Душан Пророковић: Нове границе на Балкану

Дејн Рорабахер, Тимоти Лес и Славој Жижек залажу се за размену територија. Очигледно, ради се о испитивању терена и пуштању такозваних пробних балона не би ли се утврдило шта ко о томе мисли.

Писмо америчког конгресмена Дејне Рорабахера председнику Томиславу Николићу је некако брзо пало у заборав.

Да се подсетимо, Рорабахер је почетком фебруара поручио да је уместо негативних примера као што је слање воза с провокативним симболима на Косово, можда боље и у обостраном интересу да се размотри размена територија, што би резултирало већим бројем Срба у Србији и већим бројем Косоваца на Косову.

Под разменом територија се, наравно, подразумева трампа: Бујановац и Прешево за северни део Косова. Ово, међутим, није била и последња Рорабахерова идеја о новој географској прекомпозицији балканских држава, па је неколико дана касније у интервјуу једној албанској телевизији рекао како је стварање Македоније пропали пројекат, те да границе Македоније треба да буду промењене: „Зато Косовци и Албанци из Македоније треба да буду део Косова, а остатак Македоније треба да буде део Бугарске или неке друге земље с којом мисле да су повезани.“

Тада је оштро реаговало македонско министарство спољних послова, захтевајући став Стејт департмента јер је овај конгресмен члан Комитета за спољне послове и председник Поткомитета за европске послове. И, мада је остатак реакције македонских власти празњикава жалопојка о „националистичкој реторици“ и „враћању у прошлост“, потез који су предузели је био одличан, без обзира на то што од Стејт департмента нису ни могли да добију било какав искрен одговор.

Јер, Рорабахер није било ко, а сасвим је сигурно да не пише писма председницима држава напамет. Ради се о човеку који је чак 13 пута биран за конгресмена, преко 30 година у овој институцији представља Републиканску странку, а у првој половини осамдесетих био је један од помоћника Роналда Регана. Поред тога, његова популарност на такозваним алтернативним и антисистемским медијима је велика. Остао је запамћен по жестокој полемици са америчким амбасадором у УН Самантом Пауер 2015. године, када је критиковао режим у Кијеву и тврдио да амерички званичници врло селективно пласирају информације о дешавањима у Украјини. Тим смером је, барем када је о Украјини реч, наставио и Доналд Трамп током своје предизборне кампање.

Поред тога, Рорабахер није ни први који је нешто проговорио на ову тему. Пре њега је о томе писао Тимоти Лес у чланку за утицајни и угледни „Форин аферс“, а још пре четири године Славој Жижек је рекао како би „Косово требало припојити Албанији, изузев делова који би остали Србији“, Републику Српску Србији, а Санџак ономе што би од Босне остало.

О прекрајању граница на Балкану се интензивно размишља, и то се све гласније може чути како време пролази. Разлика између свих ранијих предлога и овог последњег јесте адреса са које долази. Није исто када то чини један од америчких конгреса са најдужим стажом или словеначки филозоф забринут за стабилност региона којег се иначе гнуша.

Очигледно, ради се о испитивању терена и пуштању такозваних пробних балона не би ли се утврдило шта ко о томе мисли. Јер, посматрајући из историјске перспективе, тешко је очекивати да англо-америчка политика може изнедрити било какав нови предлог до нових разграничавања по етничким линијама. Уз неколико изузетака, само су то и радили последња два века.

Постојећи регионални оквир не може још дуго да се одржи. Последња дешавања у Македонији и БиХ по ко зна који пут потврђују ову тезу. О косовском политичком жаришту не треба ни трошити пуно речи, а на шта ће тек личити Црна Гора после Мила Ђукановића, тешко је и претпоставити. Поједине балканске државице и државолике творевине, онако како су прављене, углавном нису способне ни да се одрже, а камоли да испуњавају неке сложеније и важније безбедносне улоге. Зато ће прекомпозиције граница највероватније бити. Али како, то остаје да се види. Јер, прво, такви процеси никада не пролазе мирно. Ствари крену и непланираним током. И друго, за то се више неће питати само САД. Период њихове доминације је за нама. Чини се да Балкан улази у нови круг дестабилизације.

Рорабахеров „пробни балон“ је био озбиљна најава тога.

Душан Пророковић, Центар за стратешке алтернативе

*

Извор: Магацин