ПОСЛЕДЊА БЕСЕДА ПРОТОСИНЂЕЛА ЈОВАНА ИЗГОВОРЕНА САТ И ПО ПРЕ ЊЕГОВОГ СТРАДАЊА

На данашњи дан 2016. године, упокојио се у Господу протосинђел Јован (Милојевић), настојатељ катакомбног манастира Светог Архангела Михаила у Нишу. Вјечнаја памјат.

Драга браћо и сестре,

Ево нас у овом периоду који повезује два празника: после светога Рождества Христовог у сусрет ево светоме Јовану.

И Господ нас у данашњи дан, припрема за тај пра­зник. Тако је устројена Црква, да се у данашњи дан спо­миње Сабор светих 70 апостола… припрема се за тај пра­зник.

Чули сте свето Јеванђеље где се спомиње Свети Јован Крститељ који је био Претеча и који је испунитељ Старог закона и припрема за Нови закон, за Нови завет који до­лази са доласком Господа Христа.

Кроз његов пример Господ нас и учи шта је нама по­требно да дочекамо истински Господа Христа, да дочека­мо тај Нови завет, нову благодат коју очекују православ­ни хришћани.

Многи друге вере, друге религије, очекују неко спа­сење, благостање без исправљања своје душе. Они сада очекују да ће се човек приближити Богу без свога испра­вљања, а Господ нам овде указује да је без тога немогуће. Он, најављујући свој долазак каже: ”Поравнајте путеве Господње, оно што је горе да се снизи, што је доле да се узвиси”. То у пренесеном смислу значи да се припреми човек тако што ће сав свој живот очистити од греха. На 190 тај начин ми се приближавамо Господу, на тај начин ми примамо Његове свете тајне за себе.

Тако видимо и овде да је Свети Јован Крститељ испо­ведао оне који су му прилазили и крштавао их, јер је нај­већи утицај покајања и зато је највећи онај који је при­премао људе за долазак Господњи.

А Господ је све то што је потребно човеку проширио преко својих светих апостола. Ми данас њихов дан пра­знујемо. То је седамдесет апостола. Чули смо и о њима како се говори и како свети апостол Павле говори сво­ме ученику светом апостолу Тимотеју и каже му: ”да се у проповеди злопатите”. Та проповед иде тако далеко и толико је битна да учитељ своме ученику, кога воли као што мајка воли своје чедо, препоручује да се злопати у делу Јеванђеља. То показује колика је важност Јеванђе­ља и колико је то све важно ради спасења рода људског. Практично, човек нема ништа важније на овоме свету, већ да мисли о својој души. То су свети апостоли проши­рили међу народ: како да се мисли о својој души, како да се чини добро да би се душа спасла.

И тако, и дан данас, а то је поука за наш народ, и за наше покољење, да је и данас потребно, макар се човек и злопатио, да стекне врлину, да се одвоји од греха, да одбаци сваки грех. Многи људи немајући храбрости да напусте грех, јер им је некако постао близак души, уствари губе Царство Небеско, зато што не желе да пређу на тај корак, како каже свети апостол Павле‚”да се злопате ради победе над грехом”. Ту је у питању да човек жели да му буде угодније и да не страда много, а нада се да ће грех сам да отпадне, што се није никад десило, јер Господ тражи труда.

Ми најбоље дочекујемо све наше празнике, па и овај празник Богојављења на тај начин што се трудимо да ис­правимо путеве Господње, да исправимо свој живот ка­ко би били угодни Богу и како би благодат ушла у чисту чашу, у чисту просторију нашега срца. На тај начин се истински празнују сви празници, на тај начин ми духов­но празнујемо наше празнике православне, док они ко­ји не разумеју то, покушавају телесно да празнују, при­премају се на разне начине, а најчешће занемарују овај истински начин чишћења свога живота од сваке неправде и свакога греха. Господ је заповедио Својим ученицима и да се злопате да би проширили Царство Небеско међу људима, да би проширили Његову науку, а они никада то не би урадили да нису имали истинску љубав према своме Господу и према своме народу коме су пренели ту истинску науку. То је највећа поука светих апостола, од којих су многи пострадали за веру Јеванђеља и на тај начин се уписали у књигу вечнога живота, злопатећи се чак и до крви и до смрти, побеђујући и на тај начин грех.

И ми треба да се потрудимо, мада не можемо као свети апостоли, а оно бар у некој мањој мери да се тру­димо и да на тај начин будемо истински они који припремају себе за долазак Господа, за Његове празнике, а и за себе, за живот вечни који је циљ и наше најважније дело у нашем животу. Нека Господ помогне у свему томе да би и ми били у заједници и Његовог светог Јеванђеља у славу Царства Небеског у име Оца и Сина и Светога Ду­ха сада и увек и у векове векова. Амин.