САСЛУШАВАНИ, ПРОГАЊАНИ И РАШЧИЊЕНИ

Након учешћа на Критском сабору јерархија Румунске Православне Цркве, нашла се на удару свештеника, монаха и верујућег народа, који их оптужују да су одступили од праве вере и да су јеретици. Након пар месеци међусобног оптуживања, прве конкретне кораке направили су исповедници (званични црквени кругови називају их отпадницима), који су позивајући се на 15. правило Двократног- Фотијевог сабора престали са помињањем архијереја, међутим у последње време, све конкретније кораке предузимају учесници Критског сабора и они који их подржавају. У току су саслушања, прогони и одузимања свештеничког чина. О судбини православних монаха и монахиња одлучују они које награђују јер улажу напоре у циљу постизања „јединства Христове Цркве“.

Након објављивања декларације којом се признају и усвајају одлуке Критског сабора, (на званичном сајту Румунске патријаршије) свештеник Клаудије Буза из румунског града Урзичени обавестио је надлежног архијереја, епископа Викентија (Слобозије и Каларашија), да престаје са његовим помињањем на богослужењима, у складу са 15. правилом Двократног Константинопољског Сабора. Свештеник је назван расколником те му је новембра месеца прошле године изречена забрана вршења богослужења.
Три месеца касније, 24. фебруара 2017. године, на званичном сајту Епископије Слобозије и Каларашија објављено је следеће: „Са тугом, али  из осећаја одговорноности према Христовом стаду које нам је поверено, обавештавамо верујући народ из града Урзичени, Епархије Слобозија и Калараши, да господину Клаудију Бузи, свештенику парохије Свете Тројице у Урзиченију, који је својим поступцима против Цркве – Једне, Свете, Саборне и Апостолске, кроз недостатак понизности, дијалога и става који је континуирано износио током периода новембар 2016 – март 2017. године, а нарочито устрајавања у својим одлукама и ако је су постојали бројни покушаји епархијске црквене власти да му потпомогне у исправљању, како би се вратио и одржао своју заједницу са Православном Црквом, изричемо меру одузимања свештеничког чина и враћамо га у ред мирјана“.

Даље, у објави наводе да је рашчињење последица раскола и непослушности, те господин Клаудије Буза нема право нити овлашћење од стране Цркве да врши богослужења, нити да носи одежду јер је враћен у ред лаика и очински му саветују да зарад свог личног спасења, престане да буде камен спотицања и велико искушење за браћу у вери.

После оца Јована-Кипријана(Стајку) и јеромонаха Онисима(Бану), ово је трећи случај одузимања чина и враћања у ред лаика у Румунији, али како је читава „представа“ режирана од стране екумениста који су јеретици, оци их не сматрају нити валидним нити обавезујућим.

Из истог разлога, 23. фебруара ове године свештеник Јован Мирон, из села Турдас, позван је на Епархијски конзисторијум Румунске Православне Архиепископије Алба Јулије како би након саслушања, а у случају да не одступа од раније изнетих ставова био рашчињен- искључен из свештенства.

Оцу Јовану Мирону забрањено је вршење богослужења децембра прошле године- због непомињања на богослужењима архиепископа Алба Јулије, Његовог Високопреосвештенства Иринеја.

По аршинима јерархије Румунске Православне Цркве сматра се јеретиком и расколником, заједно са осталих седам свештеника и монаха из Румуније, који су сачинили отворено писмо о прекиду заједништва са архијерејима Румунске православне цркве, потписницима документа издајничког Сабора на Криту (одржаном јуна 2016. године), укључујући и Његово Високопреосвештенство Иринеја.

„Дисиденти“ како их их називају у званичним црквеним круговима, сматрају да потписивање саборских докумената представља гажење православне вере .

Током саслушања оца Јована Мирона, испред Саборне цркве у Алба Јулији окупио се верујући народ који је осим изражавања подршке оцу Јовану, овом приликом желео да искаже своје незадовољство у односу на оно што је потписано на Криту. Остајући при ставу да је јерархија Румунске Православне Цркве на Критском сабору издала веру, отац Јован сматра да покушај да му се суди од стране епархијског конзисторијума није легалан- јер делује по принципу „кадија те тужи, кадија ти суди“, те да он одлуке донешене у оваквој атмосфери не признаје и не прихвата.
.

Позив на саслушање оца Јована Мирона из Архиепископије Алба Јулија образлажу следећим:

– Од октобра 2016. године, свештеник Јован Мирон прекинуо је помињање епископа током богослужења, оптужујући га да је јеретик. Такође је поднео писмени извештај на адресу Његовог Високопреосвештенства архиепископа Иринеја којим је јасно исказао свој став,свестан последица које могу из тога произићи

– Како је у питању озбиљно кршење прописа, Архиепископ Отац Иринеј позвао је свештеника Јована Мирона у седиште Архиепископије Алба Јулија да га саслуша и да му одговори на све изнете сумње, показујући му сву љубав и очински бригу. Свештеник Јован је одбио било какав очински савет од свог претпостављеног.

