Континуитет антиправославног и антисрпског деловања Ватикана у Црној Гори

mitropolit-sa-papom-jovanom-pavlom-ii17. јуна 1993. Чувени политичар Андреас Папандреу у Атини јавно је изјавио да је Папа и амерички Конгрес скројио план за растурање Југославије и крвопролиће у њој. Ако уз то имамо на уму то да је римски Папа Пије XII радост испољавао кад су толики злочини над православним живљем вршени у Јасеновцу и целој НДХ. Ако уз то имамо на уму понашање папе Јована Павла II када је призивао и одобравао бомбардовање Србије 1999 и друго

Ово не износимо случајно него подстакнути честитком Иринеја српског, који у својој честитци устоличења каже  „Стога се молимо Господу нашем Исусу Христу, да Вам подари обиље своје милости и духовне снаге у новом звању за које Вас је Дух Свети призвао…“  С његове стране изговорене , видећи и појаву митрополита Амфилохија на тој манифестацији онда ће нам бити јасно зашто је био стипендиста ватикански, зашто је избрисао одредницу „српска“ у називу Српска Православна Митрополија Црногорска.

У наставку следи писмо специјалног папског изасланика Франциска Паловинетија упућено 28. Децембра 1969. године  блаженопочившем митрополиту Црногорско-приморском Данилу Дајковићу. Он га је два дана раније, као препоруку под бројем 22384 писао у Метковићу, а упутио из Сарајева. Писмо се чува у архиви Митрополије Црногоско-приморске.

У писму је јасно изнесен „екуменистички“ став римске цркве према Црној Гори. Но, нека писмо само говори:

Ваше Преосвестенство,

Молим да ми опростите на грешкама, али трудићу се да их буде што мање, јер сам по први пут у повјерљивој мисији овдје. Молим да разумијете моје напоре које чиним сам уз припомоћ веома оданих и повјерљивих саучесника, али све то да што боље и савјесније, да најбоље намјере Свете Столице извршим што разборитије уз велиику обазривост, нашто сам нарочито упозорен.

Носим Вам специјалну поруку Светог Оца Папе и Његову поруку требам лично да уручим па сам радо прихватио овај напорни пут да се уз његов благослов овјековечи труд и обезбиједи Ваша сагласност и саучешће што је изричита зеља Св. Оца Папе па сам пошао на овај историјски пут који треба да овјековечи Вас.

Но, ево у Сарајеву сам позван у Надбискупију и задржан, хитно обавијештен са напоменом да моментално није погодан моменат – наиме пала би у очи моја присутност у Цетињу, па би могле наступити немиле посљедице и многе непријатности од ненамјерних злих људи Ваше средине, сто би омело и много нашкодило постигнутим успјесима у одвајању Ваше Свете цркве од натурене сепаратистичке јереси.

Много се постигло и Св. Отац Папа је веома задовољан  и предложио је да би било најбоље да се скине она мала капела и смјести у музеј или Његуше гдје би одговарао намјени, гдје историја тога времена изумрлог старог народа још једино не може да види.

Свима је јасно да садашњи народ нема више ништа заједничко са некадашњим народом оријентисаним великосрпском идологијом  која је злоупотријебила овај народ, који ето може се рећи потпуно изумире. Нови народ са новим навикама и новим животом је народ будућности и нових прегнућа, па је вољан Св. Отац Папа да овај народ свесрдно помогне  и да га поврати у праву Христову вјеру зашто је вољан и да уложи велика средства.

Св. Отац Папа је вољан да даде 500 милиона лира као помоћ за израду маузолеја који ти храбри људи тако упорно траже и желе, па ће и Папина помоћ много допринијети, па ће само тражити да у маузолеј буду смјестене кости Луције – Црногорке (Озане Которске), која је још раније прешла у праву Христову вјеру и до смрти била изложена свим прогањањима, али никад није хтјела да ту вјеру осрамоти и остави. Зато ће она бити оглашена Светицом и жеља би била да се њени остаци похране у маузолеј зашто ће бити изграђен велики и диван саркофаг који ће красити унутрашњост маузолеја. Св. Отац Папа цијениће веома Ваше напоре и велику душевну и просвјетну вриједност, цијенећи Вашу оданост светој цркви, а вјерујући да ће у Вама наићи на сарадника у борби да се успостави у Црној Гори права Христова вјера и осамостали као новорођенче Св. Оца Папе, он је вољан да све жртве поднесе и сва средства за то уложи, па једва чека да се освети Дивни Храм у Титограду и успостави библиотека, доведу мисионари и отпочне помагање тог доброг народа у превођењу правој Христовој вјери.

У томе Св. Отац Папа рачуна на Вашу сарадњу и вољан је да Вам понуди положај међу својим најближим сарадницима, а да Ви руководите свим тим пословима уз загарантовану дискрецију. То је била моја мисија и то би била порука коју сам имао да уручим са још многим другим, па како сам спријечен и како су сада заоштрене многе несигурности од пакости људи, то сам обавијештен да приликом посјете Предсједника од стране Паћинелија и додира истог са извјесним храбрим људима Титограда, да се ово сада избјегне и затражи додир или састанак у Загребу или Ђакову, како би се избјегло да се предају новчана средства и награде храбрим људима на мјестима која би била подлога непријатности како тих храбрих људи тако и свег досадашњег успјеха и рада.

Износећи Вам ово молим Вас да разумијете велико интересовање Св. Оца Папе за Ваша велика дјела и љубав према својој пастви која треба да се преведе правој Христовој вјери за што би Ви били најпогоднија личност.

Вјерујем да Вам је познат удио Св. Оца Папе код одвајања македонске цркве, но из специјалних разлога у данашњој вјери, што је било условљено од тих храбрих људи у Скопљу, који су вољни да се у догледно вријеме и тај народ преведе у праву Христову вјеру.

Из жеље да се све то најљепше среди молим да донесете Вашу одлуку гдје би жељели да се лично састанемо и примите све што Вам доносим, а Ви ми дадете Вашу сагласност или могућност, доставите Надбискупији Загреб.

Метковићи

С’ особитим поштовањем, одани покорни Вам,

Паловинети

Уредништво „СРБИ НА ОКУП“