Др Јована Стојковић: У току је медијска хајка против невакцинисане деце и њихових родитеља

Већина медија са националном фреквенцијом (који нису никада пренели ниједну трибину коју је организовала Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију) кренули су у оркестрирану, једновремену хајку против невакцинисане деце и њихових родитеља.

Др Јована Стојковић

На први звук Павловљевог звонцета медијски кербери кренули су у убеђивање да је пад обухвата вакцинације довео до епидемије малих богиња у Румунији. Од најављивача, преко водитељке, до забринуте маме која глуми јавност, камермана и спремачице, говором тела и мимиком одашиљана је забринутост у етар, али и прекор „антивакциналном покрету“ који се, какве дрскости, бори за уставно и природно право на неповредивост физичког интегритета (о психичком је тешко говорити са таквим медијима).

Већина тих људи, које окупациони медији срамно представљају као примитивну секту, већ је принела по једно дете на олтар разним „обухватима“ и „колективним имунитетима“, но болећивог сажаљења и одговорности за њихову децу нема ниоткуда.

Иако је невербална комуникација помоћног особља била кључна, прокоментарисаћемо селективне и сугестивне изјаве стручног особља.

Докторка епидемиолог је инсистирала на могућим смртним случајевима и упали плућа као могућој опасној компликацији, прећуткујући да су морбили болест са добром прогнозом (пре увођења вакцинације 1955., у Америци је смртност била 0,03 на 100 000 случајева) и да се евентуалне упале плућа ефикасно лече антибиотицима, као и да се тежи облици јављају код популације са оштећеним целуларним имунитетом, док чак и болесници са дефицитом хуморалног имунитета (антитела) пребољевају морбиле без већих проблема.Интересантно је да се успешност вакцинације од морбила мери управо антителима, која, као што се види из претходног, нису кључна за успешно преболевање ове болести. Такође, докторка се осврнула на некрунисаног краља „антивакциналног покрета“ Ендрју Вејкфилда коме је „одузета лиценца, јер је лажирао податке у студији“, опет прећуткујући да је његовом сараднику у раду проф. др Џон Вокер Смиту враћена лиценца још 2012. године, док је Векфилд актуелно у судском процесу за клевету против British Medical Journal.

Нико није поменуо да је Вилијам Томпсон, виши научник америчког Центра за контролу болести, 2014. године објавио на сајту адвокатске фирме Morgan Verkamp LLC да признаје да су он и његови сарадници изоставили статистички значајне информације у научном раду који је објављен 2004. године у часопису Pediatrics, a који говоре да су афро-амерички мушкарци који приме ММР вакцину пре 36 месеци старости бити под ризиком за добијање аутизма.

Није поменут ни Пол Торсен, главни истраживач који је за CDC радио 21 од 24 студије о безбедности MMR вакцине, ни Интерполова потерница расписана за њим због превара, што би све, истине ради, докторка морала да зна, али и да изнесе у јавност коју жели да информише и едукује. Овако можемо закључити да је помињање Вејкфилда само начин да се „антивакцинаши“, а заправо људи који захтевају слободу избора при инвазивној медицинској интервенцији, представе као нерационални следбеници харизматичног преваранта који више воле њега него сопствену децу.

Чули смо и милион пута експлоатисану фразу да је „доказано да вакцине не изазивају аутизам“, иако, и то само условно, није доказано да изазивају аутизам, те се у овој игри речи (не)свесно губи велики део истине. Мучно је и помињати причу о живи и туњевини и дилетантски закључак да је исто прогутати нешто и убризгти га у тело (иначе је општепознато да се бебе од неколико месеци свакодневно наједају туњевине из конзерве).

Други стручни члан РТС-ове представе био је става да је испод сваког научног нивоа освртати се на „антивакцинашке“ аргументе, доказујући да је сваки здраворазумски и људски ниво њему стран. Он је човек доктор и тачка.

Избачено је и неколико пробраних статистичких података за љубитеље математике који би требало да недвосмислено укажу да се епидемија појављује тамо где „обухват вакцинације“ падне. Но, да ли је баш све тако просто и недвосмислено?

„Према извештају Националне здравствене федерације из 1969., утврђено је да су вакцинисани људи били изложени 14 пута већој вероватноћи за добијање болести од невакцинисаних„ – 20^th Immunisatio Conference Proceedings“, MAY 6-9, 1985., p.21

„Преношење малих богиња јасно је документовано међу вакцинисаним особама. При великим епидемијама, 95% случајева било је вакцинисано“– FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Због неког разлога, од када је 1963. отпочела вакцинација против малих богиња, адолесценти и младе одрасле особе чешће добијају мале богиње“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“. Инфективне болести, стр.218.

Још једна од омиљених теза противника слободе избора по питању вакцинације је та да морбила више нема захваљујући вакцинацији, те да лекари нису годинама видели мале богиње (што би требало да сугерише да их и нема). Међутим, оно што вакцинација заправо чини је измена клиничке слике која постаје нетипична (с обзиром да вирус улази на артефицијалан начин у организам, „варајући“ имуне ћелије на кожи и слузокожама), те болест која се некада јасно клинички препознавала, сада пролази неприментно или се погрешно дијагностикује као нека друга, што сведочи и уџбеник из Инфективних болести на страни 220:

„Пре вакциналне ере, дијагноза морбила је била клиничка дијагноза. Појавом оспе, уз налаз Копликовог енанема, дијагноза се лако постављала. Данас, у вакцинисаној средини, дијагноза се сме поставити једино на основу специфичног серолошког налаза. Податак о вакцинацији не искључује дијагнозу.“

И за крај, једна забринута мама која глуми јавност и залаже се за санкције неодговорним родитељима, јербо њен интензиван рад на освешћивању народних маса није брз као галопирајућа епидемија која нам се прибижава, а која је, како чусмо из њихових уста, захватила и Мађарску која има обавезну вакцинацију и висок обухват вакцинације (што би ваљда требало да је штити управо од епидемије која јој се дешава?).

Наравно да се на јавном медијском сервису европске Србије није могло чути да су умрли људи у Румунији имали пратеће хроничне болести, да је умрла једна ХИВ позитивна жена, беба са туберкулозом и једногодишње неухрањено дете које је имало телесну тежину двомесечне бебе. Забринути доктори нису поменули да је обухват вакцинације Рома у Србији око 13 процената. Помоћно особље није колутало очима на хиљаде миграната непознатог „вакциналног статуса“.

Јавна (медијска) кућа Србије (не) успешно је обавила још један наручени послић утеривања непослушних Срба у тор.

Следи вакцинисање.

Аутор: Др Јована Стојковић 15.3.2017.

*

Извор: Магацин