Мој одговор на питање једне сестре у Христу

Одговор једној сестри коју сам срео у Светој земљи (или – како је грешни Милоје, који је зажелео да прими Господа Исуса Христа, самим тим Каменом у себи разбио све сатанине замке у које сам се био уплео).

Пише Бранко Милошевић

Христос васкрсе!

Драга сестро васкрсе Христос и унизи до безначаја све ове невоље које су у свету, а које су плод нашег: деловања или неделовања, нашег исповедања или ћутања, нашег јасног распознавања пута или следовању сатани преко његових слугу који су такође заведени.

О овој твојој недоумици исказаној у следећој реченици сада бих да напишем нешто у одговору: „nazalost tako je i to je mnogo tuzno i uopste kad covek tako nesto vidi ili sazna. meni je tuzno i bezveze kad vidim u nasoj zemlji ili nasoj crkvi da dolazi do nekih nesuglasnica odvajanja da ne kazem raskola i onda se covek zapita koga slusati??? Da li svog svestenika koji dolazi i sveti vodicu, da li duhovnika nekog iz manastira…ali neka nam je Bog u pomoc svima i celom svetu jer kako je stanje u svetu dobro uopste postoji ljudski rod.“

Ето после три дана молитве и недоумице да ли да почињем ову тему  (i onda se covek zapita koga slusati???) ипак, морам, хтео не хтео, јер ми треба дати одговор на Страшном суду зашто нисам сведочио оно што поуздано знам. И онда неко постави цитат Светог Козме Етолског: “Боље је да даш да ти језик одсеку него да ћутиш када видиш издају вере”.

Дакле ја ћу ти изнети у најкраћим цртама мој одговор кога слушати а ти онда, сходно свом интересовању постављај подпитања, и тражи разјашњења. Ово су питања живота и смрти, и то вечног, тако да сам им ја посветио задњих 6 година и прикупио неколико гигабајта докумената, који су мени помогли да јасно увидим ситуацију, а у прве две године, а од тада их скупљам јер видим да се скидају са интернета у акцији припреме опште обмане која треба да нас скува, да и ми православни заједно са осталим, заблудимо толико да дочекамо: “Мрзост опушћења, где стоји на месту светом, о којој говори пророк Данило”,  како то цитира свети Матеј еванђелист у 24. глави.

Пре свега и највише ми је помогло читање Житија светих светог Јустина Ћелијског. Слава Богу постављена су онлајн на сајту www.svetosavlje.org  па сам их копирао. Ако имаш могућности да купиш штампано издање, још боље. Читање Житија остварује префињен осећај за дух православља и даје нам тачан „кантар“, па се са све више читања, све лакше, откривају сатанине мреже намењене православнима (наравно свакодневно читање Новог завета по једну главу, како нам је и сам Свети Јустин препоручио је на првом месту, увек). То ти од срца препоручујем и то после неког времена неизоставно даје одговор на твоје питање од чијег одговора зависи где ће нам душа. Та три знака питања као усијано гвожђе ми је опекло срце, јер изражава дубок бол душе који сам, такође дуго носио.

Тај бол душе долазио је отуда што су ми лажна учења успављивала савест и уљуљкивала ме у комфорно „првославље“ данашњих дана, а онда се пробудим са болом јер ми се, кад их не слушам (лажна учења која чешу уши), савест се опет пробуди и мучи ме. Савест, тај Божији суд у нама који је сваком човеку подарен са вечном душом и који нам може подарити прави пут ка Богу. Доказ за то су сви праоци од Светог Аврама до задњег пророка Старог завета.

Нису имали никог осим Бога у себи, ништа да им буди савест као што то увек чини Дух Свети кроз Цркву, која се није оделила од Истине која је Исус Христос.

Нису имали ни лажну цркву која успављује савест толико да људи који се воде таквим учењима буду способни на свакаква зверства мислећи да: “Тако Богу хвалу чине”; како то Господ Исус Христос говори у Јеванђељу.

