Беседа на Теодорову суботу

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

1974. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Прва блага вест, прва радосна вест Светог Еванђеља Спасовог, јесте да је овај свет Бог створио кроз Господа Исуса Христа Сина Свог. А друга, као допуна те прве благе вести, свеобухватна блага вест и радосна вест, то је да сви људи и сва бића треба да се обуку у Господа Христа – да себе испуне Њиме.

Зашто је Бог створио свет? Бог је створио свет да ми сви људи испунимо и сјединимо себе с Господом Христом и тако живимо у овоме и у ономе свету. Шта је то? То је план о теби и о мени и о сваком људском бићу. Бог је створио и тебе и мене да се за навек сјединимо с Њим, да увек живимо с Њим и у овоме и у ономе свету. А то значи, Бог нас је створио за Вечни Живот. Тако је човек велико и драгоцено биће, тако је овај свет заиста велика драгоценост, велико благо Божије. Само, ми људи – ми смо то заборавили. Ми људи – ми смо унели грех у овај свет, а тиме смо унели ђавола. И ђаво кроз нас ради против Бога, кроз сваки грех мој и твој, кроз сваку нашу страст, кроз свако наше зло дело. Ђаво се труди да нас одвоји од Господа, да нас испуни собом, ођаволи.

А Господ је дошао у овај свет да нас обожи, то јест, да нас испуни Божанским силама, да ми помоћу њих живимо у овоме свету. Тако је, браћо, пред сваким од нас велика и необична дужност, судбоносна дужност. Ако не испунимо себе Богом, ми морамо испунити себе ђаволом. Јер, човек који се одвоји од Бога, он вољно и невољно сједини се са ђаволом. Не заборавимо никада да сваки грех личи на ђавола. Завист има свог ђавола, пакост има свог ђавола, мржња има свог ђавола, свако зло има свог ђавола. И ми ако се предамо злу, наша боголика душа постаје мрачна и црна, ођавољује се, губи свој божански сјај, своју божанску светлост. Ми тонемо у земаљски мрак, а испод тог земаљског мрака је паклени мрак.

Када Свети Апостол Павле упућује нама хришћанима Еванђеље Господа Христа, он вели и наређује: „Обуците се у Господа Христа и телу не угађајте по жељама“. Обуците се у Господа Христа и телу не угађајте по жељама. Ето, то је план живота. То је план који и ти и ја треба да испунимо, и свако људско биће. Не испунимо ли, тешко нама. А како ми можемо обући себе у Господа Христа? Прво, ми се сви облачимо у Господа Христа Крштењем Светим – вели Апостол Павле. Када се крстимо у име Оца и Сина и Светога Духа, ми у ствари облачимо себе, своју христолику, своју боголику душу у Господа Христа, а то и јесте циљ нашега живота. Како се облачимо у Господа Христа? Апостол је казао: „Не угађајте телу по жељама његовим“. То значи: тело наше треба да се обуче у Господа Христа, али услов је да не испуњује његове (тј. своје телесне) жеље. То значи: тело жели безбројне насладе, уживања овога света, а ми смо као хришћани дужни да не задовољавамо те телесне жеље, јер тиме убијамо себе, тиме прљамо себе. То значи: треба да ударимо пост на тело своје и душу своју. Господ је зато и установио пост, да нам олакша, да нам да средство да помоћу њега ми обучемо себе у Господа Христа, чинећи Његову вољу, творећи Његове заповести, а не угађајући телу које жељама својим одваја нас од Бога.

Тако је цео наш живот, браћо, по Еванђељу Господа Христа; цео живот наш је ништа друго но подвиг, подвиг, напор и труд да себе обучемо у Господа Христа, да себе охристовимо. То значи да ми цео свој живот посвећујемо томе да Њега стекнемо – Господа Христа у души својој. А кад Њега стекнемо, ми смо стекли Небеско Царство, стекли смо све што је Божије, сва Божанска блага и сва блаженства. Зато је Господ и установио Свето Причешће у Цркви Његовој. Шта је Свето Причешће? Свето Причешће је сам Господ Христос. Света Литургија се врши, и чини једно, а то је: хлеб претвара у Тело Господа Христа, а вино у Крв Господа Христа. И ми причешћујући се, уствари испуњујемо се Господом Христом и тиме достижемо циљ свога живота, и у овом и у ономе свету. Али, добивши Господа Христа у Светом Причешћу, ми смо дужни да Њиме живимо, данас, сутра, непрекидно. Јер ми и даље (чинимо) по слабости својој, јер ми примивши у себе Свето Причешће, не живимо Господом Христом који је у Светом Причешћу него живимо у старим гресима. Ко Тајну Причешћа узима недостојно, по речима Светог Апостола Павла, суд себи једе и пије. Зато је Господ установио пост као припрему за Свето Причешће, који чисти човека од греха и од страсти.