– Сходно томе, оцу Јовану је предложено да у периоду од тридесет дана буде у манастиру Понор, где би имао прилику да уз молитву размисли о својим грешкама, да се покаје и врати у окриље Цркве. На жалост, отац Јован се побунио, одбијајући такав предлог следећим речима „И даље стојим иза свега онога што сам писаним путем потврдио својим потписом. Покоравам се само православном епископу и не слушам епископа који је потписао јерес на Криту, јер он није православан него је јеретик.„

– У односу на предочену ситуацију, где је отац Јован је одбио да одступи од раније изнесених ставова , морали смо да предузмемо неопходне дисциплинске мере према црквеним законима.

Где је тринаест монахиња из манастира Варатек?

Изгледа да Румунска патријаршија и Молдавско-буковинска митрополија имају различита сазнања о томе шта се десило са тринаест монахиња из манастира Варатек, након што су протеране из манастира усред зиме.
По незваничним информација, из Румунске патријаршије тврде да је 13 монахиња побегло из манастира. Постоје гласине да ће затражити помоћ полиције у њиховом проналажењу. Са друге стране, Молдавско-буковинска митрополија, подржава званичну објаву игуманије манастира Јозефине Гиосану да су поменуте монахиње из Варатека живе и здраве, и да бораве у кући у власништву Митрополије у Балтатестију (округ Њемц) где су на оправку.
Обе верзије, о судбини монахиња су нетачне. Оне нису побегле из манастира почетком фебруара, оне су отеране, и нису изабрале пут који води у Балатести на опоравак, него пут којим их воде Господ и Пресвета Богородица.
Након манастирског сабора одржаног 26. јануара у манастиру Варатек, игуманија манастира је обавестила монахиње да одустану од своје антикеумнеистичке борбе, а да у супротном имају рок да до 01. фебруара напусте манастир.

Ко је у ствари мати Јозефина (Гиосану), игуманија манастира Варатек, која је претила монахињама „да ће им затворити врата дома у којем живе“ ако не престану да исповедају веру?

На Трећем европском екуменском скупу, одржаном у румунском граду Сибиу 2007. године, мати Јозефина Гиосану постала је лауреатом „Сребрне руже светог Николаја“, као знак захвалности за „неуморно исповедање црквеног јединства у Христу „. Овим се награђују они чији је живот у служби екуменизма, како је наведено и на интернет страници Института за екуменске студије Универзитета у Фрајбургу, где се по наводима овог сајта може видети да је мати „успостављала екуменске контакте још док је била студенткиња“.

На сајту Универзитета у Фрајбургу стоји и да је игуманија, мати Јозефина, примајући награду видљиво дирнута захвалила на додељеној награди и уверавала да ће позвати све монахиње да се моле за „јединство Цркве Истока и Запада“. Ношена емоцијама, мати није успела да каже да ће од оних који то одбијају бити затражено да напусте манастир, ако је потребно, чак и усред зиме.

Награда „Сребрна ружа св. Николаја “ установљена је 6. децембра 2005. године од стране Института за екуменске студије на Универзитету у Фрајбургу, у Швајцарској и инспирисана је папском наградом „Сребрна ружа“, коју су папе додељивале још у 11. веку онима који су својим животом доприносили римокатоличкој цркви. Данас се додељује и као признање напорима источних екумениста да се постигне „јединство Цркве Исуса Христа“, односно екуменистима који приписују црквеност папистима.

Претходни добитници ове награде су: митрополит калињинградски и смоленски Кирил, данашњи патријарх московски и целе Русије, Елеутерио Фортино- дотајник Папинскога вијећа за промицање јединства кршћана, затим јерменски Патријарх Месроб Мутафјан. Награду је 2010. године  добила професор др. Фери вон Лилиефиелд, прва жена-богослов Лутеранске цркве у Баварији. Папски нуниције Антонио Менини награђен је „Сребрном ружом Светог Николаја“, за своје напоре на зближавању римокатолика и православних, 2011. године, док је исту награду пет година касније добио епископ англиканске цркве Грејем Томлин.

Како православна монахиња може да да прими награду коју је установио  јеретик папа римски, онима који улажу напоре у циљу постизања „јединства Христове Цркве“, која промовише јединство са Римом? Како може најстрашније да хули примајући награду која у свом називу има име св. Николаја, познатог борца за православље и против свих облика јереси, називајући га „покровитељом духовног екуменизма“? Може ли иста та монахиња да прихвати титулу „Представник свих монахиња и монаха данас и свих времена у историји Румуније“, која акредитује идеју да се румунско монаштво икада залагало за екуменизам, посебно онај део екуменизма који се односи на уједињење православља са Римом?

Данас у режији екумениста  изгледа све може.

Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.(Мт. 5, 11)

 

Извор: Православље живот вечни