Томе сам такође сведок овде („Sta su Filipinci po veri? katolici bese?“) . У праву си за то, јесу, добар си ђак , ја то нисам имао појма док нисам упознао супругу, Филипинку, која је тада била римокатолкиња. Наиме, Магелан са језуитским свештеницима дошао је овде у 16 веку. Имали су мач који је имао крст на врху дршке и онда су им дали избор да бирају који крај мача хоће. Тако су „добровољно“ примили римокатоличку веру, бирајући део који је смртоноснији. Ти људи који су се супроставили таквом начину попут племена Лапу лапу су том приликом изгинули. Но, свети Павле нам је поручио у Првој посланици Коринћанима, да хришћани опомињу и исправљају једни друге – који су унутар Цркве, а незнабожцима ће судити Бог.

Дакле не треба да се бавимо њима.

Ето о њима ћу само толико колико се тичу нас, којима се сервира да је римоктоличка јерес “десно плућно крило Цркве” Христове (да  Бог опрости члановима синода СПЦ који тако тврде, опет их помињемо не да би им судили него разобличили, што нам је дужност).

Овде живим са људима који су углавном бољи од мене на много начина и одликују се многим особинама које бар споља изгледа могу да буду за пример, али им је свима заједничко то одсуство расуђивања. Уз додатно успавану савест и комфор који им пружају речи такве науке (римокатолици су развили високо префињени софизам који им сваку Христову реч тако изврне да они само треба да седе ту на служби кад стигну, да дају прилог и остану римокатолици до краја и већ су спашени), они сада ето прихватају све сатанске замисли без икаквог отпора. Званично имају три пола, мушки , женски и мушко-женски. Готово држе за јерес да опомену једни друге на било шта очигледно негативно и то је дошло до тога да ни децу више не васпитавају. Васпитање су препустили школама где проводе цели дан. Школски програм им, заједно са новцем за помоћ школству, долази од масонерије која обожава Луцифера, али и то не смета клеру римокатолика да буду чланови тог култа.

Живећи у прекрасној пустињи, где се обраћам Богу већма него народу, то мени  не смета претерано и не пишем због тога, већ због тога што сам тај дух препознао код нас како се полако увлачи.

На Богословији уче тешке јереси попут тога да је душа смртна, воде их код католика на службе, а онда ти млади Богослови, изађу и успешно нас духовно „успављују“. Избацују иконостасе да не би било разлике у изгледу храма. Мењају службу да се не би помињале наше душе јер то није у тој „новој теологији“, коју треба да прихвате сви у „екуменистичкој цркви“ будућности. И толико још тога.

Дакле, лажно учење, па макар и са малим изменама, успављује нам савест . Дакле основну улогу Христа и Цркве – Његове Невесте, да нас пробуди и да нам осветли пут како би ми добровољно кренули ка Њему (јер ништа Бог, Који поштује дату нам слободу, неће против наше воље или изван ње). Једноставно, сви осим једног дела Православне цркве, који је сачувао истину вере отачке, нити зна нити може да нам осветли пут. Остали га затамњују таман по крштењу и чину били још у крилу Цркве, док се не види да неће никад да се покају од своје странпутице, негде уметнуте, када ће уз наш плач да сами себе рашчине, и таквима је боље да су ставили воденички камен око врта и скочили у дубоку воду, опет по Христовим речима из Његових преслатких уста, која не могу рећи ништа што није љубав. Ето љубав је и опомена да неко не гине на вечност и зато из љубави људи по мери својих могућности и морају да опомињу једни друге.

Ми сада који живимо у време када нам је Христос своје Тело подарио и које је Црква, јер нам је савест покривена тонама блата и другачије немамо ни најмање шансе да распознамо лик Христов у нама, као они којима је поклоњено свих 5 таланата нећемо имати никакво оправдање да се не посветимо Богом, кроз Бога.

А сада шта морам да посведочим.

Да сам, био, тако настројен, да сам одбијао да слушам, све ово што сада пишем, и то толико да када ми је један брат поклонио неколико ЦД-а на ову тему, ја сам на први помен критике деловања, једног епископа, одмах скочио и побацао све у корпу за отпатке.

