БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2016.

По милости Божјој православни Епископ
Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске
У   Е Г З И Л У
Свему свештенству, монаштву и свима правоверним
синовима и кћерима Српске православне Цркве
сверадосни хришћански поздрав

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

”Царство Твоје, Христе Боже,

царство је свих векова,
и владавина Твоја у сваком
нараштају и нараштају…”
(Стихира на „Господи возвах“)

Какве предивне мисли, како узвишена осећања буде у нама, браћо и сестре, речи које данас у химнама и песмама приносимо новорођеном Богомладенцу – Господу Исусу Христу, Који се оваплотио од Духа Светога и Приснодјеве Марије, обасјавши нас светлошћу свога доласка, зато што је Он сватлост од светлости, слика славе Очеве, која просвећује и осветљава сву твар откривајући нам сву тајну неба и земље. Својим доласком данас, Син Божији нам открива и показује Оца свога и оца нашега, као јединог истинитог Бога, Творца неба и земље. До данас ми, род људски били смо у тами и сенци смрти, не знајући ни ко смо, ни одакле смо, ни где треба да идемо. Не знајући правога Бога, а не могући без Бога живети, људи су наизмишљали себи безброј лажних богова, којих је и данас, авај, препун савремени свет и после две хиљаде година од доласка Господа међу људе. Некада су људи обожавали разна небеска тела, разне биљке и животиње, па и самога човека у најлошијим примерима његовим: тиране, злочинце, разноврсне грешнике.

Данас је нама откривено да смо ми деца Божија, саздани по Његовом образу и подобију, да је наша отаџбина на небу, и да нас тамо чека живот вечни. Данас нам се ”Дете роди, Син нам се даде”, узвикује велики пророк Исаија на неколико векова пре доласка Христовог. Рођењем Христовим, пак, све се мења, све ново настаје, нови видици се отварају пред људима. Стога и небо и земља данас се веселе, Анђели и људи духовно прослављају, јер онима који су у тами и сенци смрти, Бог се јави у телу као ”Отроча младо”, рођен од Дјеве у пећини Витлејемској. Пећина и јасле Га са радошћу примише; Пастири витлејемски који му се први поклонише, већ Га проповедају; Мудраци са истока, вођени чудесном звездом, журно хитају дарове носећи; Ирод, цар опаки, се смућује чувши о рођењу Новога Цара. Све је у покрету, све и сви осећају да се нешто необично, нешто ново догађа. А ми, шта ми радимо, браћо и сестре, ове чудесне ноћи и овог сверадосног дана? Ми се придружујемо, иако нечистим устима, хоровима Анђела и са њима Му хвалу приносимо радосно кличући: Слава Богу на висини, и на земљи мир, јер дође очекивање народа – Господ Христос, Емануил да нас спасе од робовања ђаволима.

Немоћан је људски језик да речима искаже сву дубину тајне данашњег празника, али га срце осећа и, као поигравајући, говори нашем уму да се данас десило преславно чудо: Дјева рађа и утроба остаје неповређена; Реч Божија се оваплоћује и од Оца се не одваја; небо и земља се удружују у једно, јер данас Бог на земљу дође и човек на небо узиђе. Отуда, драга децо духовна, нема ништа важније од Божића. Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет и постао човек. Господ је на Божић добио ново име; назван је Емануил, што значи ”с нама Бог” (Мт. 1, 23). Ми Га знамо, ми Га осећамо, ми Га вером доживљавамо као Исуса – Спаситеља. Он је и дошао да нас спасава од греха, смрти и ђавола. До тада, до тог првог Божића од пре две хиљаде година ко је био с нама уместо Бога? Био је ђаво! Ђаво кроз грехе, кроз страсти, кроз сваки грех почев од оног Евиног и Адамовог у Рају па до последњег човека. Како је страшно било живети људима на земљи где ђавола има, а Бога нема. Такав живот, раван је био животу у паклу.

