О одлукама јеретика

Преподобни Јосиф Волоцки

-Просветитељ –

Беседа дванаеста

Преподобни Јосиф Волоцки

Против јереси новгородских јеретика, који говоре, да, ако је епископ јеретик и не благослови или прокуне некога од православних – и Божји суд ће следити његовом суду. Овде се наводе сведочанства из светих књига, да, ако јеретик, чак и епископ не буде благословио, или проклео некога од православних – онда, Божји суд неће следити суду јеретика.

Свети Дионисије Аеропагит:

Ако епископ одлучи било кога против воље Божје, Божји суд неће се сагласити са тим.

Св. Василије Велики:

Ако неко оставља било кога без благослова на неодређено време, нека сам буде без благослова. Епископ или свештеник, који одлучи било кога од Причешћа без одређеног узрока, нека сам борави без Причешћа онолико времена, колико одреди епископ, коме он припада.

Свети Атанасије Синајски:

Када улазите у кућу говорите: „мир кући овој; и ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама“ (Лк. 10,5,6). Ако се мир враћа, зато што није нашао достојног себи, то ће се у знатно већем степену не давање благослова и проклетство вратити на главу онога, који га неправедно шаље, пошто онај, кога проклињу не сме бити проклет. И тако, свако, који без основа не благосиља и проклиње – себе не благосиља и проклиње.

134. правило Картагенског сабора:

Ако неки епископ одлучи свога црквењака, не изобличеног у гресима, већ га осуди само својим судом, нека и сам буде одлучен од других епископа, који не треба да ступају у општење са њим, да би он избегао да журно говори о ономе, што не може да докаже.

     Правило светог Григорија, епископа Акраганског:

     Свим епископима и свештеницима забрањујемо да одлучују било кога од светог Причешћа, дотле док не буде откривена кривица, за коју црквена правила одређују одлучивање од светог Причешћа. Ако неко, не слажући се са овим, одлучи било кога од светог Причешћа, то, одлучени, пошто је разрешен од одлучења старијим по чину епископом, нека се удостоји светог Причешћа; а онај, који је неправедно одлучио, нека буде одлучен од епископа, коме је потчињен, на онолико година, колико епископ сматра за потребно.

4. правило Седмог светог Васељенског Сабора, које је дато епископима делимично ради тога, да би они очинским саопштавањем исправљали сагрешења њима подчињених црквењака и осталих људи духовног звања: Ако неки епископи, користећи се влашћу, одлучују било кога, или забрањују, или не допуштају било кога служби, или затворе цркву, тако да у њој не буде служења – по својој страсној вољи, ради добијања новца, или из других разлога – то, такви заиста нека трпе иста страдања: нека епископ добије одлучење од митрополита, и нека се злоба његова обрати на његову главу (Пс. 7,16), јер је он преступио заповест Божију и апостолска правила. Нека се учи да не забрањује узалудно.

Из Нових заповести цара Јустинијана, глава 9.:

Ако епископ или презвитер (свештеник) неправедно одлучи било кога од св. Причешћа, то одлучење може да буде скинуто од старијег по чину епископа, а сам онај, који је одлучио да буде без Причешћа онолико дуго, колико сматра потребним епископ, коме је он подчињен.

Навешћу још примера из светих књига, који доказују да Божји суд није сагласан ни са судом патријарха, ни епископа – не само у вези одлучења, већ и проклетства, ако било ко буде проклет мимо Божје воље.

Тако, јеретик Диоскор, патријарх Цариграда¹ и Евтихије сазвали су Сабор са епископима – истомишљеницима и проклели су блаженог Флавијана² и није се сагласио са њима Божји суд, већ су они сами били проклети Богом и људима, зато што су проклињали не по вољи Божијој – а блажени Флавијан био је прибројан лику светих. Затим Копроним са својим патријархом и епископима – истомишљеницима проклели су великог патријарха Германа и све, који су се поклањали светим иконама (Константинопољски сабор 754. год.) – и сами су били проклети, а блажени Герман био је прибројан лику светих апостола, патријарха и исповедника. И великог Симеона, чудотворца, који се подвизавао на Дивној гори, неки презвитер, побеђен завишћу, проклео је – и одмах је видео како је мноштво демона дошло к њему и везали су његове руке позади, тако, да он, од тог времена није могао да чита свето Еванђеље.

