Лане Гутовић: Много је Шојића у српској политици

Глумац Милан Лане Гутовић који је годинама тумачио лик Срећка Шојића каже да на српској политичкој сцени има доста Шојића – а то су приучени, недоучени или случајни политичари.

Гостујући у Новом дану, Гутовић је говорио о новој представи “Украђена личност” која је премијерно одиграна 26. децембра а која, како каже, говори о кандидатури једног Шојића који је одлучио да се самокандидује, преко ЕУ, да буде председник.

„Сматра да нема времена да троши време на изборе, боље да се одмах сам предложи ЕУ и да тако победи“.

На питање какав председник Србији треба, Гутовић каже: “Ваљда то Унија зна!”

„Мислим да нам треба председник који би могао да оствари коректне односе са околином, да не будемо у свађи са целим окружењем, који би увео овај наш свет у један мирнији живот у коме не би било ових сензационалних сукоба који узнемирују јавност.

Како каже, истина би их мање узнемирила, јер је истина блажа од ових измишљотина које имамо у новинама.

Политичари су флексибилни, чине све да остану на власти, наглашава он додајући да је карактеристично што се у лику кога игра препознају сви. “Било ко да некога у Скупштини означи као Шојића, ту нема полемике, сви се препознају”.

Према његовим речима, политичар би требало да буде школован човек јер је то занимање које је на неки начин наука – ослања се на знање али на личност човека.

“Код нас се то изгледа не поштује. Ми имамо људе који су приучени, недоучени или случајни политичари и стално имамо ад хоц типове које називамо политичарима, тепамо им, а они су у суштини Шојићи”.

Коментаришући преносе Скупштине, Гутовић каже да публика једино у том диоректном преносу може да види стварно фактичко стање у држави. “Само ту. Не само по томе шта говоре они које су изабрали, већ и по начину на који се преноси програм. Кад прича неко из опозиције камерман баш случајно не може да надје где је он, па иду сметње с тоном, то је пресек ситуације у којој се налази држава“.

На питање да ли има „највећег Шојића“ у српској политици каже да то не види али да зна да доза толеранције коју власт има у односу на оне који се измотавају с њом говори о степену у којој је власт крхка и ломљива. „Кад она постане кркха први надрљамо ми који се шалимо с њом“.