Али, долази Господ, долази Спаситељ управо да људе ослободи тог ужасног присуства ђавољег, да човека спаси. То је програм и мисија Богомладенца Исуса – Спаситеља, чије рођење данас свечано и радосно прослављамо. Јер, гле, Он је дошао да спасе свет од греха, јер је Он једини јачи од греха. То није могао учинити нико од људи, нико од царева, нико од војсковођа, нико од научника. Чак нико од Анђела и Арханђела, од Херувима и Серафима. Једино Он, Бог Који је постао човек, могао је да из човека истера сваки грех, да истера то најстрашније чудовиште које човека баца у смрт. До Господа Христа у овоме свету царује смрт, царује кроз грех (Рим. 5, 12-14). Уствари, кроз грех и смрт над људима царује ђаво. Долазак Господа Христа у овај свет представља објаву рата греху, смрти и ђаволу. Не само објаву рата, него и коначну победу над њима. Јер само је Господ јачи од њих, само их Он побеђује и уништава и тако спасава човека и дарује му живот вечни.

Отуда и јесте најрадоснија вест – благовест за човека и човечанство, да је Он, Бог постао човек. У томе је сва тајна нашег живота, сва тајна нашег спасења. Бог се јавља у телу људском, ето, наше тајне. Јавља се Христос да сједини човека са Богом, тако сједини да Бога усели у човека и из њега потисне сваки грех, свако зло, сваки мрак, сваку таму, сваку смрт и сваког ђавола. Нема приснијег и ближег јединства у овоме свету између било чега и било кога као што је јединство између Бога и човека у Христу Исусу – Емануилу. О том ипостасном сједињењу Бога и човека говоре Оци четвртог Васељенског сабора сведочећи да се оно збило на чудесан начин: несливено и нераздељиво, непроменљиво и неразлучно. Тако да у Господу Христу ми видимо и познајемо истинитог Бога и истинитог човека, у коме обитава ”сва пуноћа Божанства телесно”; видимо и познајемо истинског Богочовека.

Божић нам враћа давно изгубљено људско достојанство. Он нас срођује и орођује са Богом, Творцем нашим и Оцем небеским. Рођење Христово враћа нас к себи; у Њему схватамо и спознајемо да смо створени по образу и по подобију Божијем, да је лик Божији утиснут и урамљен како у душу тако и у тело човека. Због свега тога, браћо и сестре, Божић је празник радости духовне која испуњава срца наша и зрачи кроз лица наша, особито кроз лица ове невине и анђелски чисте дечице. То је празник исконске светлости која је засијала пастирима у оној витлејемској ноћи и кроз векове допрла и до нас данашњих хришћана, окупљених око наших скромних катакомби и манастира, око наших огњишта и наложених бадњака, који смо се и ове године окупили да поново дочекамо и прославимо долазак Бога на земљу.

Као што Богомладенац Христос испуњује нас духовном радошћу и обасипа нас својим небеским и божанским даровима, доносећи нам вечну Истину, вечну Правду, вечну Љубав, вечни Живот, и ми смо дужни, драга наша децо духовна, да Њему – Богу и Спаситељу нашем, узвратимо нашим даровима, попут источних мудраца. Који су то дарови које ми можемо и требамо да принесемо Њему – Богомладенцу? Шта је то што Бог од нас потребује и очекује? Има ли ишта што Њему недостаје а што ми људи имамо што му можемо поклонити? Шта ми имамо што од Бога добили нисмо? И тело, и душа, и ум, и срце и све наше способности, све је то дар Божији нама. Управо, Бог очекује да Му ми, као људи, узвратимо оним што нам је Он Сам даровао, јер ми ништа своје и немамо, сем греха наших. Па ипак, ми Богу можемо и требамо да узвратимо вером правом, вером чистом неисквареном и непромењеном; па усрдном молитвом ”о всјех и за всја”; па љубављу према Богу и ближњему; па нашим трудом на испуњавању Његових Еванђелских заповести; па постом и уздржањем; па милосрђем, добротом, чистим срцем, смирењем, трпљењем и осталим светим врлинама. Наравно, све то што Бог од нас очекује није потребно Њему већ нама. Јер тим нашим трудовима и добрим делима ми само чинимо себе способним и пријемчивим за Његове небеске дарове.

