно спровео његов брат, војвода Мирко Петровић: „Удри Куча на Божју вјеру, ако га другачије уфатит не мош’, и дјеца у колијевке да се кољу!“

Разлог крвавог пира био је бунт Куча, који нијесу могли да трпе терор који је спроводио цетињски господар. Сабља Мирка Петровића и његове војске сјекла је главе тек рођене дјеце, а од њене оштрице нијесу поштеђене чак ни жене труднице!

Злочинци, ипак, нијесу могли да побјегну од Божјег суда. У Кучима се прича да су се многима од њих угасила огњишта. Један од зликоваца остао је без три сина. Најстарији је брзо послије похаре умро од уједа змије, средњи се утопио, док је најмлађи умро од тешке болести у великим мукама. И књаз Данило је трагично завршио. Убијен је од руке српског јунака Тодора Кадића у Котору, док је његов брат војвода Мирко умро од колере.


Извор: Уједињење