¹ Грешка у тексту „Просветитеља“: Диоскор је био патријарх Александрије.

² Има се у виду сабор у Ефесу 449. год.

И тако, ти видиш: онај, који недостојно проклиње било кога или га свезује – сам себе ће да прокуне и да свеже, слично свима онима, који су проклињали ове свете оце.

И то је довољно да би се показало да Божији суд неће следити ни патријаршиском, ни епископском суду – не само на давање благослова и одлучивање, већ и за проклетство, ако је то проклетство без кривице. Ти видиш да Божији суд не следи јеретичком проклетству, али клетва јеретика на њих се враћа. И сви јеретици, који проклињу хришћане, себе проклињу. Ако је, онај, који је проклињао Аврама, проклет, по Божанственом гласу (1. Мојс. 12,3)¹, то ће, тим више, јеретик и онај, који се одрекао Христа, проклињући хришћанина, бити сам проклет. Многи јеретици су проклињали хришћане и затим није уследио Божији суд, већ су они сами били проклети.

Господ наш Исус Христос рекао је Својим светим ученицима и апостолима: „Примите Дух Свети. Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се“ (Јн. 20; 22,23); и још је рекао: „Кога ви свежете на земљи, тај ће бити свезан на небу; а кога разрешите на земљи, тај ће бити разрешен на небу“ (Мт. 18,18).

Видиш: свезују и разрешавају, опраштају грехе и задржавају Светим Духом. Без благодати Светога Духа нико од свештеника ништа не може да учини. А јеретици су имали у себи нечисти дух сатански; како они могу да свезују и разрешују на небу и на земљи?

Велики Јован Богослов говори: „Сваки, који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, јесте лажов и антихрист“ (1.Јн. 4,3) и (1. Јн. 2,22). Богослов је назвао јеретика антихристом; како може Божји суд да буде сагласан са судом антихриста? И даље он говори: „Не примајте таквога у кућу… јер ко се поздравља са њим, учествује у његовим злим делима“ (2.Јн. 1,10 – 11). Јер, ако онај, који прима јеретика у кућу и поздравља га, придружује се његовим злим делима, то, какву милост може да добије онај, ко се причешћује са јеретиком и једе са њим?

И божанствени Павле је рекао: „Али, ако и ми, или Анђео са неба јави вам Еванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде“ (Гал. 1,8). И још је рекао: „Јеретика… клони се, знајући да ће такав и тебе изопачити“ (Тит: 3,10 – 11).

¹ У словенској Библији: проклећу оне, који тебе успроклињу.

Велики апостол Петар говори: „Били су и лажни пророци у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће, унети јереси погибли… и одрицаће се Господа, Који их је искупио… И многи ће поћи за њиховим нечистотама“ (2. Петр. 2,1 – 2); „ Бесрамници и оскврнитељи, они се наслађују својим обманама… Имају очи пуне прељубочинства и непрестаног греха“ (2. Петр. 2,13 – 14).

Није ли то о садашњим јеретицима прикривено рекао божанствени апостол Петар? И он још говори: „Њихов суд одавно не доцни и погибао њихова не дрема“ (2.Петр. 2 – 3).

И божанствени апостол Јуда, брат Јакова, рекао је: „Љубазни! Молим вас: борите се за праведну веру, која је, једанпут дата светима. Јер се увукоше неки безбожни људи, који су одавно одређени на овај нечастиви грех и благодат нашег Бога претварају у нечистоту и одричу се јединог Господара и Бога нашега Исуса Христа“ (Јуда: 1,3 – 4). И још: „Хуле на оно што не знају, а што знају по природи као неразумна животиња у оном се распадају…Као што и Содом и Гомор и околни њихови градови, који су блудничили као и они и ходили за другим телом, подвргнути су казни огња вечнога, поставише се за углед – исто ће тако бити и са оним маштарима, који оскврњују тело, а одричу се поглаварства“ (Јуда: 1,10; 7 – 8).

