УПОЗОРЕЊЕ, узнемирујући садржај! Рамуш лично убио 47 цивила

Београд против Рамуша Харадинаја досад поднео чак 108 кривичних пријава које су одбили и Хаг и француски суд. Без обзира на документована монструозна злодела, никада није осуђен

ПРОТИВ Рамуша Харадинаја у Србији је последњих година поднето више од 108 кривичних пријава због најстрашнијих злочина – од тероризма, до силовања, мучења и убистава цивила.

Због ратних и злочина против човечности од марта до септембра 1998, Харадинај је чак два пута оптуживан пред Трибуналом у Хагу. Прву ослобађајућу пресуду Хаг је донео 2008. констатујући да је Тужилаштво доказало да су припадници ОВК починили злочине, али не и да је за то одговоран Харадинај. Ослобађајућа пресуда поништена је у јулу 2010. због застрашивања сведока. Поступак је поново покренут 2011. али је у новембру 2012. поново ослобођен.

Нова истрага за коју је везана документација послата Апелационом суду у Колмару, када је Србија тражила Харадинајево изручење, односи се на злочине против цивила, почињене у јуну 1999. У захтеву, Србија је истакла да је Харадинај, као командант ОВК за Метохију, наређивао илегална затварања, нехуман третман, силовања, нападе на физички интегритет и убиства неалбанског становништва, као и да је нека од њих и лично починио између 12. и 15. јуна 1999.

* * * * * * * * * * * *

ТОРТУРА У ПОДРУМУ ХОТЕЛА „ПАШТРИК“, ТЕРАЛИ ЉУДЕ ДА ЈЕДУ УШИ

ХАРАДИНАЈ је наредио да се у подруму хотела „Паштрик“, у Ђаковици, направи привремени затвор у коме су Арбен Шкупи, Антон Лекај, Бесим Бестразими, Шабан Аземи, Рифат Укшинај и остали чланови ОВК илегално затварали неалбанске цивиле, вршећи над њима тортуру и силовања. Харадинај је наредио и да се неки затвореници одведу на обалу реке Ереник, на место Гропа Цофтинаве, у близини кланице „Агими“, или у шуму, где су убијани ватреним оружјем.

Око 12 сати, 12. јуна, у близини фабрике „Едмин Дураку“, Шкупи, Лекај, Бестразими, Аземи, Укшинај и Хода Хекуран, у пратњи извесног Укаја, зауставили су свадбену поворку Рома. Ређ, Бедри и Саљи Шаља, Гзим Јешири, Ајфета Зећири, Бајрам Краснићи, Звездан Љустај, Шабан Бељаља, Софија Тафа, Хасан Тафа и малолетна невеста Гаминета Тафа, одведени су и држани сатима у просторијама фабрике.

За то време, Укај их је, у друштву Хекурана и Бестразимија, ударао ногама и кундацима, оптужујући их да су им се обратили на српском језику. Око 18 сати Хекуран је радио-везом контактирао са Харадинајем, који му је наредио да ухваћене пребаце у подрум хотела „Паштрик“.

Ђаковица

Лекај и Шкупи су заточене данима тукли да би из њих извуки признање о сарадњи са српском војском. И сам Харадинај је обилазио жртве, испитивао их и наређивао батине.

Мемет Крси и Раде Гаговић су затворени у подрум 13. јуна 1999. Те ноћи Лекај и Шкупи су истовремено силовали Бедрија Шаљу, а затим мучили Гаговића. Шкупи је Гаговићу одсекао лево уво, ставио га Шаљи у уста и наредио да поједе. Он је и Гзиму Зећирију клештима чупао нокте.

Сведокиња је навела да је једном од ухваћених, после мучења, испао гркљан и нико му није указао медицинску помоћ, па је она морала да поцепа блузу да би га превила.

– Међу нама није било невесте, њу су довели касније те вечери, и она је потврдила да је била силована – каже ова несрећна жена. – Одводили су је и враћали више пута, а преда мном ју је лично силовао један под надимком Зифа… Док смо боравили у том простору, улазили су многи у униформама ОВК, терали нас да пијемо мокраћу, једемо измет… Зифа је усмртио Б. К. тако што му је један дугачак нож прогурао у груди, слева на десно.

У подруму хотела провели су четири дана, уз силовања и батине, а њу су одводили у хотел да чисти собе. Тај који ју је силовао дао јој је да једе неки кекс:

ФОТОГРАФИЈЕ СВЕДОЧЕ О ЗЛОЧИНИМАНАТАША Шћепановић подсећа да су у тзв. оперативној зони „Дукађини“, која је била под командом Рамуша Харадинаја, почињени стравични масовни злочини: – На подручју метохијског краја, Призрена, Ђаковице, Пећи, Истока, Клине, Дечана и осталих општина страдало је више од 500 Срба, Рома и неалбанаца… Породице српских жртава наопомињу да за злочине почињене над Србима, чија су тела пронађена у Радоњићком језеру и масовној гробници „Волујак“, постоје и снимци и фотографије, као и обдукциони налази које је урадио Унмик и Кфор.

– Стриц је покушао да побегне кроз прозор, али су га ухватили, одсекли му главу и бацили кроз прозор, у воду која пролази поред хотела. Арбен Шкупи је мокрио пред нама, а затим натерао Гаговића да то испије. То је радио и Антон Лекај, и мени силом гурнуо флашу у уста.

