Зоран Влашковић: Немачко-америчка демократија на Косову и Метохији

Да ли су Немачка и Америка демократске државе на свом терену? Можда?! Оно штo ове државе протежирају и чему теже на Косову и Метохији далеко је од тога да се то може назвати демократијом, правом, човечанством и цивилизацијом уопште.

Апсолутно ништа од демократије није постигнуто на Косову и Метохији након што се овде сјатила такозвана међународна заједница оличена у УНМИК–у, КФОР-у, ЕУЛЕКС–у, ОЕБС–у … 1999. и каснијих година. У Европи, која је тековина људских права, данас је Косово и Метохија, под оклопом међународне заједнице, пример не само антидемократије већ антицивилизације уопште. Но, тежња Запада и није у томе да се на овом простору државе Србије оствари правичност и демократија, већ нешто сасвим друго: да се овај простор насилно, противправно одузме од Србије, и да из земаља којима је сила изнад права инсталирају институције по њиховој жељи – преко којих ће се опет владати са стране. У овој ситуацији, Косово и Метохија са Приштином и Албанцима никако нису, нити ће бити, политички субјект – увек ће бити само политички предмет у рукама других који ће са Приштином и Албанцима манипулусати према потребама.

Тај антидемократски, антицивилизацијски и колонијални пројекат, наводно цивилизоване Европе са Немачком на челу, већ се остварује на штету Срба у јужној српској Покрајини и Србији уопште.

Сва зла која су се десила и дешавају на штету Срба и Србије од стране Албанаца, ЕУ (не свих земаља) и Америка здушно подржавају. Подржавају апсолутно антиправо, антидемократију, антицивилизацију и буквално оно што је најближе фашизму. То се једноставно може потврдити чињеницама на самом Космету које апсолутно негирају немачку и америчку демократију, али и демократију оних који су уз њих.

Зашто ове земље ћуте о овим чињеницама и зашто не желе да о томе чују било коју реч? Једноставно, они су виновници тих зала која су се десила и дешавају Србима и Србији уопште.

Током више од 13 година на КиМ, под протекторатом УН и највише утицајних у креирању политике у јужној српској Покрајини – Немачке и Америке, остварени су катастрофални резултати демократије и човечанства уопште на овом терену. Немачка и Америка би требало да одговоре на ова питања, и зашто стоје иза ових чињеница.

Срби су са Косова и Метохије протерани после јуна 1999. године из равно 314 места.

Данас се на територији Србије налази 206.000 расељених са КиМ, као и 16.000 на територији Црне Горе (подаци УНХЦР–а).

Албанци су од 1999. године до сада срушили и запалили 155 српских цркава и манастира. Четири цркве су у потпуности избрисане са лица земље: црква Свете Тројице у центру Ђаковице, сеоске цркве у Петровцима код Кос. Каменице, у селу Краљевица код Подујева, као и црква у центру Суве Реке. На тим местима није остао апсолутно ниједан детаљ који би подсећао да су ту некада биле светиње.

Албанци су од јуна 1999. године до сада убили 1.004 Срба а да нико за те злочине није одговарао.

Од јуна 1999. до сада, Албанци су у потпуности уништили 21.122 српске куће и 935 станова.

Срби су до сада поднели 41.300 захтева Косовској агенцији за повратак узурпиране имовине од стране Албанаца, али ни један одсто тих захтева није решен.

До краја 31. 12. 2012. године, Косовска агенција за приватизацију је продала 1.358 предузећа од којих ниједно предузеће није могао да купи Србин, и ни у једном том предузећу није запослен Србин.

Од 1999. године до сада, Албанци су на две трећине територије КиМ (укупна површина 10.886 км/2) у потпуности уништили српска гробља и на њима више од 10.000 споменика, што је нечувени вандализам и дивљаштво у цивилизованој Европи. У Метохији и централном Косову само су два српска гробља остала читава.

Ни у једном граду јужно од Ибра није остао ниједан споменик из српске историје. Албанци су срушили споменике Милошу Обилићу, Цару Лазару, Вуку Караџићу, Доситеју Обрадовићу, Петру Петровићу Његошу… и поломили све бисте српских писаца испред школа. Срушили су и споменик народним херојима Бори Вукмировићу и Рамизу Садику у Приштини. У селу Неродимље код Урошевца посекли су 1999. године бор Цара Душана кога је он ту лично својом руком засадио 1336. године.

Ни у једном граду јужно од Ибра данас нема улице ни објекта са српским, бошњачким, турским, ромским, горанским именом (имена оних који живе на КиМ), па се питамо какву то мултиетничност граде Албанци и Приштина.

До сада се на КиМ вратило око 2.700 Срба у 50-так села, највише у Метохији.  Данас у Европи само Срби на КиМ немају елементарна људска права, немају право на повратак, на своју приватну имовину, слободу кретања…

Данас је на КиМ преостало још око 125.000 Срба који живе на 22% територије КиМ.

Само из две општине, од укупно 30 на КиМ, није било етнички очишћених српских места. И то из општина Лепосавић и Звечан на северу КиМ, мада је и у овим општинама било напада на српска села.

Сва ова зла, сву ову антидемократију, антиправо, антицивилизацију подржавају Немачка и Америка, и то у XXI веку када би демократија требало да “пуца” од ширине у постојбини тековине људских права – Европи.

И амерички „хамери“ дају свој допринос нарушавању спокојне лепоте јединог српског и истовремено јединог преосталог мултиетничког града на Косову (Фото: Фонд Слободан Јовановић)

Осим капеле, уништено је преко осам стотина надгробних споменика на српском гробљу у Косовској Митровици (Фото: Фонд Слободан Јовановић)

И ово је реалност евроатлантске демократије – уништено српско гробље у јужном делу Косовске Митровице где живи Срби могу да се појаве само у пратњи страних безбедносних снага (Фонд Слободан Јовановић)

Ревизија историје у реалности? Припадник Бундесвера на борбеном положају Вермахта из Другог светског рата – блокхауз на прузи поред Ибра изграђен је за потребе Хитлерове окупације Србије (Фото: Фонд Слободан Јовановић)