Уништавање српске националне баштине крајем 20. и почетком 21. века на простору Косова и Метохије

Истина је Христово Евангелије, то је вера у Христа. По речи самога Христа: „Ја сам светлост свету, ко иде за Мном неће ходити по тами“. Од тада па занавек Србин је остао истинољубив и христољубив. Где је срце човеково, тамо му је домовина. (Николај Велимировић „Српски завет“)

Најновија историја на Косову и Метохији, од 24. марта 1999. године када је почело НАТО бомбардовање је својом суровошћу превазишла све оно што је пре тога записано у историји тог простора. Од 13. јуна 1999. године до 17. марта 2004. године на Косову и Метохији је спаљено или до темеља уништено 115 цркава и манастира. У периоду од 17. до 19. марта 2004. године, за само два дана српски народ је изгубио 35 својих светиња. „Не постоји место у свету, ни историјски моменат у времену где је један народ толико светиња изгубио за само два дана“ (Владика Артемије).
Карте уништених и оштећених објеката на простору Косова и Метохије
Вишевековно паљење, рушење и претварање у џамије српских цркава и манастира, као и скрнављење и потпуно уништавање српских гробаља достигао је свој врхунац током и после 1999. године. То масовно уништавање српске националне баштине је један од ефикасних начина да се уклоне не само материјални докази континуитета постојања српског народа на Косову и Метохији већ и ради остварења права на отцепљење од Србије уклањајући верско и културноцивилизацијско право на које би се Срби могли позвати.

Професор Алексеј Лидов из Русије који је уз колеге из других земаља био члан тима УНЕСКО-а који је после мартовског погрома 2004. године обишао Косово и Метохију је тадашње стање описао као „културни геноцид“. У Резолуцију 26, XXXI генералне конференције УНЕСКО-а је унет квалификатив „злочин против културне баштине“ на Косову и Метохији.
Безаконим одлукама Сабора и Синода и уклањање владике Артемија са Косова и Метохије, бачена је права духовна бомба чије последице осећа српски народ на том простору. На плећима владике Артемија и његовог монаштва је сада пала борба за очување саме суштине и испуњења светиња и културне баштине на Косову и Метохији, а то је Православна, светоотачка вера и предање, без очувања исте у њеном чистотном облику, културна и свака друга национална баштина на подручју Косова и Метохије остаће обесмишљена музејска грађа.
Списак Срба убијених на Косову и Метохији (17-19. март 2004)

Косовска Митровица:
СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941), из Косовске Митровице, приликом општег погрома Албанаца над Србима на Косову и Метохији 17. марта 2004. поподне, покошен је рафалом код моста на Ибру у Северној Митровици, из правца 3 солитера у којима живе Албанци, одакле су Албанци пуцали и бацали ручне бомбе, тако да је тада повређено десетина Срба. Касније је француски КФОР провалио у те солитере и иселио све Албанце нашавши оружје и муницију.
ЈАНА ТУЧЕВ (1968), родом из Македоније удата за Србина у Косовској Митровици, по вери римокатоликиња, убијена 17. марта 2004.г. снајпером од Албанаца на балкону вишеспратнице у Северној Митровици близу моста на Ибру; сахранио је француски војни свештеник.
Липљан:
ВЕСИЋ НЕНАД (1950), из Липљана, при општем погрому на Србе широм Косова и Метохије, 17-18. марта 2004, Албанци су на њега бацили ручну бомбу у Липљану, и израњављеног од бомбе још га и матретирала албанска полиција КПС, тако да је подлегао тим ранама у мукама.
Штрпце:
СТОЛИћ ДОБРИВОЈЕ (1954), и син му Столић Борко, из села Драјковце код Штрпца, у дане општег погрома над Србима Косова и Метохије, убијен од албанских екстремиста пред својм кућом у среду 17. марта 2004.г., увече око 18. сати, кад је изишао на нечији позив пред кућу, покошен је метцима, а са њим и његово син Столић Борко, који је изишао из куће чувши пуцње. Они су иначе 1999. г. избегли из Урошевца и живели су ту у једној српској кући.
СТОЛИћ БОРКО (1982), син Добре Столића, убијен од Албанаца заједно са оцем му Столић Добрим, 17. марта 2004. у селу Драјковце код Штрпца.