По доласку овде, крајем 2010. године, више нисам имао прилике да гледам ТВ канале из Србије и информисао сам се преко интернета. Још док сам био у Србији чуо сам да су Владику Артемија оптужили за нешто, али нисам хтео да се упуштам у то, јер је било на дневно политичком фону, рекла-казала. А овде, после, преко сајта СПЦ кога сам пратио прочитам, да је брат Милоје, избачен из Цркве. Ту сам се следио , целу ноћ нисам спавао. Па то значи да осудиш једну душу да у век векова гори у паклу, да га гризе црв неуспављиви да га гуши смрад без предаха да га гризе савест без сна и то све у век векова.

Ејјј бре, па шта мора да учини човек за милион милиона смртних пресуда које су му изречене? Морао сам то детаљно да истражим од читања комплетне оптужнице до сваке вести и мишљења са сваке стране (то сам раније чинио гледајући суђења Шешељу у ноћним сатима, да видим, јесмо ли стварно криви).

Две пуне године сам имао две фасцикле у компјутеру. Једној је назив био Црква где сам скупљао документе, изјаве, текстове од СПЦ, а у другој коју сам назвао другачије мишљење био је цели случај прогона владике Артемија и монаха, грешног Милоја, стараца са Свете горе који се противе јереси екуменизма као јасно осуђене од светих отаца, митрополита Серафима Пирејског, протопрезвитера Зисиса, са Солунске духовне академије и многих других. Било је ту и неких из православне расколничке групе, које сам касније избацио у трећу фасциклу под називом, последице.

После две године СПЦ је прешао у фасциклу другачије мишљење, а ово све остало је ушло у фасциклу под називом ЦРКВА. Јер је Црква тело Господа нашег Исуса Христа Који је сам за себе у Јеванђељу посведочио да је Истина, и ништа ван тога не може бити Црква Христова. Остало су уди који, или се будући сви прљави чисте и присаједињавају до потпуног сједињења (што нам је циљ живота) или се даље онешчишћују и као такви разбољевају и сами отпадају од здравог ткива са временом, или их пак свети оци саборски одсецају, јер захватају оне делове који би без њих били здрави.

Било је у тој фасцикли и мишљења оних који су се расколили од Цркве (о томе је читава једна друга тема па ћу о том другом приликом, уколико буде интереса)

Битно је знати шта је раскол тачно, јер се то олако узима као закључак и за оне који не могу бити у расколу ни по једној тачки која појашњава шта је раскол.

Све ван средњег Царског пута увек је одводило ван Цркве, пре или касније.

У складу са свим наведеним и у складу са искуством светих отаца који су ову ситуацију у Цркви већ искусили и у ранијим вековима (јер нема дана да ђаво није сплеткарио и правио смутњу Цркви Христовој)

Закључци су у најкраћем следећи:

1. Синод СПЦ свим својим поступцима иде на руку успостављању Новог светског поретка било преко подршке и или прећуткивања критике владајућим режимима од Тадића на овамо (да не улазимо даље), а на успостављању антихристове „уједињене религије“ путем екуменизма. Никад ово не бих смео да изустим да није све толико јасно и добро документовано и то нудим сваком заинтересованом на увид. Разлози за то могу бити бројни и њих само Бог све зна.
   Ми ми можемо да донесемо одређене закључке из исповести епископа Будимског Данила који је уз сузе покајнице исповедио да је са 300 других убачан од УДБЕ на Богословски факултет у Титово време.
   

   Митрополит Амфилохије Радовић и епископ Иринеј Буловић са римским папом

   Могу бити и ти разлози, што су школовани у Риму, на католичкој духовној академији финансираној од фонда за продор римокатолицизма на исток, попут владике Амфилохија и Иринеја Буловића, те зато верују тако.

