14. година агресије НАТО на СРЈ: Злочин који траје!

Руски генерал Владимир Зајцев је још 1994. године упозорио јавност да је НАТО пакт већ припремио план агресије на СРЈ, који је садржао детаљан опис геостратешког значаја Косова и Метохије, територије од прворазредног интереса за САД. Генерал Зајцев је истакао да Вашингтон има намеру, да своје снаге из Западне Европе премести на Исток и то у јужну српску покрајину, коју САД желе да претворе у важну базу свог даљег Похода на Исток.[1]

Академик Милорад Екмечић је изнео сличну анализу, у којој је објаснио разлоге агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. године. Како је истакао, још 1881. године будући аустроугарски начелник генералштаба Хецендорф, објавио је расправу „Јужнохерцеговачки краш са војне тачке гледишта“ у којој упозорава на значај српског герилског ратовања. „Од тада је аустроугарски генералштаб увек рачунао да у сукобу са Русијом најпре морају бити рашчишћени рачуни са Србијом. И Хитлер је 1941. размишљао на исти начин. Стратешка основа Хитлеровог похода на СССР је у свим битним цртама присутна у политици САД на Балкану. Променио се само речник, али се старе темељне црте те стратегије задржавају. РСК је етнички очишћена само из страха да ће она бити поприште нових герилских ратова.“[2]

Размишљајући попут Аустроугара и Хитлера, Сједињене државе су деведесетих година прошлог века, охрабрене слабошћу Русије започеле са стварањем новог светског поретка – једнополарног света, док су представници њихове елите попут Збигњева Бжежинског сањали о подели руске земље на три дела. Из тих разлога, након агресије на РСК и РС, Вашингтон је пре 14 година извршио и крваву агресију на СРЈ. Снаге НАТО пакта су 1991. пут дејствовале по 986 цивилних објеката, од чега је 119 потпуно уништено, а 867 тешко оштећено. На 113 локација бачено је 50.000 пројектила с осиромашеним уранијумом, а 57 циљева је нападнуто касетним бомбама. Напади су изведени на градска подручја при чему је избачено 156 контејнера са 37.440 касетних бомби. После доласка међународних војних и полицијских снага, јуна 1999, с Косова и Метохије је протерано око 350.000 Срба, али и становника других националности. Извршено је преко 8.000 терористичких акција, убијено 2.000, а отето 1.500 и рањено 2.500 људи. Укупна ратна штета је процењена на 120 милијарди долара. У одбрани од НАТО снага, Војска Југославије је оборила 61 непријатељски авион, седам хеликоптера, 30 беспилотних летилица и 338 крстарећих ракета. Подаци о броју оштећених борбених авиона и других борбених система, који су пали на територије суседних земаља, нису сасвим познати и мало је вероватно да ће их НАТО икада објавити.[3]Ипак, међу трофејима ПВО ВЈ налази се поред „невидљивог“ авиона Ф117А и стратегијски бомбардер Б2 „Дух Мисурија“. Након ових подвига српских војника, у Пентагону је одлучено да је хитно потребно заменити авионе који су окосница њихових оружаних снага, јер ако су Срби оборили оволики број НАТО ваздухоплова, шта би им тек Руси урадили.

Током агресије,НАТО је убио 81 дете.Болна су сведочења о њиховом страдању. „… Па тада смо ми хтеле да правимо колаче, моја сестра Јуца, то смо хтеле да буде за тату… Онда смо ми кренули да купимо нешто за те колаче… Моја сестра и ја смо биле позади, а сестра Јуца и Оља и Мирко били напред, кренули су да пређу мост у Мурину. И онда је долетела та бомба и они су погинули… Сахранили су их тамо на гробљу…“ Овако је пре десет година, тада седмогодишња, Теодора испричала судском вештаку како су за време НАТО агресије погинули њена рођена сестра, сестра од тетке и друг на мосту у Мурину 30. априла 1999. године.[4]НАТО злочинци су убили и трогодишњу Милицу Ракић у Батајници. 30. маја 1999. године на Варваринском мосту пилот је ракетом гађао две девојчице које су на празник Свете Тројице ишле у цркву. Том приликом је погинула и најбоља млада математичарка Југославије – Сања Миленковић. Међутим за ових 13 година, прозападне власти су гурале под тепих чињенице о убиствима деце од стране НАТО пакта, а прозападни медији су се намерно фокусирали на причу о бомбардовању РТС, где су спиновањем покушали да оптуже власт Слободана Милошевића за страдање 16 радника Телевизије. Немар западоида на власти, према побијеној деци од стране НАТО пакта види се и данас, по томе што усред Београда, у Ташмајданском парку, већ годинама стоји оштећен споменик страдалим малишанима у агресији 1999. године, који нико не поправља.

Да су пилоти НАТО пакта имали јасно наређење њихове команде да убијају цивиле и да су поред осиромашеног уранијума користили хемијске и биолошке отрове, сведочи шпански официр Мартин де ла Ос, пилот ловца Ф-18. „Једном је дата шифрована наредба од стране америчке војске да се баце касетне бомбе на Приштину и Ниш. Наш пуковник је то одбио и после неколико дана стигла је наредба за његов премештај. Све ово што сада изјављујем није ништа у поређењу са оним сто ћу рећи када буде дошао тренутак. Американци су тамо починили једно од највећих варварстава против људског рода! Уништавају земљу! Бомбардују је новим оружјем, отровним нервним гасовима, касетним бомбама, уранијумским бомбама, напалмом, стерилишућим хемијским материјама, отровима који трују усеве” објашњава капетан Мартин де ла Ос.[5]Последице НАТО агресије и данас трају, а канцерогена обољења су већа чак за три пута него пре напада! Доктор Снежана Живковић Перишић из Одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”, каже да је од 2002. до 2011. године стопа морталитета од рака у Србији порасла за 17 одсто![6]

Након свих жртви, српски отпор најјачој сили на свету, довео је до усвајања Резолуције 1244 у СБ УН, којом се гарантује територијални интегритет СРЈ и Србије. Борба српског народа је задржала САД на Балкану 10 дугих година и успорила њен продор према Русији. Као последица тога, једнополарни свет је неповратно отишао у прошлост, а слободне државе предвођене Русијом стварају нови вишеполарни поредак. Међутим, 14 година од агресије, власт напредњака и социјалиста, у свом бесмисленом додворавању Вашингтону и Бриселу, настоји да поништи Резолуцију 1244 и промени Устав, одричући се КиМ! Она све више приближава Србију ЕУ и НАТО пакту. Председник државе и премијер рукују се и договарају са Хашимом Тачијем марионетом НАТО пакта, који је промовисан управо у агресији на СРЈ 1999. године, када је из бункера у Албанији издавао наредбе терористима да убијају цивиле, војнике и полицајце. Са таквим понашањем Вучића, Николића и Дачића на челу Србије, НАТО пакт долази у ситуацију да циљеве своје агресије из 1999. године оствари након 14 година! Српски народ међутим, то никад неће прихватити.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе