Зашто језици умиру?

Foto: Thinkstock

Свуда на свету језицима прети изумирање, било у Немачкој, где доњолужичкосрпски говори још само око 7.000 људи, или у Северној Америци, где само око 250 припадника народа Кајуга користи свој матерњи језик.

Далабонским језиком се, на пример, служи само 11 људи – можда и мање, јер је последњи попис направљен пре више од десет година.

Међународним даном матерњег језика Уједињене нације сваке године указују на значај језичког богатства. Према проценама организације УНЕСЦО, на свету се говори око 6.000 језика. А 2.500 језика је угрожено. „Знак да је језик угрожен видимо када родитељи не говоре свој језик са својом децом“, каже Катарина Хауде, научница Националног центра за научна истраживања у Француској и почасна чланица председништва Немачког друштва за угрожене језике.

Глобализација – важан фактор

Она је у Латинској Америци сама пратила тај феномен. У периоду од десет година, редовно је путовала у Санта Ана дел Јакуму на северу Боливије. Тај град од 12.000 становника је врло интересантан са лингвистичког становишта. Ту живи последњих 1.500 људи који говоре урођенички језик мовима. Многи међу њима су већ старији од 70 година.

Научници имају различита објашњења за умирање језика. „Један фактор је свакако глобализација“, каже Паул Трилсбек, шеф Архива за угрожене народе на институ за психолингвистику Макс Планк у Најмехену. „Људи верују да имају веће шансе у животу ако говоре широко распрострањене језике“. Он додаје да је важно и то што све више људи са сеоских подручја одлази у градове.

Изумрло више од 200 језика

Катарина Хауде каже да су посебно угрожени урођенички језици који немају писмо. У Боливији је нестајање језика као што је мовима повезано и са развојем школског система: „Педесетих година у Боливији су отваране школе у којима је настава била искључиво на шпанском“. Последица је била да су родитељи престајали да говоре матерњи језик са својом децом. Тек после реформе образовања, 30 урођеничких језика у Боливији је поново уведено у школе. И мовима је тако повратио углед.

Од 1950. године је, према подацима организације УНЕСЦО, изумрло више од 200 језика. „Последњих деценија, број изумрлих језика се повећао“, каже Паул Трилсбек за ДW. Научници су више од десет година путовали у најудаљеније кутке света и разговарали са људима чији су матерњи језици пред изумирањем. Снимили су много аудио и видео материјала и поставили их на интернет.

Интернет као спас?

„Циљ пројекта је да се угрожени језици документују за истраживање, али тај архив може бити важан и за саме заједнице које се служе тим језицима“, каже Трилсбек. Тако би, на пример, снимци могли да послуже као основни наставни материјали. Но, то није довољно да се оживи један изумрли језик. Најпре бисмо морали да се побринемо за мотивацију да се језици преносе следећим генерацијама“, каже руководилац архива. Позитивно је то што све више људи има приступи интернету и паметан телефон – „Тако се и на интернету може наћи све више урођеничких језика – на пример, на Јутјубу. То може да помогне да се језици очувају“, каже Трилсбек.

Извор: Б92