Гњилане:
ПЕРИћ БОБАН, из Гњилана, убијен од Албанаца приликом општег погрома над Србима на Косову и Метохији, 17-18. марта 2004. Тада су сви преостали Срби из Гњилана (њих око 200) избачени из кућа и протерани, а неки су и сами избегли пред албанским насиљем у српско село Шилово и друга села гњиланске општине
Косово Поље:
ТРАЈКОВИћ ЗЛАТИБОР (1951) из Косова Поља, изгорео пред Руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци, у општем погрому на Србе на Косову и Метохији, 17. и 18. марта 2004.г., напали и на Косово Поље и запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетину српских кућа.
Призрен:
НЕДЕЉКОВИћ ДРАГАН (55 година) из Призрена, изгорео у згради Богословије у Призрену, када су 17. марта 2004.г. Албанци започели општи погром над преосталим Србима широм Косова и Метохије, посебно у Призрену, кад је запаљена Богословија, Саборна црква, Владичански двор, Богородица Љевишка, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену, и сва српска Каљаја, као и манастир Св. Арханђела на Бистрици изнад Призрена.

Списак уништених и оштећених храмова у периоду 17-18 март 2004. године на простору Косова и Метохије по општинама:

ПРИЗРЕН
Све призренске цркве и објекти СПЦ су уништени 17. и 18. марта, а и наредних дана је било додатних напада, пљачке и уништавања:
1. Храм Богородице Љевишке (14. век) запаљен изнутра, фреске из периода од 12. до 14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, часна трпеза поломљена,
2. Храм Христа Спаса (14. век) запаљен,
3. Саборни храм Св. великомученика Георгија (1856) спаљен и миниран,
4. Црква Св. Николаја (Тутићева црква, из 14. века) запаљена изнутра,
5. Црква Св. Георгија (Руновићева црква из 16. века) запаљена изнутра,
6. Црква Св. Недеље (14. век, касније реконструисана) спаљена,
7. Црква Св. Пантелејмона (14. век, касније реконструисана), спаљена,
8. Црква Св. Козме и Дамјана (14. век, касније реконструисана), спаљена,
9. Црква Св. Недеље, Живињане, код Призрена, минирана (Извештај КФОР/УНМИК-а: 19. март – Експлозија комплетно уништила православну цркву у селу Живињане),
10. Манастир Светих Архангела (14. век), опљачкан и спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили,
Богословија Св. Кирила и Методија,
Владичански двор у Призрену, запаљена још једна црквена зграда у којој је живео црквењак.

ОРАХОВАЦ
11. Црква Свете Недеље, (1852), Брњица, Ораховац 1852. год. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март – Православна црква запаљена и уништена у селу Брњица). Према постојећим извештајима запаљен је и парохијски дом.

ЂАКОВИЦА
12. Црква Успења Пресвете Богородице (16–19. век), запаљена са старим и новим парохијским домом 17. марта, наредних дана сравњена са земљом, Саборна црква Свете Тројице (два звоника која нису срушена приликом минирања цркве у лето 1999. године 17. марта су сравњене са земљом; потом су наредних дана Албанци систематски разнели остатке цркве и направили парк. Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Изгредници уклањају остатке уништене православне цркве камионима и тракторима, око 5.000 Албанаца учествује у томе).
13. Црква Св. Лазара, Пискоте, код Ђаковице, оштећена 1999. и 2001. године, а сада потпуно уништена са околним гробљем; такође је руиниран и парохијски дом,
14. Црква Св. Илије код Бистражина, оштећена 1999. године и потпуно уништена 17. или 18. марта подметањем снажног експлозива.

СРБИЦА
15. Манастир Девич (15. век) спаљен до темеља, а гробница Св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена, Албанци су у гробници наложили ватру. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март поподне: 2.000 демонстраната се скупља и креће на манастир Девич, пет монахиња је евакуисано, демонстранти пале манастир). У манастиру је уништено око 20 разних помоћних манастирских зграда (конаци, складишта, штале, итд.).

ПЕЋ
16. Црква Св. Јована Претече (тзв. Митрополија, са парохијским домом и свештеничким становима), запаљена по изјави локалних међународних извора,
17. Црква Пресвете Богородице, Бело Поље код Пећи, запаљена у лето 1999. године. Крајем 2003. године обновљена заједно са двадесетак повратничких домова. Сада је поново оштећена подметањем пожара, али спољашња структура храма и кров нису додатно оштећени. Поред цркве запаљен је и парохијски дом.
18. Црква Св. Претече у Пећкој Бањи, запаљена и минирана.

