Зашто Руси дају оружју смешна имена (фото)

Више од пола века у Русији постоји традиција да се смртоносном оружју дају необична, па чак и забавна имена. Тешко је наћи одговор чиме су се руски, односно совјетски војни конструктори руководили када су осмишљавали такве називе за оружје и војну технику, али постоји верзија да су се они на тај начин ругали потенцијалним противницима.

Према другој верзији, такви надимци су били потребни да би се сачувала тајност развоја оружја. То је била нека врста шифре, која је наводно збуњивала шпијуне.

У сваком случају, дајући разорном оружју необичне надимке конструктори су показали креативност и „убојити“ руски хумор.

Како се испоставило, најчешће су давали женска имена или називе цвећа, воћа, животиња, река, а нису заобишли ни професије, ни најразличитија људска осећања.

Цвеће

Самоходно артиљеријско оружје добило је надимке по цвећу. Тако је, на пример, 152-милиметарски самоходни топ добио име „зумбул“, а самоходни противтенковски топ ракетни систем 9М123 „хризантема“.

Постоји и „лала“, заправо самоходни минобацач „тулипан“, као и „божур“ — самоходно артиљеријско оруђе.

Самоходна хаубица 152 мм 2С3М названа је Акација

© SPUTNIK/ УЉАНА СОЛОВЈЕВА Самоходна хаубица 152 мм 2С3М названа је „Акација“

Самоходне хаубице 2С1 прозване су „каранфил“, а 82-милиметарски аутоматски минобацач 2Б9 „различак“.

Руски војни аналитички сајт „Топ-вар“ својевремено је прокоментарисао ову серију оружја, уз напомену да је мало вероватно да би потенцијални противници волели да (по)миришу такав „букет“.

Имена

Када је реч о нуклеарном оружју, Руси преферирају имена. Неке од најранијих атомских бомби носе имена „Марија“ (РДС-3), „Татјана“ (РДС-4 и ЗУР 215) и „Наташа“(8У49).

„Каћуша“ је име за совјетски вишецевни бацач ракета, прво ракетно артиљеријско оружје на свету и једно од најпознатијих артиљеријских оруђа у наоружању Црвене армије, док 120-милиметарски минобацач носи име „Лидија“.

Аутоматски минобацач 82 мм 2Б9 назван Васиљек

© SPUTNIK/ РАМИЉ СИТДИКОВ Аутоматски минобацач 82 мм 2Б9 назван „Васиљек“

Временске непогоде

Оружари су касније решили да потомке „Каћуше“ не називају женским именима, већ природним појавама.

Најпопуларнији у свету вишецевни бацач ракета БМ-21 назван је „град“, а његов рођак 9К58 — „торнадо“.

Од смртоносних „падавина“ појавили су се и 9К57 „ураган“ (220 мм), 9К51М „торнадо“  (122 и 300 мм), али конструктори нису одолели ни лепом времену, па су ТОС-1М назвали „припрека“.

Тренутно, део ове војне технике терористима у Сирији ствара „временске непогоде“.

„Торнадо-Г“ може да неутралише циљеве и на удаљеностима до 40 км

© SPUTNIK/ VITALIY ANKOV „Торнадо-Г“ може да неутралише циљеве и на удаљеностима до 40 км

Професије и стручни изрази

Руски оружари су инспирацију пронашли и у разним професијама и „стручним“ изразима.

„Балерина“ је 30-милиметарски авијацијски топ 9А-4071, „стјуардеса“ је радио-локатор, а „курир“ је ракетни комплекс 15П159.

Конструктори су такође били надахнути спортом, здрављем и новинарством. Тему спорта заступа радио-станица Р-410 „атлета“, а новинарства средство за заштиту радио-локационих станица — „новинар-Е“.

„Поднаслов“ је комплекс за обезбеђивање радио-електронске компатибилности МКЗ-10, а „пасус“ је 220-милиметарска агитациона граната Р-4109М27Д.

Војска је здравље као тему обрадила на свој начин. Руска армија има радио-станицу Р-410М коју су назвали „дијагноза“, програмско-технички комплекс 65с941 „тонус“ и медицинско возило БММ-1Д „трауматизам“.

Противваздушни ракетно-топовски систем „Панцир-С“

© SPUTNIK/ ЈЕВГЕНИЈ БИЈАТОВ Противваздушни ракетно-топовски систем „Панцир-С“

Животиње

Конструктори у одбрамбеној индустрији нису били равнодушни ни према животињском свету.

„Тигар“ је руски оклопни аутомобил, „вепар“ је оклопно возило ГАЗ-3902 и машина за специјалне јединице, а „лисица“ је оклопно возило за извиђање и патролирање БРДМ-2.

„Веверица“ је назив за 140-милиметарски ракетни пројектил М-14С, ракету РМ-207А-У, као и војну радио-станицу 4ТУД.

