Момир Турудић: Камо даље, рођаче?

ДОЛАЗЕ НЕКИ СТРАНЦИ И НЕШТО УЛАЖУ, АЛИ ДОЛАЗЕ ЗАТО ШТО СУ МАСНО ПЛАЋЕНИ ДА ДОЂУ, А ПРЕМИЈЕР РЕКЛАМИРА СВОЈУ ДРЖАВУ КАО ЗЕМЉУ КВАЛИФИКОВАНЕ, А ЈЕФТИНЕ РАДНЕ СНАГЕ. ИМА ЛИ ЈАДНИЈЕ РЕКЛАМЕ ЗА ЈЕДНУ ДРЖАВУ И ЊЕНУ ВЛАСТ?

Добри су ови дуги празници, одмори се човек од свега, чак се и политичари ређе оглашавају. Но, сурова свакодневница брзо удари поново у лице, ето објаве одмах после светог Стевана, и то из далеке Индије. Хајде да се разуме стандардно хваљење милијардама долара који ће да потеку из Индије у Србију, то је део вечите предизборне кампање. Навикли смо и на глупости попут оне да је Индијцима премијер рекао да је Београд лепши од Дубровника, па ће сада њихови туристи да похрле у Србију уместо на обалу Хрватске. Но, шта то тера председника владе да се из такве даљине огласи о унутрашњим темама, зар није могао да сачека да се врати, када ионако није изговорио ништа што до сада нисмо чули безброј пута?

На пример, да ради марљиво, да они који дођу после њега за 10 година неће моћи да окрече све фабрике које је отворио „и неће колима моћи да обиђу све путеве које сам направио“ (добро, ово је мало другачије, није баш до сада причао да је сам правио путеве); да ће „неки“ покушати да искористе председничке изборе не да би на њима победили, већ да би срушили Владу Србије и њене добре резултате и земљу вратили у „колотечину прошлости – време хиперинфлације и огромног дефицита“ (да, и ово је ново, до сада се није помињла хиперинфлација, ваљда зато што су тада на власти и при власти били сви садашњи властодршци). И неће да руше власт само на председничким изборима, ту је и Савамала која представља „политичку парадигму за притисак и узимање огромног новца споља за рушење Владе Србије, рушење независности Србије“.

А зашто би „неки“ да руше власт? Па зато што им се „не допада да је Србија снажна, не желе да Србија буде независна, суверена земља“, јер би они „да управљају као у луткарском позоришту као што су увек управљали од 2000 године па наовамо и да раде шта хоће и зарађују много а Србија буде све сиромашнија“, а „Србија постаје све снажнија, економски раст је недвосмислен, дефицит никада нижи, јача и војно и моћи ће себе да заштити за коју годину за разлику од раније“. И ко је све то финансирао? „Имам доказе да је уложено, у различите невладине организације, различите медије, у многе друге полтичке и квази полтиичке структуре“. Итд, итсл.

Има једна поучна песма Џонија Штулића (а која није?) која се зове „Ко то тамо пева“. Посвећена је Титу, и није баш применљива на садашње владаре, колико год путева правили и клисура пробијали. На пример, тешко да тренутној ситуацији одговара стих „чини ми се, рођаче, да је стандард покварио људе….“, али питање које је лајт мотив песме баш паше садашњем времену – камо даље, рођаче? Додуше, и то питање се онда односило на велику, моћну државу која са садашњом скученом и јадном Србијом нема никакве сличности, но хајде.

Могуће је сваког дана држати тираде са истим садржајем, бусати се у прса јуначка, пувати, пљувати противнике, хвалити се како ти се цео свет диви, могу избори и на свака три месеца, могу да ућуте сви противници и да се чују само панагерици дворских луда, али то не решава проблем.

Хвалио се некад Томислав Николић да ће, чим напредњаци дођу на власт, у Србију ући 100 милијарди евра инвестиција; када су сви почели да се смеју, Вучић је поправљао Тому, па рекао 100 милијарди, али за 10 година. Прошло је већ пет од тих десет година, сада се хваљење односи на сваки милиончић који је овде инвестиран, премијер само што пешачке прелазе није почео да отвара, као ови његови. Јесте, долазе неки странци и нешто улажу, али долазе зато што су масно плаћени да дођу, а премијер рекламира своју државу као земљу квалификоване, а јефтине радне снаге. Има ли јадније рекламе за једну државу и њену власт?

Бољи живот је дошао, али само за оне при власти, за све остале неће доћи ни ове, ни следећих година, као што није дошао ни 2012, 2013, 2014. и иних година, када је обећаван. Тај живот постоји само у премијеровим причама, а све се празне приче једном неминовно заврше. Већина људи се овде боји за будућност, утучена је због садашњости. Иду још једни мучни избори, али камо даље, рођаче?

Извор: НСПМ