УРОШЕВАЦ
19. Саборни храм цара Уроша, Урошевац (Извештај КФОР/УНМИК-а: 17. март – три ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар први пут, најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањени у одбрани цркве, разорено градско гробље. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: 1.500 Албанаца уништава све око себе – пали православну цркву у граду и пет српских кућа. Запаљена црква у селу Талиновце у 17,49 цасова, пет Албанаца ухапшено).
20. Црква Св. Илије, село Варош, црква уништена са локалним гробљем након што су је напустили војници КФОР-а (локални међународни извори).
21. Црква Св. Петра и Павла у Талиновцима, запаљена и уништено православно гробље.
22. Црква Пресвете Борородице у селу Совтовић, уништена заједно са православним гробљем (локални међународни извори). (Атински медији од 20. марта потврдили су да су три цркве поред Урошевца које су чували грчки војници остављене без заштите пред огромном масом наоружаних Албанаца и да има рањених грчких војника који су повређени у окршајима са наоружаним Албанцима).

КОСОВСКА КАМЕНИЦА
23. Црква у Доњој Слапашници, Косовска Каменица (локални извори из Каменице). Православна црква у Каменици је каменована и поразбијана су стакла на прозорима. Неколико околних српских кућа је демолирано.

ШТИМЉЕ
24. Црква св. Архангела Михаила у Штимљу, саграђена 1920. (на брду изнад градића) запаљена (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март: Штимље – једна српска кућа и црква запаљени). Према најновијим информацијама структура цркве је остала сачувана иако је унутрашњост додатно оштећена и иконе поразбијане. Звоник је запаљен још у јануару 2004. јануар.

ПРИШТИНА
25. Црква Св. Николе (почетак 19. века) у Приштини (Извештај КФОР/УНМИКа: 18. март – нападачи насрнули на стару православну цркву у насељу Теслиџе – отварана ватра из аутоматског оружја, пет српских породица и свештеник евакуисани од стране КФОР-а из старе цркве, повређен међународни полицајац у покушају да спасе стару цркву. Црква запаљена, а поред ње и канцеларија Хабитата и три УНМИК возила). Црква је спаљена са парохијским домом и у њој је изгорео вредни дуборезни иконостас, десетине икона и целокупна црквена архива (потврдио протојереј приштински Мирослав Попадић).

КОСОВО ПОЉЕ
26. Црква Св. Николе, Косово Поље, запаљена унутра и оскрнављена, црква потиче из 1940, грађевина и даље стоји, по локалним српским изворима и сведочанствима унутрашњост храма је потпуно демолирана.
27. Црква Св. Катарине у Бресју поред Косова Поља, проваљена, оскрнављена. Црква је недавно и опљачкана.

ВУЧИТРН
28. Црква св. Илије, 19. век, црква је опљачкана и делимично уништена изнутра у јуну 1999. године, сада је потпуно спаљена. (Извештај КФОР/УНМИК-а: Православна црква у граду Вучитрну запаљена). Такође је уништено и православно гробље поред цркве са парохијским домом и помоћним црквеним зградама.
29. Црква у Прилужју (Извештај КФОР/УНМИК од 19. марта).

ОБИЛИЋ
30. Црква Св. Михаила у Обилићу, новосаграђени храм, Албанци наложили аутомобилске гуме у храму (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март – Обилић, православна црква, бројне српске куће и станови запаљени). Спољашња структура цркве је остала сачувана, али је унутрашњост оштећена од ватре и високе температуре.

КОСОВСКА МИТРОВИЦА
31. Црква Св. Саве у јужној Митровици, паљена два пута заредом (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март: Молотовљев коктел бачен у двориште православне цркве у јужној Митровици коју је чувао КФОР. Неколико оближњих кућа запаљено. Ватрогасци гасе пожар у кућама, али не и цркву која је тешко оштећена ватром). Поред цркве нападачи су запалили и свештенички дом који је био у црквеној порти.

ПОДУЈЕВО
32. Црква Св. Андреја у Подујеву, саграђена 1929, уништена 18. марта. Чешки медији потврдују да су чешки војници морали да напусте храм, који је уништен заједно са гробљем. Један официр потврдио је за “Прашке новости” да је дубоко шокиран јер су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо. (Извештај КФОР/УНМИК-а – 18. март – Православна црква запаљена у Подујеву). Према фотографијама, источни део храма Св. Андреја је миниран, а звоник потпуно уништен експлозивним средствима, као и зид који је окруживао цркву.

ИСТОК
33. Црква Св. Петра и Павла у Истоку (Извештај КФОР/УНМИК-а: Православну цркву у граду оштетила јака експлозија).
34. Црква у селу Баја (18. март, Извештај КФОР/УНМИК-а: експлозија у православном храму у селу Баја).

ВИТИНА
35. Црква у Витини оштећена гранатама 17. марта (према извештају КФОР/УНМИК-а: четири српске куће запаљене, православна црква тешко оштећена).