Жарко Видовић: Апокалипса владике Данила

„Летопис Матице српске“ темат своје децембарске свеске посветио је професору Жарку Видовићу (1921-2016). Темат су приредили Слободан Владушић и Богдан Златић, а прилог је уз њих двојицу дела и Дејана Оцић.

У темату је први пут објављен текст Жарка Видовића „Апокалипса Владике Данила“ који је из обимног рукописа „Његош и Косовски завјет“, приредио Богдан Златић.

Нека буде што бити не може
Нек ад прождре, покоси сатана!

Непосредни Владичин (Владике Данила) саговорник у Горском вијенцу је Вук Мићуновић, јунак са каквим може да се упореди само Милош Обилић, јер таквог јунака као Вука „Српкиња није рађала” ни пре Косова, ни после Косова. Да је такав јунак саговорник Владици – значајно је зато што Владичина мисао мора да буде достојан одговор јуначком изазову Вуковом.

На Вукову мисао о јунаштву (мисао култа јунаштва којем служи поезија) Владика мора да од­ говори јунаштвом Косовске мисли.

Шта је то „јунаштво мисли”? То је јунаштво УНУТРАШЊЕ. То је јунаштво које човек мора да покаже у борби УНУТРАШЊОЈ, ДУШЕВНОЈ. Како се борба против Сатане има да води као борба УНУТРАШЊА – борба душе са телом, колебање и муке саме душе или, као чојство у Марка Миљанова, борба човека да друге одбрани од самог себе – то је јасно да се „јунаштво мисли” састоји у јунаштву борбе човекове против Сатане.

Ми ћемо још говорити о значају и значењу те борбе као унутрашње. Наравно, о томе како је та борба описана у нашем народном и црквеном предању. То је, истовремено, борба за коју припрема и учи човека поменута Лествица (Јован Лествичник) основни приручник монашког подвижништва.

Непосредни сукоб или дијалог Вука Мићуновића и Владике Данила је сукоб између оног који позива на јунаштво и оног који позива на то да се јунаштво превазиђе „јунаштвом МИСЛИ” (како каже Иво Андрић), а заправо да се култ јунаштва превазиђе Хри­стовом вером.

Владичин позив се може сав саткати у три стиха која наводи и Иво Андрић рекавши о њима:

„…нигде у поезији света ни у судбини народа нисам нашао страшније лозинке… самоубилачког апсурда… позитивног нихилизма… негирање стварности и очевидности.” (Андрић, Његош као трагични јунак Косовске мисли).

Та три стиха Владичина су:

„Нека буде борба непрестана!
Нека буде што бити не може –
Нек ад прождре, покоси Сатана!“ (ГВ, 658–660)

(Наставак текста: http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_498_6/08 Vidovic.pdf)

ИЗВОР: Ин4с