„Дивљи вепар“  је назив за комплекс 96М6М, „скакавац“ је роботско-технички комплекс МРК-2, „мува“ је противтенковски ласер кратког домета — РПГ-18.

„Ракун“ је самонаводећи торпедо СЕТ-65, a „канаринац“ је бешумни бацач граната (комплекс 6С1).

Руски оклопни транспортер БТР-МД Ракушка

© SPUTNIK Руски оклопни транспортер БТР-МД Ракушка

„Жаба“ је 122-милиметарска совјетска вучна хаубица Д30.

Радио-пријемник Р-880М назван је „рачић“, док је аутоматском бацачу граната ТКБ-0134 дат надимак „јаре“.

Ни руско ваздухопловтво није без занимљивих имена. Тако борбени хеликоптер Ми-24 има читав низ надимака од „крокодила“, преко „чаше“, до „летећег тенка“, док су хеликоптеру Ка-50 конструктори дали надимак „црна ајкула“. Су-27 је „ждрал“, док су Су-25 назвали „врана/топ“.

„Ласта“ је назив за авион Ту-95ЛАЛ, којег Руси описују као „летећу лабораторију“.

Радио-локациони комплекс артиљеријског извиђања и управљања ватром 1Л219 се јасно и сажето зове „зоолошки врт“.

Руско оклопно возило „Тигар“

© ФОТО: ORUZHEJNYE MASTERSKIE LTD Руско оклопно возило „Тигар“

Реке

Оружари су били инспирисани и рекама, па њихова имена носи велики број ПВО и другог оружја.

Шампион је Волга — главна река централне и јужне Русије. Њено име носи прва велика балистичка ракета Р-1, извозна верзија зенитно ракетног система С-75, 12,7-милиметарски снајпер В-94 (ОСВ-96), авијациони систем управљања КР КСР-5, бродска радарска станица МР-310У и систем упозорења о ракетном нападу П-8.

„Дњепар“ су назвали ракету-носач, насталу на бази интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М, али и радар противракетне одбране, радио-станицу 70РТП-2-ЧМ и пријемник радио-техничке контроле и извиђања ПРКР-1 (1РК-9).

„Десна“ (притока Дњепра) се зове зенитно ракетни комплекс С-75М, радар 22Ж6М, лансирна рапма у шахти 8П775 за ракете прве генерације Р-9А и одређене морске мине. „Дњестар“ је нашао одговарајуће називе за разне електронске уређаје војне и цивилне намене (радаре и сонаре).

Противавионски ракетни систем Тунгуска-М

© SPUTNIK/ АЛЕКСАНДР ВИЛЬФ   Противавионски ракетни систем „Тунгуска-М“

Конструктори нису заборавили ни друге реке: моћни сибирски Јенисеј (самоходни противавионски систем ЗСУ-37-2), забајалску Шилку  (противавионски самоходни систем ЗСУ-23-4), притоку Амура — реку Тунгуску (противавионски ракетни систем 2К22), највећу на северозападу реку Двину (зенитни ракетни комплекс СА-75М) и петербуршку Неву — извозну верзију зенитног ракетног комплекса С-125.

Oсећања

По свему судећи, војни инжењери се нису либили ни да покажу осећања. Тако су 240-милиметарски ракетни пројектил са хемијском бојевом главом назвали „нежност“, а радио-локациону станицу „оптимизам“.

Термобаричку главу гранате 9М216 назвали су „узбуђење“, оклопни транспортер БТР-80А „необузданост“, аутомобил УАЗ-3150 „несташко“, шок гранате „екстаза“, а радио-пеленгаторе „осмех“.

Систем С-400 Тријумф

© SPUTNIK/ МИХАИЛ МОКРУШИН Систем С-400 „Тријумф“

Још мало забаве

Очигледно је да су се совјетски и руски оружари силно забављали док су осмишљавали разна забавна имена. Тако су тенк Т-72Б2 назвли „мала праћка“, а модернију верзију тог тенка Т-72М1 — „банана“.

Моћном вишецевном ракетном систему ТОС-1 наденули су име „пинокио“, 122-милиметарском ракетном пројектилу са касетном бојевом главом „украс“, док је противтенковска ракета 9М14 од миља прозвана „мала“.

Интересантни су називи и за „мала“ оружја. Тако бацач граната ГП-30 зову „мала ципела“, док је бацач граната РГ-6 калибра 40 милиметара познат као „патуљак“. Гумени метак КС-23 има надимак „здраво“.

МиГ-15 од милошти називају „бабушка“.

„Полуфинале“ је заправо — упаљач 9Э343, а бацач граната МРГ-1 —  „пламичак“.

Како би наставили у истом стилу, инжењери су ручни бацач пламена РПО-2 назвали „Згодитак“.

*

Извор: Спутник