Отворено писмо патријарху Иринеју Гавриловићу

Отворено писмо патријарху Иринеју Гавриловићу
Београдска патријаршија
Краља Петра 5, Београд

Пише Грешни Милоје

Господине Гавриловићу,

Већ седми пут молим да ми се достави пресуда Великог црквеног суда будући да ме је, према ономе што објавише средства информисања,^[1] Црква којом Ви начелствујете искључила из својих редова пре шест година, а да ми још увек није уручила ту Пресуду, што по слову црквенијех прописа бијаше дужна.

Био би чаршиски ред, (пошто је Велики црквени суд Српске православне цркве црквени поредак, односно каноне и Устав СПЦ „окачио мачку о реп” – по умљу бив. епископа Атанасија Јевтића^[2], што је, иначе, сагласно Рим 1, 22),^[3] да ми ту одлуку дотурите из најмање два разлога:

Прво, и инквизитори су својим жртвама саопштавали пресуде чак пре егзекуције, па није упутно да инквизиција СПЦ, на челу са господом Амфилохијем Радовићем и Иринејем Буловићем, буде много гора од њих, јер би тако та велеважна господа могла осрамотити папино прстење и папине напрсне крстове које су благоизволели, са узбуђењем у души,^[4] примити пре него што ме осудише због тога што указах гостопримство извршавајући Евангелије^[5] и што у светом храму бијах са светим владиком Артемијем и његовом духовном децом у име Господње^[6];

Друго, будући да се хвалите да сте екумениста (= јеретик); да се из петних жила Богу молите да Вам дође папа^[7] (тамо Вама); да се трудите да „вратите хришћанство у србско православље” (Бог да Вам прости); да „санкционисасте епископа Артемија” (придруживши се Каину) – што све скупа обећасте г. Ворлик,^[8] амбасадорки САД – које су са Немачком а на челу с папом, како откри проф. Смиља Аврамов, потписале тајни споразум о тоталном уништењу православља^[9] – дакле, због свега тога бих био рад да имадем Пресуду донету во времја Ваших подвига од стране Вама подобнијех и једномислећијех, будући да тада бејах Ваш епархиот.^[10]

Узгред, преклињем Вас, немојте доводити папу да не бисте себи подигли вечни спомен на земљи, јер такав већ постоји на Косову, а и у народној песми „Слуга Милутин”: А што питаш за проклетог Вука, / Проклет био и ко га родио! / Проклето му племе и кољено!

Ако и тај задатак извршите, нећете моћи лако умрети.

То би Вам била језива попутнина за вечност коју Вам, ваљда, не би спремио ни Ваш имењак Буловић из Бачке, који Светог Аву Јустина протера с Богословског факултета, који се годинама спремаше да „сломи кичму Артемију”^[11] и који Вас гурну у „баруштине пуне муља и жабокречине духовне, које се зову милозвучним именом ‘екуменизам’ ” – како је лицемерно говорио док се не здомча митре и деканске столице. ^[12]

Такву попутнину Вам, безмало, не би спремио ни потписник моје Пресуде Амфилохије Радовић који је из назива Цркве на чији трон је јуришао избаци реч „српска” и који префарба црвено слово у календару којим је означен Свети Сава – Савиндан.^[13]

Кад сте изабрани за Патријарха, Ваш имењак Буловић из Бачке право каза – у емисији РТС-а Упитник – да ћете Ви бити бољи Патријарх, него што би он био. Поуздано је знао да он не сме урадити оно на шта Вас може наводити или нагонити.

Елем, ако Вам дође велики инквизитор – папа, бојим се да ћете у великом спремању затурити и сатарити моју Пресуду, па Вас молим да ми је дотурите, бар по земљачкој линији, како би остало још једно сведочанство о љубвеобиљу папиних прстенлија^[14] у ово зловремје када сте се Ви налазили на трону патријарха србског.

Прошле године Вам даривах „Изгубљено јагње” и „Тајну дедине фиоке” а овом приликом Вам, уз писмо, дотурам моју потоњу књигу „Спомени, дужи од живота” – еда бисте се уверили да се и србске бабе боље разумеју у православље од актуелних  митроносаца^[15], да простите, као и збирку песама песника Милоја Дончића „Језино бројило” у којој се налази и песма Сусрет грешног Милоја и безгрешног Патријарха^[16].

У нади да ћете удовољити мојему мољенију и уживати у књигама које Вам достављам, најискреније Вам желим повратак са пута о коме пише пророк Јеремија (Јер 18, 11)^[17].

А да постоји зрачак наде за Ваш повратак са пута злога сведочи Ваше тихо преумљење:

Прошле, 2016. изјавили сте гласно и јасно: „Ми Срби немамо ближе од вас Хрвата.”^[18]

Ове, 2017. духовно сте узнапредовали па рекосте: „Усташе су нудили покатоличење Србима у замену за живот, врх католичке цркве је подржавао геноцид над Србима”.^[19]    

Да ли знате да на врху те лажне цркве која (по Вашој речи) подржаваше геноцид над Србљима бејаше онај под чијом „иконом” се Ви, без страха од Бога и стида од људи, сликавсте са вацелим тзв. Синодом?^[20]

Патријарх и Синод СПЦ испод „иконе” Степинца

Патријарх српски гази каноне у јеврејској синагоги

Заиста, заиста Вам кажем: Они који су србомлатима, србосјецима/србосјечинама и сличним кршћанским средствима вршили, како рекосте: геноцид над Србима, а са благословом „светог Вам оца” – како Ви зовете највећег србомрсца и најпалијег човека у грех у историји рода человеческога папу, чији прстен носе и с њим се поносе моје судије – можда нам и нису најближи како Ви рекосте лане.