Тако је некад било. Са таквим мислима и расположењем Божић се дочекивао и прослављао. И благослов Божји нас је пратио. А данас? Да ли је и данас тако? Нажалост, није. Све се изменило, тако да се човек пита: Где су данашњи људи? Где су Срби данас? Како они дочекују и прослављају Божић? Да ли онако као што су то чинили наши свети Преци, наши дедови, наши очеви? Авај, не, не и не. Зашто? Шта се изменило? Много! Много тога се изменило. Нажалост, у новије време много смо олошали, како државни тако и црквени представници. Многи у нашем православном светосавском народу не припремају себе достојно и долично за сусрет са Богомладенцем Христом, него, напротив, попримили су многе нецрквене и неправославне утицаје, изневерили Предање светих Апостола и светих Отаца, због којих смо лишени Божићне духовне радости и Божанске светлости. За многе је, нажалост, Божић постао само један обичај и прилика да се још једном предаду и препусте својим лошим и грешним навикама преједања, опијања и других непочинстава.

Да ли је за такву промену крив само народ? Опет, не, и не. На то погрешно усмеравање нашег народа, на напуштање и одступање од православног светосавског пута у многоме утичу савремена средства масовног информисања, штампана и електронска, који својим садржајем и пропагандом трују духовно наш народ, уливајући му у главу, између осталог, став и осећај да Нова година претходи Божићу. Колико и колико нашег народа дочекује ”најлуђу ноћ”, проводећи је у грешним и недоличним делима, забавама, кршећи свете заповести Божије, а пре свега нарушавајући света правила поста, којим се управо припремамо за дочек Божића. Чак и многе фирме и друштвене организације, упућујући празничне честитке народу, најпре му честитају ”новогодишње”, па тек онда ”Божићне” празнике, што је анахроно.

У том погрешном усмеравању и завођењу нашег народа у новије време, предњаче нажалост народне вође – политичке и црквене. Стога, опет и опет питамо се где је ту верност и оданост светом Предању Цркве Православне, где је верност путу светога Саве и осталих наших светих Предака? Који ће то онда народ уместо Срба бити и остати ”чувар праве вере” као што је вековима било? Многи и у нашем роду залудеше и застранише ”претворивши истину Божију у лаж”, због чега их ”предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту и у срамне сласти” (Рим. 1, 22–26), као што објашњава свети апостол Павле.

Ови тамни и градоносни облаци, браћо и сестре, који се надвијају над наш народ и нашу отаџбину, не смеју и не треба да нас поколебају у нашој одлучности и ревности да останемо на путу Божијем, на путу који од Витлејема преко Голготе води до Маслинске Горе, јер је то пут освећен и освештан животом данас рођенога Богомладенца Христа. Останимо са Њим увек, на сваком месту и у свако време, јер другога Спаситеља и помоћника немамо. Прослављајући данас рођенога на земљи Спаситеља света, треба да знамо да Господ увек пребива у Цркви Својој и са Црквом Својом, дарујући нам све што је потребно за наше вечно спасење. Ми то гледамо и доживљавамо из године у годину, а посебно од када нас је удостојио да Његовог Имена ради будемо вређани и нападани, гоњени и извођени пред судове ”за сведочанство њима и незнабошцима”, и још да личимо на Онога ”Који нема где главе заклонити”, тешећи се да је таквима ”обећано Царство Небеско”.

У тој и таквој духовној радости, браћо и сестре, желимо да вам честитамо и наступајућу нову 2017. годину, са молитвеном жељом да нам она буде благословена, да донесе више мира, слободе и правде међу људе и народе на земљи, како би се целе године трудили само у ономе што је Богу мило и драго, а избегавали све оно што од Бога удаљује и од Бога одводи.

Призивајући благослов Божији на све вас, децо наша духовна, још једном и много пута поздрављамо вас сверадосним поздравом

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем

О БОЖИЋУ 2016. године.