Око два сата ујутро, 15. јуна, Шкупи је рекао Бедрију и Ређи Шаљи, Бајраму Краснићију, Звездану Љусају и Гаговићу да ће по наређењу Харадинаја бити стрељани. Везани су, одведени близу кланице „Агими“ и стрељани сви осим Бедрија Шаље, који је успео да побегне.

* * * * * * * * * * * *

ХИЦИ У ДВОНЕДЕЉНУ БЕБУ КОЈОЈ СУ ОДСЕКЛИ ГЛАВУ

ТОКОМ јуна 1999, Харадинај је наредио илегално хапшење мноштва цивила, међу којима су била и деца. Она су затварана у оборе и ту држана данима. Међу њима је била и беба млађа од годину дана. Харадинајеви саборци су је бацили о зид, због чега је остала трајно парализована.

Средином јуна те године одсечена је глава и двонедељној беби, у Ђаковици, пошто су војници под командом Харадинаја упали у породичну кућу К. А. Према исказу сведока, један припадник ОВК упитао је шта има за ручак, на шта му је мушкарац одговорио: „Има празан пасуљ“. Други припадник ОВК упитао је: „Нема ни говедине, ни овчетине?“, на шта је мушкарац одговорио: „Нема меса“. Онда је извукао пиштољ из појаса и испалио два хица у двонедељну бебу у колевци, пришао, одсекао јој главу и њеном оцу рекао: „Ето, сад имаш месо за пасуљ.“

Према изјавама сведока, некадашњих припадника ОВК, Хардинај је наређења за ликвидације најчешће издавао речима: „Водите их код баца-Адема“. „Баца“ је израз поштовања, а Адем се односи на убијеног команданта ОВК Адема Јашарија.

* * * * * * * * * * * *

ТРГОВИНА ОРГАНИМА

СВЕДОК Албанац, који је био возач у ОВК и учествовао у пребацивању Срба са Косова на север Албаније, сведочио је да су браћа Рамуш и Даут Харадинај у зони Дукађини, после окончања сукоба 1999. организовали хватање преосталих Срба и њихов транспорт у Албанију.

– Ми смо 19. августа црвеним камионом „волво“ пребацили 10 или 12 Срба… Њих четворица су издвојена на северу Албаније, у месту Бурељ, и одведена у кућу која је личила на малу клинику… Рекли су ми да се тамо ваде органи и продају – сведочио је.

Харадинај је често боравио у Албанији и лично организовао пребацивање Срба, који су били заточени у напуштеном руднику у месту Крума. Има индиција да су Срби у руднику злостављани и убијани, и да су им вађени органи. Харадинај је у том периоду бар једном недељно авионом путовао у Тирану, одакле се враћао са торбом пуном новца, а сумња се да је реч о заради од трговине органима.

* * * * * * * * * * * *

УБИСТВО ПОЛИЦАЈАЦА

ПРИПАДНИЦИ ОВК под командом Харадинаја киднаповали су и два полицајца. Прво су им ножевима одсецали делове тела, а затим их живе закопали у песак, тако да им се виде само главе. По њиховим главама су потом уринирали.

Суду у Колмару су достављени и докази за киднаповање две старије жене, које су одведене у недовршену кућу у једном селу, где су их припадници ОВК малтретирали и силовали. У тој кући је било је много жена које су силоване и малтретиране. Једна је убијена пуцњем у главу, док су друге одведене на другу локацију и заклане.

Крајем 1999. припадници ОВК под вођством Харадинаја отели су и Весеља Мурисија и још четворицу Албанаца, које су затим држали затворене у згради, у Пећи. Муриси је успео да побегне, а остали су стрељани. Њихова тела су бачена у реку Бели Дрим.

* * * * * * * * * * * *

ЗЛОЧИН КРАЈ РАДОЊИЋКОГ ЈЕЗЕРА

ХАРАДИНАЈУ се на терет стављају и злочини почињени током 1998, због којих је у Хагу ослобођен. Између осталих масовно убиство Срба на подручју Глођана, где је у лето 1998. на пољопривредној плантажи нађено више од 20 лешева.

У априлу 1998. Харадинај формира штаб ОВК за Метохију, у коме су била и његова браћа Даут и Шкељзен. На његову иницијативу формирана је и специјална јединица ОВК „Црни орлови“. Они су киднаповали и брутално убили више десетина српских цивила, а један број лешева пронађен је у Радоњићком језеру и сеоским бунарима у општини Дечани.

Сумња се да је, заједно са браћом и саборцима, од априла до септембра 1998, Харадинај лично убио 47 цивила на подручју Глођана, Рзнића, Дашиновца, Горњег и Доњег Ратиса и око Радоњићког језера.

У једној од помоћних кућа у близини језера затварани су и тешко злостављани киднаповани. Они су прво мучени струјом спроведеном кроз појилице за стоку, а затим убијани и бацани у канал. Затрпавали су их земљом, или су канале прекривали бетонским плочама. У једном од тих стратишта пронађено је тело Здравка Радуновића из Пећи, који је шест година после смрти сахрањен на гробљу у Параћину.

У близини Клине, код села Волујак, нађена је велика масовна гробница, 2005. Овај терен био је под командом Харадинаја.

Глођани

Извор: Фонд стратешке културе