Искрено се радујем Вашему лаганом изласку из летаргије.

Христос Воскресе!

Београд, о Ђурђевудне, године Господње
С доброжељењем,
Милоје Стевановић
Теразије 29, Београд

П.С.

Господине Гавриловићу,

Отмите се. Не дајте се. Не слушајте пале вероломце, издајнике Бога и рода, папине подрепаше и прстеноносце. Бежите из њихова друштва и послушајте глас светих Божјих угодника, тако Вам Бог помого:

„Зар Бог није уништио Содому и Гомору због содомије? Како ли ће онда латине поштедети због јереси? То не може бити! Одвојише се од свете Источне саборне и апостолске Цркве, утемељене на крајеугаоном камену Христу и на православном исповедништву светих пророка и апостола, назидаше се на темељу латинском, који је постављен на песку преваре, чија ће пропаст бити велика, све до врата адских(…) Заправо, ако си још увек у стању да побегнеш, онда бежи, брзо бежи од проклете уније, као Лот од Содома. Нека ти није жао ни имања, ни родбине, ако још увек желе да те слушају, већ се спасавај избављајући душу

своју од пропасти. Јер, на овом свету ти ништа није битније од твоје душе, за њу је Христос умро. И бежећи, немој се својим срцем освртати назад због брзог губитка имања, како не би био обухваћен огњем паписта, ужаснијег од огња геене, јер је за тебе боље да изгориш у ужареној пећи, него да хулиш на Духа Светога, онако како похулише латини (…). Изађи и бежи од уније колико год можеш брзо, да те смрт не затекне у унији, јер ћеш бити уврштен са јеретицима, а не са хришћанима.” Свети Пајсије (+1794) (Cuvinte si scrisori duhovnicesti, Chisinau, 1998) (Подвукао М.С).

[1] Политика, 25.5.2011.

[2] http://www.novinar.de/ biv. vladika Atanasije (Jevtić) okačio Ustav SPC mačku o rep!

[3] Говорећи да су мудри, полудеше (Рим 1.22).

[4] Тајна безакоња, треће издање, Ниш, 2012, стр. 96-98.

[5] Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме (Мт 25, 35) .

[6] Јер где су два или три сабрани у име моје онде сам ја међу њима (Мт 18, 20).

[7] http://nacionalnapartija.net/655/; РТВ, Танјуг: 30.9.2010. Патријарх: Да устоличење прође у миру

[8] Изгубљено јагње, друго издање, Ниш, 2016, стр. 82-83.

[9] Чувари вере предачке, Ниш, 2014, стр. 368.

[10] Тајна безакоња, треће издање, Ниш, 2012, стр. 70-71.

[11] Исто, стр. 189.

[12] Исто, стр. 95.

[13] http://srbinaokup.info/?p=84850 Митрополит Амфилохије протерује светог Саву, или: зашто у Митрополији црногорско-приморској свети Сава више није „црвено слово“? http://borbazaveru.info/content/view/9581/1/ Митрополијо цетињска (црногорско-приморска) – Зашто Свети Сава није црвено слово у Вашем календару?

[14] Дозволите ми, Господине, да Вам представим два епископа чијим путем Ви ходите: Прво: „Некада је Гаврила Мијакића (владика 1663-1670) по повратку из Рима шчепао српски православни народ и зазидао га жива у манастиру Марчи, ради невере учињене цркви православној…“ (Тајна безакоња, Ниш, 2012, стр. 53). Друго: „Ми нигде нисмо видели да је неки папа радио нешто за нашу државу, а видели смо га увек на страни наших непријатеља. Није овде у питању конкордат само, него рушење наше државе /…/ Кад је била у питању Црква и њена независност, наш народ се борио, чак и против њених владика. Кад је један владика у Црној Гори признао био папу за поглавара, одмах га је народ засуо камењем“. (Ово изусти Свети Владика Николај проповедајући у Лесковцу, 29. новембра 1937) – в. http://borbazaveru.info/content/view/9472/1/ . Реч је о митрополиту Мардарију (владика 1625–1659). Можда, вас из београдске патријаршије, као следбенике Гаврила Мијакића и Мардарија Корнећанина народ србски неће засути камењем, него ће вас, вероватно, препустити Суду Божјем. Али, ће вам, народ светосавски, засигурно окренути леђа. Неће ићи за вама јер га Јеванђеље томе учи (Мт 15, 14). Цркву сте развалили, каноне и догматесте изгазили, од Дома Господњег начинисте лажну цркву пећину разбојничку (Мт 21, 13). Али народ не можете променити иако су Вам то неки обећали. И Ви и они чији Вас коноп води а кундак гони сте сметнули с ума: Ко се с народом судио парницу је сагубио.

[15]  О томе (пошто не хтедосте чути владику Артемија 2007/8. године) можете се обавестити из најновије књиге Вашег клирика архимандита Никодима Богосављевића „Против учења еп. Игњатија (Мидића)“ – дакле, 10 година касније  пошто сте у међувремену спремили неколико генерација неојањичара који ће наставити ваше цркворушилачко дело.

[16] Милоје Дончић, Језино брјило, Ниш, 2016, стр. 50-51.

[17] Вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, поправите путове своје и дела своја (Јер 18.11).

[18] Изгубљено јагње, друго издање, Ниш, 2016, стр. 40.

[19]  http://www.nacionalist.rs/2017/04/24/patrijarh-irinej-ustase-sunudili-
pokatolicenje-srbima-u-zamenu-za-zivot-vrh-katolicke-crkve-jepodrzavao-
genocid-nad-srbima/

[20] Тајна дедине фиоке, Ниш, 2015. стр. 374-377.