И још говори апостол: „А ви љубазни, назиђујте се својом светом вером и тако, разликујући, једне милујте, а друге са страхом спасавајте и из огња вадите и карајте са страхом, мрзећи и на хаљину која је опогањена од тела“ (Јуда 1,20, 22 – 23).

Свети Јован Златоуст: Ако светитељ издаје неправедну наредбу – не покоравај му се, макар да је он анђео.

Свети Атанасије Александријски: Уклонимо се од пута саблажњивог и избацимо не чулно око, већ духовно: ако епископ, или презвитер, који представљају очи црквене живе неодговорно и саблажњавају људе, треба их избацити. Боље је људима да се без њих скупљају у храм ради молитве, него заједно са њима, као са Аном и Кајафом бити бачен у огњену гејену. И Соломон говори: сујетна клетва слична је птици, која лети – не нађе се трага лета њеног. Кад Бог допушта, безумни устају на мудре, непобожни на побожне и неправедни на праведне, унижавајући их и вређајући.

Из светих правила:

Они, који се уклањају од општења са епископима, који су упали у неку јерес, не само да не подлежу забрани по Правилима, већ се удостојавају части, која приличи православнима, јер су они презрели не епископе, већ лажне епископе и лажне учитеље и нису разрушили јединство црквено, већ су се трудили да одстране црквене расколе и поделе¹.

На тај начин, божанствени апостоли, свештени учитељи и свети патријарси седам светих Васељенских Сабора, на којима је било две хиљаде светих отаца и мноштво светих помесних сабора – сви су предали јеретике проклетству и нама су такође заповедили да их проклињемо, да се одвраћамо од њих и да их избегавамо. Они су разјаснили, да ако нас такви и прокуну, нама то никако неће нанети штету: проклетства ће се обратити на саме јеретике.

И какву ће милост примити од Бога у таквом случају, онај, који пије и једе са јеретицима и говори да за јеретичким проклетством следи и Божији суд? У светим Правилима је написано: ако јеретик уђе у цркву, не треба певати службу Божију, док он не изађе.² Ако су свети оци забранили јеретицима да улазе у цркву, то, како ће Божји суд да се сагласи са њима, када они проклињу хришћане?

Из светих Правила:

Онај, ко пренебрегава свештена и божанствена Правила светих отаца наших, нека је проклет.³ Ми видимо, да јеретици хуле Правила светих отаца наших – и зато су проклети; како ће Бог слушати јеретике?

Јасно је, да када нас јеретици проклињу, ми добијамо благослов од Бога. Господ наш Исус Христос говорио је Својим ученицима и апостолима: „Свако, који вас убије мислиће да Богу службу чини“ (Јн. 16,2). И Јудеји и Јелини, убијајући свете апостоле, мислили су да служе Богу, али за такву службу били су осуђени са ђаволом у огањ вечни, а свети апостоли су се удостојили Царства Небесног са Христом Богом. Тако и јеретици, проклињући хришћане, били су осуђени и биће осуђени са ђаволом у огањ вечни, а хришћани ће се, због тог проклетства удостојити од Христа Бога Небесног Царства, јер, Господ наш Исус Христос рекао је: „Блажени сте ви, ако вас узсрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве речи, лажући, Мене ради (Мт. 5,11).

И још је рекао Господ: „Не мислите да сам Ја дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир, него мач. Јер Сам дошао да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине… и непријатељи човеку постаће домаћи његови“ (Мт. 10,34 – 36).

Непријатељи – то значи, да ако отац, мати, или син, или кћи отпадну од праве вере, треба их омрзнути и одбацити и избегавати, да не би погинули заједно са њима.

¹ Петнаесто правило Константинопољског сабора дводелног.

² Шесто правило Лаодикијског сабора.

³ Прво правило Шестог Васељенског Сабора

Превод обезбедио СНО „Срби на окуп“, месни одбор Крагујевац.

Како чинили тако нам Господ помогао!