Сетите се да је безгрешни Господ Христос четрдесет дана постио у пустињи, четрдесет дана пре него што је пошао на проповед Свога Еванђеља. Зашто је Он то урадио? Да нам покаже да и ми то исто треба да радимо, да се ми друкчије не можемо ослободити нечистоте и грехова својих, него помоћу поста. И кад је Господ хтео да у неколико речи каже у чему се састоји Његово Еванђеље, у чему се састоји наше спасење, Он је рекао да се сваки грех, свака нечистота, изгони из душе човекове „једино молитвом и постом“. Запамтите то: једино молитвом и постом. И када човек не пости, он умножава у себи свако зло, и ђаво дела кроз њега и врши своја зла дела. А човек који не пости не може да се моли Богу. А молитва је небеска Божанска сила, огњена сила која спаљује у свакој души сваки грех. Јер, када се кроз молитву сједињујеш с Господом – како може грех остати у твојој души? Зато свако од нас, ако жели спасење својој души, ако жели Вечни Живот у ономе свету, ако жели блаженство, нека држи пост и молитву.

Ми имао рђав обичај у новије доба, нажалост, да постимо недељу дана пред Свето Причешће и онда опет тонемо у непост. А тиме, шта тиме чинимо? Ми тада личимо на човека који је почео да зида мост преко реке, па када је метар два озидао, он сам сруши. Он и не доспе до циља, то јест, не премости реку. Тако и ми постимо ка Васкрсењу Господа Христа, ка пресветом Празнику којим је Господ спасао цео свет од смрти, од ђавола и греха. И ако ми по нехату свом и не жељи својој не одржимо пост цео, ако не постимо цео пост – тешко нама! Причешћујемо се Господом Христом, Господа Христа примамо у себе, а одбацујемо Његово Васкрсење.

Зато, браћо моја, нека сваки од нас пригрли пост, то је основна врлина, прва врлина еванђелска, прва света врлина. Кад њу имамо, имамо и све остале врлине, јер пост нам даје и молитву, даје нам и милостивост, даје нам и љубав, даје нам и наду и све остале еванђелске врлине. Никада да не заборавимо ако смо хришћани, а јесмо хришћани, никада да не заборавимо да је наша дужност да себе, кроз Свето Причешће и кроз вршење светих еванђелских врлина, испунимо Господом Христом, и тиме оспособимо себе за све што је бесмртно и вечно и у овоме и у ономе свету.

И данас, када сте дошли да се причестите Светим Тајнама Христовим, ви учините смотру над собом. Свак нека погледа у срце своје, душу своју, савест своју. Ко је у њима, шта је у њима? Све грехе избацимо из себе. Потрудимо се заветујући се у себи да живимо Господом Христом и Његовим Светим Еванђељем. Зато је (Он) и установио Цркву Свету, зато је дао и Свето Причешће и све Свете Тајне и свете врлине, да ми испуњујемо план Божији у овоме свету – а то је да овај свет обуче се кроз нас и уђе у Господа Христа и да тај свет живи с Њим. Не реци и не гледај на оне који не посте, они су сами себе осудили.

А ти, ако си хришћанин, ако си макар једним делом душе своје везан за Господа Христа на Небу, онда потруди се да Њега придобијеш, да Њиме живиш у овоме свету. Не реци: немогуће! Погледај на Светитеље Божије. Чује се и данас на свакој Светој Литургији и Светој Служби, да нам Господ да овај дан цео савршен, миран и безгрешан. Хришћанин си јер се трудиш да данас проживиш после Светог Причешћа, без греха, и труди се да сваки дан тако живиш. Јер, Господ ништа немогуће не тражи од нас, Он зна шта ми можемо учинити, и зна да ми можемо сваки дан провести без зла, без греха, ако ми то желимо и хоћемо.

Драги Господ, Којим се ми данас сви причешћујемо, нека нас испуни Његовим силама да и ми својим животом светлимо, животом безгрешним, и да у томе помажемо и ближње своје, један другог, као и децу своју. Да васпитавамо децу од малена за те велике и свете тајне. Учите их да је човек Божанско биће, не од животиње постао, него свето биће, Божанско биће, које је одређено за Живот Вечни и бесмртни.

Нека би дао Господ, молитвама Пресвете Богородице, и данашњег Великомученика Светог Теодора Тирона, и Свих Светих, да сваког од нас и све наше, и у овом и у оном свету, води ка Небеском Царству и усели нас у Њега, како бисмо вечно служили Господу Христу. И тако достигли циљ Божанског Живота дарованог нам од Господа, од Свете Тројице Оца и Сина и Светог Духа. Амин.