Срби на окуп! Духовна мисија СПЦ – ЕРП у егзилу на афричком континенту | Срби на окуп!

Духовна мисија СПЦ – ЕРП у егзилу на афричком континенту

20170322_104558Мала школа Православља за афричке ђаке у Јоханесбургу

“Идите по свему свијету и проповједајте Јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен“ (Мк. 16, 15)

У Јоханезбургу, најнасељенијем граду у Јужноафричкој Републици, Епархија рашко-призренска у егзилу недавно је обновила своју православну духовну мисију. Мисија се, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г. Г. Артемија, одвија у два смера и то: борба против свејереси екуменизма и проповед Речи Божије локалном јужноафричком становништву, при чему се извршава заповест Господња Светим Апостолима: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19).

Ова прва православна мисија СПЦ у Африци донела је у претходном периоду и прве крупне плодове – око стотину новокрштених душа, африканаца из Јоханесбурга. Мисија је започела пре петнаестак година, када сам, са благословом Патријарха Павла и Епископа Артемија, као млади црноречки јеромонах, дошао у ову удаљену српску парохију. Убрзо сам прихватио крст материјалне и духовне обнове једне запуштене парохије, без службе Божије и активног парохијског живота. Првих неколико година, заједно са својим парохијанима, радио сам на духовној и материјалној обнови наше Црквене општине. На том пољу Господ је дао да се крупни плодови убрзо уберу. Нешто касније смо увидели да њива Господња у тој афричкој држави далеко превазилази оквире српске парохије, тј. да је потребно Реч Божију проповедати, служити и локалном афричком становништву. Убрзо смо, уз Божију помоћ, започели и ту прву мисију СПЦ у Африци.

Јеванђелско семе је највише рода донело у предграђу Јоханесбурга (Тембиси), које је насељено искључиво африканцима-староседеоцима. Ту смо остварили блиску духовну везу са основном школом „Свети Атанасије“, која је у то време бројала око 200 ученика. Одржавани су часови веронауке, а викендом је служена служба Божија. Крштавани су поједини наставници, власници школе, ђаци са својим родитељима и њихови пријатељи и комшије. Плодоносна мисија је насилно прекинута пре неколико година када је екуменистички врх Београдске патријаршије послао новог српског свештеника у Јоханесбург. Клирици Александријске патријаршије, руске, српске и осталих православних парохија нису били заинтересовани да наставе нашу мисију. Новокрштени Африканци и они који су се спремали за свето крштење, били су препуштени сами себи. Уз Божију помоћ, са благословом оца нашег духовног Њ. П. Епископа Артемија и добротом и добровољним прилозима верника ЕРП у егзилу, прошле и ове године смо обновили плодоносну православну мисију у Јужној Африци.

Данас, основна школа „Свети Атанасије“ броји близу 700 ученика. У школи је запослено око 50 радника (учитеља, наставника, помоћног особља). Једном седмично, у паузи између две школске смене, држим часове веронауке у две групе, одвојено, ђацима млађих и старијих разреда. Часови трају по 30 минута и почињу и завршавају се молитвом и кађењем. Некада се одржавају у школском дворишту, а некада у учионици. Иако је веронаука овде такође изборни предмет и ђаци се опредељују по слободној вољи, највећа учионица у школи (спојене две учионице и међупростор) је увек тесна да прими све који су заинтересовани. Један део часа им остављам за могућност да сами постављају питања и тиме их додатно подстакнем да се заинтересују и укључе. Духовни потенцијал је велики и мисија итекако има перспективу овде у Африци. Свето Православље је увек било и биће духовна перспектива и нада и за Африку и за цео свет. Овде би свака богољубива душа могла да се сети речи из Светог Јеванђеља: „А гледајући мноштво народа, сажали се Исус на њих, јер бејаху сметени и напуштени као овце без пастира. Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало. Молите се стога Господару жетве да изведе посленике на жетву своју“ (Мт. 9, 36-38).

Колико се будемо трудили око ове њиве Господње толико ће и плодова бити. Пошто они који себе називају “званичном црквом” (као да је Господ створио “званичну”, а не Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву) ни најмање нису заинтересовани за православну мисију, наша епархија ће наставити ову значајну мисију. Једни делом успех мисије зависи и од добровољног прилога наших епархиота у Јоханезбургу. Иначе, за мене је највећа сатисфакција и плата, топлина добродошлице са којом су ме сви у школи примили, радост у срцу, осмеси на лицима, евоцирање предивних успомена, указана љубав, предусретљивост, искреност, срдачност и гостопримство.  Са друге стране радује ме што су африканци жедни Речи Божије, што су захвални за досадашњи духовни рад, посете и одржане часове веронауке. Пријатно ме је изненадило и то што и старији и млађи ученици нису заборавили моје име. Тачно га изговарају, што за њих није нимало лако. И то говори о значају мисије и о томе да је мисија суштина, а не форма или хуманитарни рад. Мисија је органски део свете Цркве. Ова деца и наставници добро памте, проживљавају и дубоко поштују свако добро које им се чини, а нарочито духовно.

До скора сам се стидео због духовног немара оних који би требало да су мисионарски наследници светих апостола и на првим линијама духовног фронта, а који показују потпуну индиферентност за мисију Цркве и спасење људских душа. Благодарећи Светосавској ЕРП у егзилу, благослову Преосвећеног Владике Артемија и добрим људима, претходне две године мисије у Африци – поново сам поносан што припадам српском народу Светосавском, СПЦ – ЕРП у егзилу и што се могу назвати монахом (иако недостојним) – следбеником духовне традиције светог Владике Николаја и Преподобног Авве Јустина, кроз благослов, духовно руковођење и предањско наслеђе Преосвећеног Епископа Артемија.

На крају бих навео речи Господње упућене ученицима: Јело је Моје да вршим вољу Онога Који Ме је послао и извршим дјело Његово. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање“ (Јн. 4, 31-36).

 

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)

СПЦ – Епархија рашко-призренска у егзилу