   

   Епископ Игњатије Мидић

   Може бити да је неко јеретик као Игњатије Мидић професор Богословског факултета у Београду који предаје чисту протестантску јерес. Постоје снимци доступни јавности. Уз јасан доказ да учи супротно од светих отаца који су цитирани у том допису и  позив на спречавање ширења јереси у срце младих Богослова, од стране владике Артемија, тај је материјал послат прво дванаесторици епископа а затим и целом Архијерејском сабору а који није дат на разматрање јер је Иринеј Буловић то спречио а касније и организовао лажне оптужбе против владике Артемија да би га ућуткао. Материјал о јереси коју подучава епископ Игњатије налазимо у књизи докумената која се може наћи и на интернету http://www.eparhija-prizren.org/wp-content/uploads/2016/03/odbrana_pravoslavne_vere.pdf
   Питамо се онда за разлоге осталих владика? Одговоре налазимо кроз смену 5 владика за 5 година што није забележено никад у СПЦ а вероватни и шире.
   Дакле, страх јудејски , који долази од поступака синода СПЦ који се по својим методама, јасно могу распознати, да долазе из Коминтерне.
   И Бог зна зашто се отац Венијамин уплашио за манастир и служи онако како се свима нама зарекао да неће служити. Можда опет због тога што су монахиње из Вазнесења онако брутално извукли за ноге из манастира уз такву суровост која се само у усташким логорима памтила. Бог зна, Он ће и судити, али је нама дао заповест да служимо само Њему и да се само Њега бојимо.
   Можда што слушају заблуделе докторе наука, који затровани опет јеретичким документима из врха руске црквене администрације сањају о некаквом концензусу и причи да нам најмање требају поделе. Па људи, коме требају поделе? Али Господ лично нам сведочи да не може заједно светлост са тамом, а онда и Свети владика Николај Жички да је слога Срба једино могућа око крста, и да се не сме занемаривати крст који се налази у средишту оцила. Тако мој вероучитељ Владе Димитријевић страда од „идеала“ и будући веома уман повлачи за собом и оне које би он требао да слуша, а не они њега.

2. 

   Милоје Стевановић – Грешни Милоје

   Грешни Милоје је административно искључен из административне јединице а слава Богу није ни по Божијим ни по црквеним законим могао бити екскомунициран из Тела Христовог, јер је чинио милост монаштву које је истерала „Косовска полиција“ на захтев Синода СПЦ ( каква чудна дружба!). Дакле да чини јеванђељске заповести да прими брата свог и да буде због тога избачен то не бива Хвала Богу. И због критике на коју Свети Јован Златоусти позива све мирјане као дупло корисно за епископа и Цркву. Такве административне мере су предузимали и против Јована Златоустог ( два пута ) Максима Исповедника 100 пута, ма у ствари ретко да има светог да није био прогоњен од јереја који су служили сили царској, а не Богу.

3. То нас доводи до владике Артемија, који попут светог Јована Златоустог наставља да чини службу Богу не обазирући се на лажне неуставне (црквено неуставне, неканонске) одлуке и претње.

4. Нигде епископ Артемије није извео монахе или нас мирјане која смо уз њега док је он уз Исуса Христа, Његову Цркву и свете оце. Не предаје нам ништа што није у складу са светим оцима, који је у потпуном складу са свим што су нам оставили као путоказ Свети Сава, свети Јустин Ћелијски и свети Николај Жички. Не учи да се одвајамо од браће и сестара који нису обавештени и иду на службе на друга места. Не учи да  тамо нема благодати, јер то само Бог зна и расколници олако пресуђују, а учи да није добро да оно куда су кренули и шта уче екуменисти који тренутно административно воде СПЦ ( што је опет у складу са светим Јустином Ћелијским који каже је екуменизам свејерес тј. гора од свих јереси заједно).

5. Установа хориепископа је управо и установљена у сличним историјским моментима и основана је на чврстом канонском темељу. Потврда тога су у великом броју Житија светих. Не може се наћи ни једна мрља на целокупном деловању Епархије рашко-призренске у егзилу, јер ништа нису учинили на шта нису натерани и нису се одвојили ни од чега што се није само од њих одвојило.

Жал за свима које Истина, која је Исус Христос, не интересује.

Слава Господу Исусу Христу који се Духом Светим настанио у правоверан народ и клир и што се о тај камен до дана данашњег разбијају све ђаволске сплетке.

Бранко Милошевић
Филипини, 2017.г.